– Naši diplomati nisu poput američkih diplomata i svojim izjavama ne vređaju srpski narod i njihove žrtve, ne ukazuju predsednicima zemalja sa hiljadugodišnjom istorijom šta je dobro ili loše za njihov narod.

Ovo u ekskluzivnom intervjuu za „Iskru“ kaže gospodin Anatolij Ivanovič Lisicin, senator, član Spoljnopolitičkog odbora Saveta federacije Rusije.

 

*Kako Ruska Federacija gleda na brutalno nasilje nad Srbima u Kosovskoj Mitrovici, hapšenje visokog predstavnika Vlade Srbije i pokušaj da se ponizi država i čitav srpski narod?

– Za nas je to najteže kršenje međunarodnog prava – sporazuma iz Brisela, rezolucija UN-a, ostalih osnovnih dokumenata. Ovaj incident, međutim, ne može se posmatrati izolovano iz konteksta opšteg gaženja međunarodnog prava u svetu. Kolaps temelja svetskog poretka počeo je još 1999. godine, bombardovanjem Jugoslavije. Ni danas ti temelji ne stoje na pravnim osnovama, stoga i varvarske akcije nekih država Zapada i njihovih satelita postaju čudovišni standardi. Nove monstruozne norme, pravila ponašanja. Mi smo u Rusiji to shvatili i razvili smo kontramere. Srbi, s druge strane, moraju shvatiti na kojoj raskrsnici ih je saplela nova međunarodna stvarnost.

Posle terorističkog čina na severu Kosova, predsednik Srbije Aleksandar Vučić tražio je savet predsednika Rusije Vladimira Putina šta da čini. Rusija je osudila taj čin, predsednik Putin rekao je da je Srbija ključna zemlja Balkana i Evrope za Rusiju i da će podržati Srbiju.

*Da li bi Rusija sada dozvolila da se Srbiji ponovi ono što se desilo 1999. godine?

– Odnosi između Rusije i Srbije uopšte su primer bez presedana u svetskoj istoriji odnosa dve države. Neću idealizovati – imali smo mi i periode uzajamnih nesporazuma. Ali uopšte (ponavljam) – mi smo neverovatan primer odnosa dve nacije, koje su bile konstantno razdvojene i, čak, vrlo često terane u sukob. Različite sile spolja i unutra naših zemalja bavile su se time i dalje se bave. Međutim, neuspešno! Nikada u svetskoj istoriji nisu Srbi i Rusi gledali jedni druge preko nišana.
Danas, naši međudržavni odnosi na najvišem su nivou mogu se okarakterisati kao prijateljski. A na nivou naroda, kao bratski. Uz sve ovo, moram da vas podsetim da Srbija i Rusija nisu vojni saveznici. Ovo je izbor Srbije. Mi nismo vezani nijednim međudržavnim sporazumom u ovoj sferi, kao što su Rusija i Jermenija, pa čak i Rusija i moderna Sirija, vlada koja se obratila Kremlju sa zvaničnim zahtevom za vojnom podrškom.
Ipak, ja lično ne mogu da zamislim situaciju u kojoj bi Srbija danas nekažnjivo bila podvrgnuta spoljnoj vojnoj agresiji. Shvatate, danas nije 1999. godina.

 

*Ni jedna zemlja Zapada nije osudila brutalno nasilje albanske policije u Kosovskoj Mitrovici, prebijanje Srba. Kakvu poruku Zapad tim nečinjenjm, takvim ponašanjem šalje Srbima i Srbiji?

Ovo je signal bespomoćnosti Briselskog sporazuma. Malodušje, zavisnost, nažalost, predstavljaju danas glavni trend moderne evropske politike. Svestan sam, naravno, prednosti koje eskalacija nasilja na severu Kosova donosi Sjedinjenim Državama i Prištini. Ali ne mogu da objasnim samoubistveno ponašanje zemalja Evrope prema Srbiji, a ranije i Jugoslaviji. Vaša država je uvek krvlju svojih građana plaćala mir na južnim granicama Evrope. Uvek je bila garant očuvanja evropske civilizacije. Čerčil je, na primer, shvatio ovo. Ali on je bio političar iz vremena nezavisne Evrope.
Nemam pravo da nešto savetujem Srbe i srpsko rukovodstvo, ali čini mi se da je Brisel pokazao svoju totalnu nespremnost da reši kosovsko pitanje. I svoju nesposobnost pokazuje već odavno. SAD pokazuju spremnost da zaustave svaku inicijativu „mirovnjaka“. Čini se da, ako govorimo o preformatiranju pregovora o Kosovu, onda je to nemoguće bez učešća Rusije i Saveta bezbednosti UN-a.

*Srbija nije uvela sankcije Rusiji, Srbija nije podržala Zapad u slučaju Skripalj. Kako u Rusiji gledate na te postupke Srbije?

Prvo, zahvalni smo rukovodstvu Srbije na doslednom i adekvatnom tretmanu Rusije. Drugo, zahvalni smo srpskom narodu, koji svojim političarima ne ostavlja mogućnost izbora.

 

*Kako gledate na optužbe Zapada da je Rusija kriva za trovanje Skripalja, i žestok diplomatski pritisak na vašu zemlju tim povodom. Šta je cilj tih pritisaka?

„Afera Skripalj“ za nas je samo jedna neprofesionalna provokacija. Biće još mnogo toga. I Rusija i njeni saveznici moraju biti spremni za dugo suočavanje. „Kosovski incident“ – karika je u istom lancu. Sada su na meti svi koji imaju sopstveno mišljenje. Danas je u međunarodnim odnosima postalo jako opasno poštovati svoj suverenitet, nezavisno razmišljati (zamislite!).
Ne sumnjam da će Rusija (i oni koji odluče da budu njeni saveznici) na kraju pobediti u ovom civilizacijskom sporu. Mi samo branimo svoje pravo na nezavisnost i višepolarni svetski poredak, u kojem postoji mesto za bilo koji drugi pogled na svet i za sve nacije. Međutim, ovo nije jednostavan put, a naročito nas na tom putu opterećuje niz prethodnih ozbiljnih grešaka. Rusija tek danas shvata koliko je smrtonosan informativni rat (suština je rat za ljudske duše). Dugi niz godina nismo ozbiljno radili na ovom pitanju. U isto vreme, u Srbiji je primetan veliki disbalans u stavovima društva i stavovima sredstava masovnih komunikacija u odnosu na Rusiju. Radeći u Srbiji šest godina na projektu obnove „ruskog groblja“ na Novom groblju u Beogradu, ja znam dobro šta govorim. Informacioni prostor Srbije, profesionalno gledano, zapravo je okupiran od strane Zapada. Rusija danas zapravo tek uči da koristi čitav arsenal „meke moći“ i meni bi bilo drago da se ovo aktivnije radi, odgovornije, sa svešću o mogućnosti gubitka čitave generacije potencijalnih saveznika, kojima se sada, vešto, mozgovi ispiraju „novim tolerantnim vrednostima.“ Mi sada shvatamo da među ovim „vrednostima“ ne postoji mesto za snažnu Rusiju, ili suverenu Srbiju ili Srbe na Kosovu!

*Ima li Rusija snage da se suprotstavi narastajućem pritisku NATO i SAD, sve žešćim pritiscima na ruske granice?

Rusija, kao i svaka nezavisna država, posvećuje veliku pažnju borbenoj efikasnosti svojih oružanih snaga. Kako je rekao predsednik Vladimir Putin, „razumna osoba ne može imati iluzije o mogućnosti nekažnjene vojne agresije protiv Rusije i njenih saveznika“. Uveravam srpske čitaoce da se ruski narod oseća sigurnim. U mogućnosti smo da se branimo i to sa katastrofalnim posledicama po bilo kog agresora. Pitanje je u drugom – šta štitimo? Rusko društvo je veoma svesno zašto nas napadaju i koje vrednosti čuvamo. Zapravo, danas branimo naše pravo na kulturni, nacionalni identitet. Isto rade i progresivni ljudi u Srbiji, patrioti zemlje, na primer, rukovodstvo Andrićevog instituta. Ali (ponavljam) i dalje nedovoljno jako, nedovoljno moćno, prenosimo svoje pozicije, svoje stavove građanima svetske zajednice. Čak i u Srbiji, gde je neobjašnjiva, genetska ljubav prema Rusiji izuzetno jaka, mladi ljudi nejasno poznaju model razvoja ruskog modernog društva. Dešava se tako da oni nasedaju na zapadnu propagandu, smatrajući da je Rusija arhaična država koja vuče Evropu u povratak društvenih odnosa i u totalitarizam, u siromaštvo.

 

*Kako odnose Srbije i Rusije vidite u budućnosti?

Moram biti pažljiv u ocenama. Verujte mi da sam sasvim svestan monstruoznog pritiska kojem je izloženo rukovodstvo Srbije. Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Aleksandar Vulin stotinu puta više trpe od svojih ruskih kolega! Danas se neretko može čuti teza o Srbiji kao zemlji sa „delimičnim suverenitetom“. Možda je to tako. Međutim, u sadašnjoj fazi takva formulacija ne bi trebalo da bude uvredljiva. Naprotiv! U poređenju ne samo s susednim balkanskim državama, već čak i sa najstarijim evropskim demokratijama, „delimičan suverenitet“ je stvarno postignuće i zasluga vođstva zemlje!
Srbija će, ako istraje u svojoj političkoj nezavisnosti, moći iznenaditi Evropu, i još jednom može postati dugoročno ozbiljan igrač na evropskom kontinentu.
Znate, među mnogobrojnim komentarima u srpskim medijima, mogao se pročitati i takav emotivni vapaj: da održimo referendum – EU ili Rusija ?! Ovaj komentar je dobio većinsku podršku na stranicama „Politike“. Ovo na vaše pitanje o perspektivama naših odnosa …

Ali želim da naglasim da moderna Rusija ne nameće nikakvo prijateljstvo ni savezništvo nikome. Za razliku od zapadnih zemalja, nikada nećemo uceniti Srbiju njenim dobrosusedskim odnosima sa evropskim zemljama. Nama nikako u glavu ne ide zamisao da pritiskamo Srbiju, da je zastrašujemo sankcijama u vezi sa rastom trgovine, na primer sa Nemačkom. Naši diplomati nisu poput američkih diplomata i ne vređaju srpski narod i njihove žrtve svojim izjavama, ne ukazuju predsednicima zemalja sa hiljadugodišnjom istorijom šta je dobro ili loše za njihov narod.
Ali, u dugoročnom odnosu, mislim da mi (političari Srbije i Rusije) nemamo moralno i istorijsko pravo da uništimo te izvanredne odnose između Rusa i Srba koje su naši preci gradili vekovima. I ponekad to plaćali krvlju. Ko smo mi da promenimo ovaj kurs?! Naša odgovornost je samo u razvijanju jedinstvenih bratskih veza između dva naroda. Svakako.

(BalkansPress / Iskra)

Scroll to top