Jedan od najvećih stručnjaka za transplantaciju matičnih ćelija u Nemačkoj i Evropi je profesorka dr. Nadežda Basara, za koju zna ceo svet i priča o njenim uspesima u lečenju teško obolelih pacijenata.

Dr Basara je trenutno direktor interne medicine na „Malteser St. Franziskus“ bolnici koja je locirana u nemačkom gradu Flensburgu. Pre 17 godina je došla u Nemačku bez znanja nemačkog jezika, ali to joj nije bila prepreka da ga nauči i u isto vreme napravi uspešnu karijeru, postane docent, i kao prva doktorka iz Jugoistočne Evrope koja nije rođena i školovana u Nemačkoj, postane profesor medicine.

 

Pet godina je bila na čelu transplantacionog centra Univerzitetske klinike u Lajpcigu. Zahvaljujući njoj taj centar je po rezultatima lečenja leukemija i po broju realizovanih transplantacija bio na prvom mestu u Evropi. Ova jaka žena crpi energiju iz ljubavi prema medicini, ljudima, radu i porodici. Za nju je najveća satisfakcija kada izleči pacijenta i to smatra ličnim uspehom, što joj daje novu energiju na putu uspeha.

Među pacijentima koje je lečila dr Basara ima i veliki broj iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, a javnost je upoznala po uspešnom lečenju teško obolelog od aplastične anemije Željka Mitrovića, vlasnika Pink televizije, kao i poznatog voditelja RTS-a, Dejana Dekija Pantelića, koga je izlečila od tumora na krajnicima. Pantelić se u jednom svom intervjuu priseća momenata sa lečenja u Nemačkoj i kada mu je bilo dosta teško stanje dr Basara ga je ohrabrila ovim rečima: „Dejane, kod mene ljudi ne umiru“. Lista poznatih ličnosti koje je dr Basara lečila se tu ne završava, jer neke poznate ličnosti ne žele da im se ime pominje u javnosti.

Pre 13 godina je transplantacijom matičnih ćelija od nesrodnog donatora izlečila mladog pacijenta iz Srbije obolelog od najtežeg oblika akutne limfoblasne leukemije, filadelfija pozitivne i to je prvi pacijent s Balkana izlečen od te bolesti. Povodom dana državnosti Srbije odlikovana je zlatnom medaljom, a prošle godine Crna Gora joj je dodelila državljanstvo za zasluge u lečenju njihovih pacijenata. Intervju sa dr Basarom, koji je izašao nedavno u makedonskom listu Večer prenosimo u celosti.

 

*Opišite nam vaš put od doktora u Srbiji do vrhunskog hematologa i onkologa u Nemačkoj?

– Put nije bio nimalo lak. Te prelomne 1997. imala sam 39 godina, skladan brak, dvoje divne dece i supruga koji me je uvek u životu podržavao. Sa završenom medicinom, magistraturom, doktoratom i specijalizacijom u Beogradu radila sam kao načelnik funkcionalne dijagnostike na Institutu za hematologiju Kliničkog centra Srbije. Dok je direktor bio prof. dr Rolović sve je odisalo napretkom i znanjem i značili smo sve do 1994. nešto u Evropi.

Njegovim odlaskom u penziju nastao je preokret za mene saznanjem da nova direktorka nije imala viziju napretka instituta, već je mislila samo na svoje lične interese. U dogovoru sa suprugom odbijam dva poziva iz Pariza i prihvatam poziv prof. Fauzera iz Nemačke, odlazim prvo ja, a suprug se malo kasnije pridružio sa decom. Tamo sam, prosto rečeno, „bačena u vatru“ u rad sa najtežim hematološkim bolesnicima i dodatno me postavlja za najodgovorniju osobu pred nemačkim zakonom o lekovima u proizvodnji transplantata i kryo-konzerviranju matičnih ćelija. Vrlo brzo postajem načelnik hematologije i onkologije.

Za sve to vreme učim nemački jezik koji u početku nisam znala (sporazumevala sam se na engleskom i francuskom), učim za nostrifikaciju diplome, specijaliziram internu medicinu i hematologiju i onkologiju, pišem naučne radove, kao docent sa nostrifikovanom titulom doktora nauka držim vežbe i predavanja studentima u Majncu i držim vežbe nemačkim kolegama sa posla iz dijagnostike. Na Univerzitetu u Majncu sam predložena za profesora medicine a titulu dobijam po prelasku na Univerzitetsku kliniku u Lajpcigu, gde sam pozvana da budem glavni načelnik hematologije i onkologije.

Tamo sam vodila i transplantacioni centar matičnih ćelija kao i proizvodnju transplantata matičnih ćelija i njihovo kryo-konzerviranje. Ubrzo izbijamo na prvo mesto u Nemačkoj po broju i uspešnosti transplantiranja a mene Evropsko društvo transplantatora postavlja za glavnog inspektora transplantacionih centara po Evropi. Videvši moje uspehe na svim poljima hematologije i onkologije Malteški red Nemačke me poziva za direktora interne medicine u njihovoj bolnici u Flensburgu, što sam pre četiri godine i prihvatila.

*Kakav tretman imate tamo kao Srpkinja i da li vam je to bila prepreka u karijeri? 

– U Nemačkoj se pre svega ceni rad, i ako radite uspešno, bićete prihvaćeni. Međutim, da biste uspeli kao stranac u Nemačkoj, a posebno kao Srpkinja, morala sam da budem uvek duplo bolja od njih. To nije uvek nailazilo na simpatije od strane mojih kolega, ljubomora je ljudska osobina i naravno postoji i kod Nemaca.

Pre dve godine sam, na primer, doživela da je u regionalnim novinama izašao veliki članak o nedostatku lekara u Nemačkoj, kao i zapošljavanju i problemima lekara iz inostranstva. U okviru tog članka je objavljeno da se „priča“ da ja dajem prednost pacijentima iz Srbije u odnosu na nemačke pacijente, sto je svakako „nonsens“ za svakoga ko poznaje kodeks lekarske profesije i Hipokratovu zakletvu, a naročito mene kao osobu i lekara kome nikada nije bila bitna ni nacionalnost, ni boja kože, ni veroispovest pacijenta.

*Šta biste vi preporučili vašim kolegama u Makedoniji i šta je put do uspeha jednog dobrog specijaliste? 

– Put do uspeha je samo optimalno i sveobuhvatno lečenje bolesnika sa najboljim mogućim metodama koje postoje. U Beogradu nisam mogla da se pomirim sa činjenicom da ne mogu da kod bolesnika primenim transplantaciju od srodnog ili nesrodnog donatora, a znala sam da sa tom metodom mogu da ih izlečim. Za mene je bilo neprihvatljivo da posedujem znanje, a da ne mogu da ga primenim. Otišla sam u Nemačku 1997. da bih mogla da radim kompletnu i najbolju medicinu i na taj način izlečim mnogobrojne pacijente.

 

*Šta znači brza i dobra dijagnostika za uspeh u lečenju bolesti? 

– Sve! Dobra i brza dijagnostika određuje sudbinu bolesti, da li pacijent ima šanse da bude izlečen ili ne i zbog toga je izuzetno važna. Trenutno kod svih malignih bolesti je neophodna molekularna dijagnostika koja je u Nemačkoj gotova u roku od 48 sati. Takvu efikasnost nema nijedna zemlja u Evropi, čak ni Švedska koja se smatra jednom od zemalja sa najboljom zdravstvenom zaštitom u Evropi.

Koliki je procenat izlečenih pacijenata sa malignim bolestima u vašoj bolnici? – Za ove četiri godine, koliko vodim onkologiju, hematologiju, pneumologiju, dijabetologiju i intezivnu medicinu u bolnici Malteser St. Franziskus Flensburg procenat izlečenja malignih bolesti je 90 odsto. Taj podatak se odnosi na praćenje bolesnika dve godine posle lečenja u bolnici jer kasnije nisu svi revnosni u kontrolama, tako da ne možemo da dalje vodimo evidenciju o njihovom zdravstvenom stanju.

*Po kojim medicinskim protokolima lečite akutne leukemije, limfome i aplastične anemije i da li u lečenju matične ćelije daju dobre rezultate?

– Po najsavremenijim protokolima koji se primenjuju u svetu. Transplantacija matičnih ćelija i dalje je jedina metoda sa kojom mogu da se izleče gore navedene bolesti i pored velikog broja novih lekova koji su registrovani za neke od malignih bolesti.

Koliko ste transplantacija matičnih ćelija u vašoj uspešnoj karijeri realizovali? – Blizu sam brojke od 1.900, ali to nije toliko bitno, već koliko sam uspešno transplantirala. Svetski rezultat od 86 odsto preživljavljanja dve godine posle transplantacije postigla sam u Lajpcigu, a nadmašila ga sigurno sa transplantacijama u Flensburgu, koji je trenutno 90 odsto uspešnosti za tri godine od otvaranja transplantacionog centra.

 

*Da li imate pacijente iz Makedonije i koliko njih je izlečeno ovom metodom? 

– Sa zadovoljstvom mogu da kazem da od 17 godina koliko transplantiram u Nemačkoj, u poslednjih 10 godina uspešno lečim i transplantiram pacijente iz Makedonije. Transplantacijom matičnih ćelija sam izlečila do sada najmanje 20 pacijenata iz Makedonije.

*Da li je transplantacija matičnih ćelija od nesrodnog donatora revolucionarno dostignuće u medicini i kod kojih malignih oboljenja daje dobre rezultate? 

– Transplantacija matičnih ćelija od nesrodnog donatora se primenjuje u Nemačkoj preko 30 godina i činjenica da su rezultati isti kao i kod transplantacije od srodnog donatora (brat ili sestra) je veliki uspeh, ali ne bih mogla da kažem da se radi o novom revolucionarnom dostignuću. Alogena transplantacija daje odlične rezultate kod akutnih leukemija, mijelodisplastičnih sindroma, limfoma i teških oblika anemija.

*Da li su kvalitetan način života i preventiva dobar način zaštite od malignih bolesti? 

– Kvalitetan način života, pod kojim se između ostalog podrazumeva najmanje 30 minuta dnevno telesne aktivnosti u smislu šetnje, brzog hodanja, trčanja, uz mediteransku ishranu, puno povrća, redovnog korišćenja voća, ribe, belog mesa, bez pušenja i preteranog konzumiranja alkoholnih pića je najbolja preventiva i zaštita od malignih bolesti. Nažalost, to ipak nije dovoljno.

Genetika, kao i izlaganje opasnim hemijskim materijama i zračenju igraju veoma važnu ulogu u nastajanju malignih bolesti. Zračenje osiromašenog uranijuma koji je korišćen prilikom bombardovanja Srbije 1999. godine je dokazano kao riziko faktor za nastajanje malignih bolesti.

(BalkansPress / Telegraf.rs)

Scroll to top