Prestolonaslednik Srbije Aleksandar Drugi Karađorđević otvorio nam je vrata svog kraljevskog dvora i bez dlake na jeziku pričao o dugovima za struju, odnosima sa premijerom Aleksandrom Vučićem i predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, ali i o tome šta misli o Vojislavu Šešelju, Vuku Draškoviću, kao i kada će imovina Karađorđevića u Titovom sefu biti vraćena članovima porodice.

Skromno i domaćinski, uz kolače i čaj, dočekani smo na Belom dvoru, a prestolonaslednik Aleksandar nam je otkrio želju u novoj 2017 - da njegova porodica bude što veća i da mu sinovi stanu što pre na ludi kamen.

 

Prijateljski razgovor sa Ramom

Na venčanju kraljevske porodice iz Albanije sreli ste se sa Edijem Ramom, o čemu ste pričali?

- Naš razgovor je bio prijateljski, korektan i konstruktivan, ali ne zaboravite da ja nemam nikakva ovlašćenja da sa stranim političkim ličnostima otvaram teme o kojima merodavno odlučuju država Srbija i njeni organi.

- Iskreno se nadam da će jedan za drugim početi da staju na ludi kamen, što će nam svima pružiti veliko zadovoljstvo, a mene i moju suprugu učiniti ponosnim.

 

Vučić spreman da pomogne Karađorđevićima

Kakvo je, posle svega, vaše mišljenje o premijeru Vučiću?

- Sa premijerom Vučićem imam veoma konstruktivan i kvalitetan odnos. On veoma dobro razume decenijama nagomilane probleme dvorskog kompleksa na Dedinju, pokazao je dobru volju da pomogne i ja sam mu veoma zahvalan na tome. Obojica uviđamo da je dvorski kompleks na Dedinju od velikog istorijskog značaja za srpski narod. Zadivljujuća je istorija ovog kompleksa kako pre, tako i posle Drugog svetskog rata. U dva dvora, kraljevskom i Belom, nalaze se neka od najvažnijih umetničkih dela u Srbiji, posebno francuske i italijanske klasične umetnosti.

U Srbiji se počelo sa prikupljanjem potpisa za promenu Ustava Srbije i uspostavljanje monarhije, da li je došlo vreme da Srbija ponovo postane kraljevina?

- Srbija bi kao mala zemlja imala koristi od obnove ustavne parlamentarne monarhije, koja obezbeđuje
političku stabilnost, kao i neutralno, nestranačko posredovanje između političkih faktora. Mnoge članice Evropske unije, kao što su Španija, Belgija i skandinavske zemlje, primeri su uspešnih monarhija. Ipak, ova odluka treba da bude na našem narodu.

 

Odnos s Vukom zavisi od njega

Da li se i dalje družite sa Vukom Draškovićem i šta mislite o njemu?

- Ja sam tokom devedesetih imao podjednako kvalitetnu komunikaciju sa svim liderima demokratske opozicije, sa Đinđićem, Koštunicom i drugima. Zajedno smo radili na uspostavljanju demokratskog poretka u Srbiji. To je bio naporan rad, a ne druženje. Moj odnos sa Draškovićem nikada nije imao nikakav ekskluzivitet u odnosu na druge, a kako su to mediji shvatali i prenosili, to ne zavisi od mene.

Da li se još nadate da će zlato iz Titovog sefa biti vraćeno Karađorđevićima ili sve manje verujete u to?

-Pitanje privatne imovine je stvar elementarnih ljudskih prava i principa i ono treba da važi za sve,
pa i za Karađorđeviće.

Premijer Vučić vas je prozvao zbog neplaćenih računa za struju. Hajde da stavimo tačku na tu priču i otkrijemo koliko zaista iznosi famozni dug?

- To je bilo pre nego što smo premijer i ja imali priliku da se sastanemo i da ga detaljno upoznam sa stvarnom situacijom dvorskog kompleksa na Dedinju. Postoji veliko interesovanje za dvorski kompleks (kraljevski dvor, dvorska kapela, Beli dvor i dvorski park), s obzirom na to da privlači hiljade domaćih i stranih posetilaca svake godine.

Šta mislite o predsedniku Tomislavu Nikoliću i u kakvim ste odnosima?

- Sa predsednikom imam više nego korektan odnos. Funkcija koju obavlja veoma je odgovorna i zahteva poštovanje.

 

Šešelju kao vojvodi sudiće istorija

Da li ste u kontaktu sa Vojislavom Šešeljem i šta o njemu kao vojvodi možete da kažete?

- Poslednji put sam ga video na prijemu povodom nacionalnog dana Španije u Hotelu „Metropol“, gde je takođe bio gost. Jedini merodavan sud o vojvodama daje istorija.

Ko vam je od svih političara najviše pomogao otkako ste se vratili u Srbiju?

- Mnogi su pomogli, u skladu sa okolnostima u datom trenutku, u skladu sa mogućnostima ili voljom. Ne bih želeo nikog posebno da izdvajam. Od udara ekonomske krize prošli smo jedan veoma težak period, ali se čini da je i nas zahvatio ovaj talas pozitivnih promena.

Koliko godišnje novca je potrebno za održavanje Belog dvora?

- Ovde je potrebno razdvojiti dva pojma. Prvi je preventivno održavanje i brojne stalne popravke spomenika kulture, a drugo je investiciono održavanje. Za prvo je potrebno onoliko koliko je Vlada Srbije namenila za iduću godinu, a nadam se da će uskoro biti prostora i za ovo drugo, za čim ovaj spomenik kulture žudi već decenijama.

Dokle se stiglo sa zahtevom porodice Karađorđević o povratku imovine?

- Mi kao porodica i dalje čekamo, kao i ostali. Do sada nam ništa nije vraćeno, što je veoma tužno i nije korektno. Jedini izuzetak su princeza Jelisaveta i njen pokojni brat knez Aleksandar. Čini mi se, ipak, da je pitanje povraćaja imovine tako pravno postavljeno da se izbegne bilo kakvo vraćanje ili kompenzacija. Ono što je do sada vraćeno sasvim je periferno u odnosu na ukupnu masu potraživanja. Nikoga i ništa ne potcenjujem, ali je prilično uvredljivo kada se iz povraćaja isključi nešto što se okarakateriše kao „imovina koju koristi država ili joj je potrebna”, a onda ta ista država deo te imovine koju „koristi ili joj je potrebna” iznese na prodaju.

 

Da li mislite da postoji politička volja da vam se vrati imovina?

- To pitanje bi trebalo da bude pravno, a ne političko, i ja iskreno verujem da je danas upravo tako. 
Moja porodica i ja se nadamo da će biti pozitivnih pomaka u 2017, kao i za sve ostale porodice.

Šta biste poželeli građanima Srbije za Novu godinu?

- Građanima Srbije želim da ih u 2017. prate zdravlje i sreća, kao i da provode što više vremena sa svojim najdražima i sa svojim porodicama u miru i ljubavi. To je najvažnije, a sve ostalo će doći samo od sebe.

Pomažemo lečenje dece i obnavljamo bolnice!

- Ova godina je bila puna tužnih trenutaka, ali je bila i veoma uspešna zbog brojnih humanitarnih aktivnosti sprovedenih zahvaljujući velikom trudu moje supruge i njene fondacije u Srbiji i organizacije „Lajf lajn” u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji i Grčkoj, a koje su doprinele boljem životu građana. Izdvojio bih donacije za zdravstvene ustanove od električnih kreveta za intenzivnu negu, preko sanitetskih vozila, pa sve do veoma važne medicinske opreme kao što su bronhoskopi za Dečju bolnicu u Novom Sadu i Institut za plućne bolesti „Sremska Kamenica“, pacijent-monitori za dečje odeljenje Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, sonda za srce, respirator i infuziona pumpa za Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, dva ultrazvučna uređaja za porodilište „Narodni front“, dva najsavremenija respiratora za dečje bolnice u Beogradu i Nišu... Projekat „Bebama u pomoć“, u saradnji sa Ivanom Ivanovićem i TV „Prva”, prikupio je više od 94.000 evra za pomoć dečjim bolnicama, a pamtićemo i humanitarnu reviju Roksande Ilinčić na Belom dvoru, kada su prikupljena sredstva za pomoć deci sa rakom.

 

Scroll to top