U Kraljevskom domu na Dedinju, porodičnoj kući Karađorđevića, prestolonaslednik Srbije Aleksandar II Karađorđević u ekskluzivnom novogodišnjem intervjuu bez dlake na jeziku pričao o problemima njegove porodice, o tome koliki su zaista troškovi održavanja dvora, njegovom druženju sa Zoranom Đinđićem, da li je Titov sef zapravo Kraljev sef, ali i o stavu da li Srbija konačno treba da postne parlamentarna monarhija!

{adselite}Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević dočekao nas je na vratima svog doma – dvora Karađorđevića, u kojem su živeli njegovi pretci, ali i mnogi drugi srpski vladari kojima tu i nije bilo mesto, poput Josipa Broza Tita ili Slobodana Miloševića.

Nismo mogli da odolimo, a da prestolonaslednika ne pitamo otkud i dalje na stubovima dvora urezane petokrake, prefarbani grbovi Karađorđevića, kao i metak u čelo Isusa Hrista u crkvi Svetog Andreja Prvozvanog?

- Pustite to. Ja nisam diktator da brišem istoriju, to samo oni čine – rekao nam je srpski kralj odmahujući rukom. To kaže isti onaj čovek, kome su komunisti zabranili ulazak u zemlju i proglasili ga državnim neprijateljem.

Da se sudbina veoma zna poigrati sa svima nama, dokazuje i činjenica, da se i danas na Dvoru, po naredbi prestolonaslednika održava grob Davorjanke Paunović – Titove ljubavnice!

Počinjemo razgovor s jednim mučnim pitanjem za sve Srbe, a pitali smo Aleksandra II Karađorđevića, kako to da on nije bio pozvan na obeležavanje 100. godina Kolubarske bitke?

- To je neka nova istorija – u svom stilu rekao je prestolonaslednik Aleksandar II koji se, ipak, pojavio na Kolubari, a srpski narod ga je pozdravio s oduševljenjem! Zastaje prestolonaslednik Srbije, uzima dah i nastavlja:

- Ovo je bila važna godina – 80. godišnjica ubistva mog dede, Kralja Aleksandra I, 100 godina od početka Prvog svetskog rata, 100 godina od Cerske i Kolubarske bitke, u kojima je moj deda bio vrhovni komandant. Zapamtiću nepoštovanje države prema meni, jer kao unuk glavnokomandujućeg srpske vojske, Kralja Aleksandra I, nisam pozvan na komemoraciju navedenih događaja. To je zaista tužno.

Ove godine Srbija je obeležila mnoge istorijske događaje, po čemu ćete vi pamtiti 2014. godinu?

- Po užasu i patnjama sa kojima su se naši ljudi suočili u katastrofalnim poplavama, bilo je veoma tužno slušati iz prve ruke šta se desilo sa žrtvama. Uvek ću se sećati odlazaka na mesta gde su bile poplave sa suprugom i sinom Petrom. I Aleksandar je došao da pomogne. Bili smo šokirani i pokušali smo da pomognemo ugroženom stanovništvu u Srbiji i Republici Srpskoj.

- Sećaću se i vrlo loše ekonomske situacije, ozbiljnog nedostatka radnih mesta, nedostatka investitora, malih penzija, problema u zdravstvu i masovnog odliva mozgova.

Šta je ono što priželjkujete da se dogodi u 2015. godini?

- Otvaranje novih radnih mesta. Privlačenje investitora u našu zemlju. Poboljšanje socijalnih usluga. Investicione konferencije u inostranstvu, u Njujorku, Frankfurtu itd, ali sa dobrim planiranjem i propisno organizovane.

Dokle se stiglo sa procesom povratka imovine porodici Karađorđević?

- Ceo proces restitucije započela je prethodna vlada, kao potvrdu izvršene konfiskacije, i po tom zakonu porodica Karađorđević, odnosno, da budem precizniji, glavna grana porodice, izgleda da ima manja prava od bilo kog drugog građanina u ovoj zemlji.

Zašto još uvek kralj Petar II Karađorđević nije rehabilitovan?

- Odgovoriću vam pitanjem zašto uopšte kralj treba da bude posebno rehabilitovan? Po dva postojeća zakona ove zemlje, rehabilitacija je trebalo da stupi na snagu automatski.

Monarhija i ljubav prema kruni se vraća u Srbiju, sve je više pristalica ideje da Srbija ponovo treba da bude kraljevina, kako to komentarišete?

- Mogu vam reći da će njih biti još više. Interesovanje postoji svuda, pošto veliki broj naših ljudi u dijaspori živi u ustavnim parlamentarnim monarhijama kao što su Švedska, Velika Britanija, Australija, Novi Zeland i Kanada.

Mislite li da je konačno kucnuo čas da Srbija opet postane parlamentarana monarhija?

- Kada se to dogodi, tada ćemo znati da je bilo vreme za to. Moramo biti spremni kad god da to bude. Naši političari treba da znaju da je ustavna parlamentarna monarhija pozitivna za našu zemlju i da će obezbediti novu sliku o njoj. Bilo bi dobro da se oni uvere kako se naši ljudi osećaju u zemljama koje sam navedeo. Ustavna parlamentarna monarhija nije pretnja našim političarima jer premijer vlada sa svojim kabinetom i parlamentom, posle slobodnih i fer izbora. Takođe, predsednik republike može da se kandiduje za premijera, pošto ta funkcija nije ograničena samo na dva mandata. Kralj je tačka okupljanja, on je neutralan, obezbeđuje jedinstvo, kontinuitet i stabilnost.

 

Foto: Marko Todorović

 

Da li planirate da se na bilo koji način aktivnije uključite u političke vode Srbije?

- Ostavimo politiku našim političarima, političkim strankama i slobodnim medijima.

Mnogi ljudi u Srbiji ne znaju da vašim ličnim novcem održavate zdanje Kraljevskog doma na Dedinju, može li i koliko Srbija da vam pomogne kako bi ovaj kompleks uvek sijao i bio ponos Beograda?

- Održavali smo Dvorski kompleks na Dedinju iz sopstvenih privatnih izvora od jula 2001. do maja 2004. godine, i na to potrošili 3,5 miliona evra sopstvenog novca. Nakon toga, i tek nakon intervencije Svetske banke, država je uključla (ponovo) održavanje sopstvenog vlasništva u državni budžet. U početku je to bilo dovoljno, a od 2008. godine je daleko od toga. Svake godine je isto, gore nego prethodne…

Poznato je da Karađorđevići nemaju državnu apanažu. Od čega se onda finansirate?

- To je tačno. Samo zahvaljujući prethodnom radu moje supruge i mene, mi preživljavamo. Radili smo za život. Nije bilo voza punog zlata – to je bajka.

Zanimljiva činjenica, je da Vam je Zoran Đinđić pomogao da se vratite u Srbiju kao i da ste se družili, ispričajte nam kako je izgledalo to druženje?

- Kada sam se vratio da živim u Srbiju imao sam jako dobru saradnju sa predsednikom Vlade, Zoranom Đinđićem. Dok sam živeo u inostranstvu pomagao sam da se organizuju konferencije za pomoć ujedinjenoj opoziciji. Bile su tri konferencije i Zoran je dolazio svaki put. On nije zaboravio to prijateljstvo i tri do četiri dana nakon što je postao premijer, zvao me je i rekao: “Vratite se, čekam vas, i veliko vam hvala za pomoć koju ste nam pružili”.

 

Foto: Marko Todorović

 

Koji deo Dvora je vama najomiljeniji, a u kojem najviše uživate, pa i provodite teške trenutke i zbog čega?

- Oba Dvora su veoma lepa, a veoma različitih stilova. Oni predstavljaju veliku odgovornost i hitno im je potrebna pomoć. To su nacionalni spomenici. Volim oba, ali država i dalje drži ceo Dvorski kompleks i sve nekretnine moje porodice kao oduzetu imovinu. To je kršenje ljudskih prava, a još mnogo drugih porodica prolazi kroz istu nepravdu.

Pomenuli ste katastrofalne poplave koje su pogodile Srbiju, porodica Karađorđević puno je pomogla svom narodu, humanitarnim radom, na koji konkretno slučaj ste najviše ponosni?

- Veoma smo srećni i ponosni što smo isporučili velike količine humanitarne pomoći, frižidere, šporete itd… veoma smo zahvalni Fondaciji moje supruge u Beogradu, humanitarnoj organizaciji Lifeline u Čikagu, Njujorku, Londonu i mnogim našim prijateljima, domaćim i stranim, koji su obezbedili sredstva zahvaljujući mnogim dobrotvornim događajima za pomoć ugroženom stanovništvu u Srbiji i Republici Srpskoj.

Titov sef otvoren je još 2001. godine, da li je bilo koji predmet Karađorđevića pronađen u njemu vraćen porodici?

- Svaki put kada pokušamo da ostvarimo osnovno pravo privatne svojine Kraljevske porodice Karađorđević, to uvek ispadne političko pitanje, odmah se pojavljuju desetine barijera, a namera je najverovatnije da see proces razvuče na nekoliko decenija ako je moguće. Ako je slučaj restitucije „komplikovan“, slučaj sefa je vrlo jednostavan. To nije Titov sef. To je Kraljev sef. Dve komisije iz kabineta predsednika republike, u ranim 80-im i početkom 90-ih, detaljo su utvrdile da su svi predmeti iz sefa porodična imovina Karađorđevića. Imam obe liste, i sud ima obe liste, ali to ne pomaže da se čitav slučaj pokrene iz mesta. Bio je sličan slučaj koji se dogodio pre nekoliko godina sa imovinom dinastije Romanovih koja je bila u švedskom državnom trezoru. Nema potrebe da napomenem da je sve vraćeno potomcima.

Srbija malo toga zna o vašem životu, koji ste živeli van Srbije, sve dok se niste vratili u nju. Ispričajte nam kako je izgledao vaš život u Britaniji i Americi?

- Živeli smo u izgnanstvu i bilo je tužno što smo znali da nismo mogli da se vratimo kući. Moj otac, stričevi i drugi članovi porodice patili su od ogromne nostalgije. 1947. godine oduzeto nam je državljanstvo dekretom Edvarda Kardelja, po naređenju Tita, a sva naša imovina je zaplenjena. Ja sam tada imao samo dve godine, šta sam uradio da to zaslužim? Zatim uvreda da je moja porodica ukrala zlato i iznela ga iz zemlje u vozovima, čista laž, čista glupost. Radili smo i živeli u mnogim zemljama, otrgnuti od naših korena. Još gore su prošli naši građani koji su dali živote za Kralja i otadžbinu. Danas moramo da živimo svi zajedno u miru i da poštujemo jedni druge. Međutim, i ljudska prava moje porodice moraju da se poštuju. Treba napomenuti da je rumunskoj i bugarskoj Kraljevskoj porodici vraćena imovina, a da je Grčkoj kraljevskoj porodici nadoknađena.

 

Foto: Marko Todorović

 

Kada je preminuo vaš otac kralj Petar II bili ste kao britanski kapetan u Nemačkoj, kako ste se tada osećali?

- Ja sam pratio tradiciju mog pradede Kralja Petra I. On je otišao u francusku vojnu akademiju, a ja u britansku. Mnoge kraljevske porodice to rade, i to je bilo veliko iskustvo za mene. Bio sam tužan i šokiran kada mi je otac umro u Americi 1970. godine, ali sada on počiva u miru, sa drugim lanovima porodice, u prelepom Olpencu.

Kralj Petar Drugi nikada nije abdicirao. Kako ocenjujete stavove onih koji vam negiraju titulu prestolonalsednika?

- Neki od njih imaju loše namere, neki su neznalice, a neki se suprotstavljaju svemu. U većini slučajeva to je kombinacija sva tri. Rođen sam kao Prestolonaslednik na jugoslovenskoj teritoriji u londonskom hotelu Kleridžiz, u apartmanu 212. Moja kuma bila je tadašnja Princeza Elizabeta, kasnije Kraljica Elizabeta II, a moj kum Kralj Džordž VI, i oni su me krstili kao Prestolonaslednika. Bilo je divno što je naš patrijarh Gavrilo služio krštenje Prestolonaslednika.

Srbima sve više u srce ulazi princ Petar III, koji gde god da se pojavi dobija ovacije od naroda, kako to komentarišete?

- Petar voli naš narod i bilo mu je drago da pomogne žrtvama užasnih i šokantnih poplava. Petar je mlad, kao i Filip i Aleksandar. Oni sami zarađuju za život i imaju mnogo prijatelja, i u Srbiji i u inostranstvu. Oni donose nadu mnogim ljudima.

Šta bi ste poželeli svojoj porodici, sebi, svim Srbima i Srbiji za Novu godinu?

- Moja porodica i ja sa svim našim ljudima želimo srećan Božić, srećne praznike i srećnu Novu godinu. Želimo im bolja vremena, dobro zdravlje, sreću i svaki uspeh.

Koji je vama draži praznik Nova godina ili Božić?

- Oba praznika su mi veoma draga. Mnogo volim Božić, a uvek je lepo dočekati Novu godinu.

 

(Izvor: Telegraf.rs / Darko Zlojutro) 

 

 

 

 

 

Scroll to top