Ministarka pravde u intervjuu za Telegraf.rs govorila je i o poglavlju 23, koji se smatra jednim o ključnih za napredak Srbije na putu ka EU.

Za nepunih mesec dana očekuje nas predstavljanje Strategije o pristupanju zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Na tom putu, kada je u pitanju Srbija važnu ulogu igraju poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe, osnovna prava i vladavinu pravu. U vezi napretka u ovim oblastima, pre nešto više od mesec dana, Evropska komisija je iznela ozbiljne primedbe. Kako i kada će te primedbe biti otklonjene, kada će doći do promene Ustava, ali i šta sve to znači za građane, samo su neka od pitanja, koja smo postavili ministarki pravde Neli Kuburović.

*Kada će biti objavljen prvi radni tekst izmene Ustava u oblasti pravosuđa i koje će sve promene podrazumevati?

- Samo da Vas ispravim na početku. Ne bih rekla da su ozbiljne kritike, kada je reč o neispunjavanju obaveza iz Poglavlja 23. Možda ima kašnjenja, ali je to nešto od čega ne bežimo i što smo isticali tokom cele prethodne godine da postoje objektivni razlozi, zašto neke aktivnosti nisu ispunjene na vreme.

Kada je reč o Ustavu, ja se nadam da ćemo tokom sledeće nedelje konačno da objavimo tekst nacrta amndmana, s obzirom da se juče i danas predstavnik Venecijanske komisije, odnosno ekspert ispred Venecijanske komisije nalazi u Srbiji. Ovo je njegova već druga poseta, jedna je bila pre mesec dana, kada smo načelno razgovarali u kom smeru treba da idu ustavni amandmani i šta je to prihvatljivo za Venecijansku komisiju.

Danas analiziramo naš rad i upravo u saradnji sa gospodinom Hamiltnom biće objavljeni amandmani tokom sledeće nedelje, kada se ponovo otvara javna rasprava, a s druge strane tekst nacrta se šalje na mišljenje Venecijanskoj komisiji. Nadam se da ćemo imati priliku da na zasedanju tokom juna meseca, naš predlog bude predstavljen i razmatran, da dobijemo mišljenje i posle toga može da se uđe u proceduru pred Narodnom skupštinom.

*Foto: Vladimir Milovanović

*Šta će promene sve podrazumevati?

- Ono što je najvažnije i što upravo Akcioni plan za Poglavlje 23 zahteva, to je jačanje nezavisnosti pravosuđa. Pre sve odnosi se na postupak izbora sudija i javnih tužilaca, da se isključi bilo Vlade, bilo Narodne skupštine, odnosno zakonodavne i izvršne vlasti u postupku izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

To je svakako ono što će biti ispoštovano ustavnim amandmanima i pratećim zakonima koji budu doneti, kada je reč o Zakonu o sudijama i Zakonu o javnom tužiocu, što znači da Narodna skupština više neće birati sudije, kao što je do sada bio slučaj, kada se biraju sudije na prvi trogodišnji mandat, niti će birati zamenike javnih tužilaca. To će biti isključivo u nadležnosti Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT).

Drugo sporno pitanje, koje se javilo je sastav VSS i DVT. Do sada su njima bili predstavnici zakonodavne vlasti, pre svega predstavnik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine. Ono što je sasvim sigurno da on ubuduće neće biti nijednog ni drugog tela, ostaje sporno pitanje, da li ministar pravde treba da bude član Saveta ili ne.

Postoji različita praksa u evropskim zemljama. To je nešto što je različito u zemljama u regionu, koje su ili skoro pristupile EU ili su na korak do toga.

 

*Kakav je Vaš stav o tome?

- Ono što je bitno, da Ministarstvo pravde nije to koje insistira da ministar pravde bude član Saveta. Pre godini dana bila je velika diskusija, koju je vodio Vrhovni kasacioni sud zajendo sa sudovima, gde su sami istakli da im nije sporno da ministar pravde bude član Saveta, s obzirom da je jedan u odnosu na ostale, da sudije čine većine u u ovom telu.

Tako da svakako glas ministra pravde ne može da bude presudan prilikom donošenja bilo kakvih odluka.

*Da li će se promena Ustava odnosti samo na pravosuđe ili može očekivati promena i u vezi političkog sistema ili preambule koja je vezana za pitanje Kosova i Metohije?

- Kada je reč o obavezama Ministarstva pravde one se isključivo odnose na izmene koje se tiču pravosuđa, odnosno sudske grane vlasti i to je ono što mi moramo da završimo. Da li će se u međuvremenu doneti odluka da se radi izmena celokupnog Ustava to je još otvoreno pitanje.

Ministarstvo pravde mora da završi svoju, a to je da u što skorije vreme predloge amandmana uputi Vladi i Narodnoj skupštini, kada je reč o obavezama iz Poglavlja 23, a na državnom nivou će se doneti odluka da li ćemo raditi izmenu celokupnog Ustava ili ne.

Uvek volim da podsetim da je procedura za izmenu Ustava vrlo komplikovana, da nije kao donošenje bilo kog zakona, zato što zahteva i dvotrećinsku većinu u Skupštini, a s druge strane ove izmene zahtevaju potvrdu i na referendumu. Tako da se postavlja pitanje, da li je celishodno ići samo sa delimičnom izmenom kada se već radi ili ići na izmenu celog Ustava. Ali u svakom slučaju to je nešto o čemu će se razmatrati i razgovarati tokom ove godine, a na Ministarstvu pravde je da u što skorije vreme ispuni svoje obaveze.

*Pošto su odlaganje izvršenja obaveza, zapravo zamerke Evropske komisije, kada možemo da očekujemo promenu Ustava?

- Sve zavisi na kraju i od mišljenja Venecijanske komisije, kada konačno bude dostavljeno, jer bez pozitivnog stava i mišljenja koje budemo dobili ne možemo da govorimo o izmenama Ustava.

Ukoliko to bude u junu, verujem da ćemo tokom leta moći da predlog uputimo Vladi, a Vlada dalje u uproceduru u Narodnu skupštinu.

*No, da se vratimo na Poglavlje 23, juče su ga pomenuli i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i predsednik Aleksandar Vučić. Zamerke Evropske komisije se tiču i finansiranja političkih partija, borbe protiv korupcije, finansijskih istraga, borbe protiv pranja novca i oduzimanja imovine i konfiskacije. Šta ćemo sa svim tim primedbama?

- Poglavlje 23 je najopsežnije i najšire u odnosu na sva poglavlja. Nije bez razloga, što se otvora među prvima i što se zatvara poslednje, a ispunjavanje obaveza za ostala poglavlja se opet ceni kroz stepen ostvarenosti pravde, efikasnost pravosuđa i osnovnih prava i sloboda.

Nabrojali ste samo neke detalje, koje se tiču ovog poglavlja. Međutim, ono je mnogo šire i nije samo Ministarstvo pravde to koje treba da ispunjava svoje obaveze. Preko 50 institucija je uključeno, ne odnosi se samo na pravouđe za ispunjavanje obaveza.

Deo koji ste pomenuli odnosi se na borbu protiv korupcije, finansijske istrage, ali verujemo da će primena novog Zakona, koja počinje 1. marta, a odnosi se na nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i terorizma da da uprvo rezultate koje već duži vremenski period očekujemo, s obzirom da ćemo po prvi put imati potpuno novu i drugačiju organizaciju i strukturu u tužilaštvima.

Formiraju se posebna četiri odeljenja u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu, koja će se upravo baviti procesuiranjem krivičnih dela sa koruptivnim elementom. Ono što je najvažnije, da pripreme za dobru implementaciju Zakona uveliko traju. Od novembra sudije i tužioci se nalaze na obuci, koja je dugotrajna.

Prva faza se završava do 1. marta, ali se posle toga kontuirana obuka nastavlja.

*Foto: Vladimir Milovanović

*Šta očekujete od primene ovog akta?

- Očekujemo mnogo. Pre svega, potpuno je nova organizacija. Postoji mogućnost stvaranja takozvanih "udarnih grupa", koje podrazumeva da će u rad "udarne grupe" biti uključeni onih državnih institucija koje će se baviti procesuiranjem, dostavljanjem određenih podataka kada je reč o koruptivnim krivičnim delima.

To znači da će tužilac moći da formira svoj tim, u koji će biti uključeni i predstavnici i katastra i Narodne banke, Poreske uprave, carine... Postoje obaveze da svaki od ovih organa odredi oficire za vezu, što će značiti bolji i brži protok informacija. Svakako po prvi put je omogućeno i Zakonon da Tužilaštvo ima i zaposlene forenzičare, ekonomske forenzičare, koji će doprineti boljem radu.

To su one oblasti, gde su i sami tužioci isticali da nemaju dovoljno znanje i iskustva, tako da će se izbeći skupa veštačenja, koja dolaze tek u određenoj fazi postupka. Na ovaj način će moći da preduprede i ubrzaju svoj rad. Svakako očekujemo više procesa i više pravosnažno okončanih postupaka, kada je reč o koruptivnim krivičnim delima.

 

*Upravo ovo poslednje što ste rekli. Efikasnost je uvek apostrofirana kao rak-rana srpskog pravosuđa. Ima li leka za ovu “bolest”?

- Verujem da ima. Zato što je poslednjih godina efiksnost unapređena. Koliko god neko pokušava da apostrofira da tu nema napretka, ima ga itekako. Iz godine u godinu, to se vide. Godišnji izveštaji o radu sudija i tužilaštva, uskoro ćemo imat izveštaj za prethodnu godinu, pokazuju da ima velikog pomaka.

Više nema na desetine hiljade predmeta, koji su stariji od 10 godina, što je nekada bilo uobičajno. Danas ima svega oko hiljadu parničnih predmeta koji su stariji od 10 godina, a nema više ni takozvanih "starih" predmeta. "Stari" predmet je predmet koji je stariji od dve godine.

Ako imate dva miliona predmeta u radu, a 50 hiljada takozvanih "starih" predmeta, to pokazuje da smo ostvarili neki napredak, za razliku od prethodnog perioda, kada smo imali i po milion "starih" predmeta. Unapredili smo ga novim Zakonom o izvrešenju i obezbeđenju, zahvaljujući kojim je uspelo da se smanji broj starih predmeta za milion i 700 hiljada. Unapređujemo uvođenjem medijacije, odnosno promovisanjem medicijacije i omogućavanjem da pre svega privredna lica se ne odlučuju za suđenje.

*To je Evropska komisija apostrofirila kao jednu pozitivnu stvar, da ne govorimo samo o kritikama.

- Jeste. Mislim da je Ministarstvo pravde u prethodnoj godini dosta svojih resursa uložilo u promociju. To ćemo raditi i tokom ove godine. Možda bude proglašena Godina medijacije u privredi, radi promovisanja i pokazivanja svih pozitivnih efekata koje medijacija može da postigne.

Svakako ne treba zaboraviti unapređenje infrastukture, zato što smo tokom prethodne godine dosta radili. To ćemo raditi i u narednom periodu. Omogućavamo da svaki sudija ima svoju sudnicu, što samim tim znači da u češćim periodima mogu da zakazuju suđenja, za razliku od prethodnog perioda gde dvoje ili troje sudija dele sudnicu i onda imate situaciju da sudije zakazuju suđenja samo jedan dan tokom nedelje.

Time se ubrzava postupak. S druge strane, dosta se radilo i na elektronskom dokumentu, na elektronskom suđenju, odnosno e-suđenju, elektronskoj razmeni podataka. Najjednostavniji primer, gde može da se pokaže da imamo napredak je povezivanje sa registrom MUP-a, koji se odnosi na prebivalište, tako da bukvalno jednim klikom možete da dobijete informaciju na koju se do sada čekalo i po više meseci.

S jedne strane ubrzate postupak, s druge strane smanjuju se troškovi dostavljanja, koji na milionski iznos predmeta poboljšavaju budžet pravosuđa.

*Kada govorimo o toj efikasnosti, sigurno da bi i veći broj ljudi koji su zaposleni u pravosuđe trebalo da tome doprinese. Januar mesec je značajan i zbog obnove i popunjavanja kadrova u pravosuđu. Tu će značajnu ulogu imati i Pravosudna akademija, čiji je Alumni klub imao ozbiljne primedbe u vezi sa imenovanjem tužilaca.

- Kada je reč o broju zaposlenih, broj sudija i zamenika javnih tužilaca, to je isključivo u nadležnosti VSS i DVT. Broj koji oni utvrde, treba da prati odgovarajući broj administrativnog osoblja za koje je nadležno Ministarstvo pravde.

S jedne strane smo imali zabranu zapošljavanja, međutim Komisija Vlade je izlazila u susret gotovo svakom organu koji je iskazao potrebu za povećanjem broja zaposlenih i to je najčešći slučaj kod preopterećenosti tih organa.

*Foto: Vladimir Milovanović

S druge strane, krajem prošle godine smo, posle tri godine, imali prvi konkurs za prijem pripravnika i postupak je u toku. 160 pripravnika, 120 u sudovima, 40 u tužilaštvima biće primljeno u narednih mesec dana. S druge strane u saradnji sa Ministarstvom rada omogućeno je i da volonteri, koji su često isticali da su u neravnopravnom položaju i da je veliki broj njih koji je odrađivao veliki deo posla nemaju nikakvu naknadu, za svoj volonterski rad ostvare odgovarajuću naknadu.

Ministarstvo pravde vodi računa i pokušava da unapredi administrativne kapacitete, koliko god smo u mogućnosti, naravno vodeći računa i o predviđenom budžetu za ovu godinu.

Kada je reč o postupku izboru sudija i tužilaca i o položaju Pravosudne akademije, o tome će se pričati i u budućim ustavnim izmenama i zakonu koji treba da se donese. Ono što je najvažnije, da koliko god pokušali da određenim inicijativama za ocenu ustavnosti podzakonskih akata i od strane Alumni kluba i od strane sudijskih i tužilačkih pomoćnika da se na neki način stopira i onemogući dalji izbor sudija i zamenika javnih tužilaca i VSS i DVT su do sada pokušali da reaguju pravovremeno i u što skorijem periodu otklone sve nedostatke, kako se proces izbor sudija ne bi stopirao i kako se ne bi povećavao broj upražnjenih i sudijskih i tužilačkih mesta.

Svako ko nije izabran ima pravo da se ljuti. Ali odgovorno tvrdim, da poslednje kritike koje je Alumni klub iznosio su potpuno neopravdane, s obzirom da postupak koji je sprovelo DVT je do sada bio najobjektivniji i najtransparentniji. Imali ste samo dva kriterijuma koja su se cenila - to je ocena sa testa ili ocena koju su ostvarili na Pravosudnoj akademiji. Na osnovu toga se formirala rang-lista kandidata.

Samo kandidati sa najvišim ocenama su birani, tako da ne vidim bilo kakve kritike koje mogu biti upućene. Samo objektivni kriterijumi su bili dominantni prilikom izbora.

 

*Haški tribunal zvanično je završio svoj rad. Međutim, tu je ostalo još nekoliko otvorenih pitanja. U prvom redu privremno puštanje Ratka Mladića zbog njegovog zdravstvenog stanja. Da li je realno da do toga uopšte dođe?

- O tome će Mehanizam, koji je nastavio da radi posle završetka rada Tribunala, da odlučuje, verujem uskoro, s obzirom da će odbrana Ratka Mladića u što skorijem periodu da dostavi nalaze i mišljenje veštaka odnono srpskih lekara, koji su tokom decembra posetili generala Ratka Mladića. Na osnovu njihovog izveštaja će se podneti zahtev za privremeno puštanje.

Vlada Republike Srbije je pre toga dala garancije da će se poštovati svi nalozi sudskog veća, ukoliko do tog puštanja dođe. Tako da odbrana je ta koja treba da iskoristi mogućnosti i zatraži privremno puštanje. Vlada Republike Srbije će svakako da preduzme sve mere, kao i u mnogim drugim slučajevima, kada je dolazilo do privremenog puštanja, kada je reč o nalozima sudskog veća.

Da li će do toga doći, videćemo. Zavisi, naravno, i od same sadržine lekarskog nalaza, koji su naši lekari obavili. Na osnovu onoga što su oni utvrdili, što na osnovu nalaza koji su dobili, što na osnovu neposrednog uvida i pregleda.

*Na osnovu informacija u javnosti, on jako loše izgleda i jako loše se oseća?

- Podaci o zdravstvenom stanju su poverljivog karaktera, čak i ono što sam imala mogućnost da vidim, postoji obaveza da te podatke ne iznosimo i da ih čuvamo. Tako da dokle god su poverljivi, ne bih govorila o njima. Sa njima može samo da raspolaže odbrana, tako da će na osnovu toga pretpostavljam i sudsko veće Mehanizma da ceni da li postoje uslovi za privremeno puštanje ili ne.

*Šta će biti sa slučajem optuženih radikala, Vjerice Radete i Petra Jojića? Tu su pritisci Mehanizma, koji je nasledio Tribunal...

- Haški tribunal je preneo i taj predmet na Mehanizam. Verujem da će i kao i u prethodnom periodu Srbija imati pritiske da se ispoštuje nalog i isporuče, s tim što smo isticali i prethodne dve godine, da postoji pravosnažna odluka srpskog suda, koja kaže da ne postoji uslov za izručenje. Naročito, imajući u vidu, da se oni ne terete za ratni zločin, niti za kršenje međunarodnog prava.

Reč je o nesaradnji sa krivičnim Tribunalom, to je krivično delo, koje ni predviđeno Statutom Tirbunalom, već je uvedeno Pravilnikom. S jedne strane, moramo da poštujemo pravosnažnu odluku našeg suda, s druge stane i opšte načele da samo zakonom mogu da se propisuju krivična dela. To nije bilo propisano, niti bilo predviđeno, tako da Srbija ostaje pri svom stavu, iako verujem da će biti i dalje jedna od kritika oblika nesaradnje, odnosno da ne postoji politička volja da Srbija sarađuje sa Mehanizmom.

Iako je Srbija verovatno jedina zemlja u regionu, koja je postupila po svim zahtevima, po svim zahtevima za pravnu pomoć, omogućila uvid i u arhivu i pre svega oslobađala sve svedoke čuvanja službene tajne, omogućavala time da svedoče pred sudskim većem. Ali, Mehanizam nastavlja svoj rad, pa ćemo imati prilike da vidimo narednih par godina, kako će to da izgleda.

*Kada pominjete arhivu, značajna je i borba za “nasleđe” Tribunala, odnosno brojnu dokumentaciju. Šta će biti sa njom?

- Pitanje arhive je verovatno sada najsloženije pitanje koje označava kraj rada Tribunala. S obzirom da postoji Rezolucija UN iz 2010. godine koja podrazumeva formiranje informacionog i dokumentacionog centra i Haški tribunal bi trebalo da u saradnji sa državama iz regiona da reši to pitanje.

Dogovoreno je da se informacioni centri formiraju u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu. Zajednička radna grupa predstavnika Ministarstva pravde i Tribunala treba da utvrdi kriterijume i na koji način će taj infomacioni centar da bude formiran.

Kada je reč o samom informacionom centru, osnovni cilj je da sva dokumentacija koja je bila javna u sudskom postupku i koja je bila javna pred sudskim većem i koja nije imala oznaku poverljivosti i bude u elektronskom obliku. S druge strane, Srbija institira na vraćanju sve one dokumentacije koja nije korišćena u sudskim postupcima. Veliki je broj takvih dokaza, koji je dostavljen, a nije se našao pred većem.

Imali smo obećanje, još pre dve godine, da će ta dokumentacija biti vraćena, naročito imajući u vidu da je veliki broj poverljivih dokumenata, koji su upravo sa zaštitnim merama i dati Haškom tribunalu. To znači da se može koristiti samo u određenom sudskom postpuku, da se ne može koristiti ni na javnim sednicama veća, da se ne može predati drugoj državi bez saglasnosti države Srbije.

Tako da verujem da će Haški tribunal da ispoštuje ono na šta se obavezao i da tu dokumentaciju koja je predata vrati. S tim što, veliki deo te dokumentacije će se koristiti u postupcima koji su pred Mehanizmom, jer je reč o pet postupaka koji se vode protiv srpskih državljana, a deo dokumentacije će svakako biti ustupljen i nacionalnim sudovima, koji treba da procesuiraju optužene, koji nisu procesuirani pred Haškim tribunalom.

*Foto: Vladimir Milovanović

*Znači, i posle Haga - Hag?

- Nije Hag, ali obaveza svake države u regionu je da nastavi sa procesuiranjem ratnih zločina, ali mislim da je Srbija svojim dobrim primerom pokazala da je spremna da kazni svakog počinioca bez obzira na nacionalnu pripadnosti i nacionalnu pripadnost žrtava.

Verujem da će tako postupanje biti i u zemljama u regionu. Pre svega mislim na BiH i Hrvatsku. Tužilaštvo za ratne zločine je već preuzelo određeni broj predmeta iz Haškog tirbunala. Čak je postala zamolnica da se određena dokumentacija ustupi, tokom prethodne godine Haški tribunal je pozitivno odgovarao na zahteve našeg Tužilaštva.

*Odluke Haškog tribunala izazvale su brojne reakcije u regionu, pre svega u Hrvatskoj. Pored toga, otvoreno pitanja u vezi sa ovom zemljom je i izručenje Ismaila Morine. Hoće li on ikada biti izručen Srbiji?

- Ukoliko se poštuje pravosnažna odluka koju je doneo hrvatski sud, da su ispunjeni uslovi za izručenje, verujem da će hrvatski kolega doneti pozitivnu odluku. Ne postoji nijedan drugi razlog, koji bi sprečio da do izručenje ne dođe. Rokovi nisu striktno određeni nakon određivanja ekstradicionog pritvora, u kom roku ministar pravde mora da postupi. Ektradicioni pritvor može da traje godinu dana, videćemo posle toga, ukolilo se u međuvremenu ne donese odluka.

 

*Da li su hrvatski pravosudni organi pokazali ikakvu zainteresovanost u vezi huligana, koji su došli iz ove zemlje i izazvali nerede na “večitom” fudbalskom derbiju?

- Naravno, da postoji saradnja između dve republike, kada je reč o međusobnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i da su zainteresovani u kojoj je fazi postupak. Naravno, ti podaci se dostavljaju, ali pošto se lica nalaze na teritoriji Republike Srbije i da se terete za krivična dela koji su počinili na našoj teritoriji, za sada se procesuiranje vodi pred nadležnim organima u Beogradu.

*Da li su naši organi tražili pomoć od hrvatskih kolega?

- Ukoliko bude potrebno u samom postupku, Ministarstvo pravde upućuje zamolnice tamošnjem ministarstvu da se odgovori na određene zahteve. Kada je reč o saradnji sa Hrvatskom, ta saradnja nije na zadovoljavajućem nivou, kada je u pitanju procesuiranje ratnih zločina, tu postoji poprilična odbojnost i negativan stav Hrvatske da dostavi bilo kakav podatak i odgovori nam na zamolnicu, ali u drugim slučajevima i drugim krivičnim predmetima ta saradnja postoji.

Tako da verujem da neće biti problema za dobijanje tražene dokumentacije, ukoliko ona bude potreban za procesuiranje pred Višim sudom u Beogradu.

*Na Kosovu i Metohiji su očekuje početak rada Specijalnog suda za ratne zločine OVK. Međutim, rad je upitan zbog nedostatka političke volje u Prištini. Kako će Beograd reagovati u slučaju da se ponište akti o osnivanju ovog Suda?

- Pitanje samog rada Suda je nešto organi Prištine treba da reše sa međunardnom zajednicom. Već dugo vremena očekujemo podizanje optužnica i od poslednje posete tužioca Švendimena Beogradu, koja je bila krajem 2016. godine, imamo obećanje da će uskoro biti te optužnice.

Poslednje obećanje je bilo da će krajem januara optužnice da ugledaju svetlost dana. Još uvek ih nema. Ne bih licitirala imenama, ali se nadam da će Sud odnosno Tužilaštvo da ostvare svoju svrhu, zbog koje je osnovano.

Pitanje Specijalnog suda nije samo pitanje privremenih organa Prištine. Nije dovoljno da oni samo zakonom ukinu njegovo postojanje. Podsetiću vas, da je Priština morala da promeni ustav, kako bi preduzela osnivanje tog Suda. S druge strane postoji međunarodni sporazum sa Holandijom, pošto se sedište Suda nalazi u Hagu.

Nekako je ipak možda reč i o međunarodnom sporazumu, koji ima veću pravnu snagu od zakonskog akta, tako da verujem da ne mogu tako lako da jednostavno otkažu rad Sudu, koji već postoji i čiji su organi formirani pre više od godinu dana.

*Da li su organi tog Suda tražili pomoć od države Srbije u vezi procesuiranja i podizanja optužnica?

- Prilikom posete tužioca Švendimena je predočeno da će Srbija sarađivati i dostaviti traženu dokumentaciju, a i Komisija za nestala lica je više puta isticala da ima dovoljno dokaza i da je na raspolaganju da pruži sve ono što je neophodno, kako bi se procesuirali oni koji su počinile zločine nad Srbima.

*Već osam meseci se primenjuje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Niko nije mislio da će sa početkom primene tog akta doći do automatskog rešenja ovog velikog problema srpskog društva. Šta je po, Vašem mišljenju, potrebno da više ne budemo gotovo svakodnevno svedoci nemilih događaja u kojima stradaju mahom žene i deca?

- Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koliko god da smo ponosni njegovom primenom i efektima koje je postigao, naravno da ne može da iskoreni nasilje, sa kojim se suočava svaka država. Njegova svrha je pre svega preventivna, da spreči da do nasilja uopšte dođe, da ukoliko postoje naznake da ne dođe do eskalacije nasilja, odnosno da se izbegnu žrtve.

Za ovih nekoliko meseci njegove prijeme, možemo da budemo zadovoljni, imajući u uvidu da je razmtrano preko 20 hiljada slučajeva, što pokazuje da je u 20 hiljada slučajeva sprečeno da dođe do bilo kakvog naselja, odnosno eskalacije, da su sudovi primenjivali hitne mere i primenjivali hitne mere, koje su uvedene ovim zakonom u naš pravni sistem.

Ono što je najvažnije da postoje grupe za koordinaciju i saradnju koje razmtraju svaki slučaj pojedinačno, da se izrađuju individulani planovi za zaštitu žrtve, da se propisuje šta svaki organ mora da uradi i u kom roku. Time se jača odgovornost svih onih koji primenjuju zakon i snose odgovarajuće posledice ukoliko to ne urade.

(BalkansPress / Telegraf.rs)

Scroll to top