Oboljenja endokrinih organa, pre svega štitaste žlezde, posle dijabetesa su najmasovnija, i u stalnom su porastu. Iako se u većini slučajeva leče medikamentima, za mnoge pacijente jedino rešenje je operacija.

Hirurška intervencija neophodna je kod pacijenata koji boluju od zloćudnih i dobroćudnih tumora štitaste žlezde, ali i ostalih endokrinih organa, kao što su paraštitaste i nadbubrežne žlezde.

Centar za endokrinu hirurgiju Kliničkog centra Srbije jedina je ustanova u Srbiji koja se isključivo bavi hirurškim lečenjem zloćudnih i dobroćudnih bolesti endokrinih organa. Ovo je ujedno i Centar gde se operiše i najveći broj endokrinoloških pacijenata iz cele zemlje.

Samo prošle godine na štitastoj žlezdi je obavljeno najviše intervencija - 719, dok je zbog bolesti nadbubrežne žlezde operisano 65, a paraštitaste 134 pacijenta. Od kada je pre nekoliko godina u praksu uveden i laparaskopski vid operacije, na ovaj način su lečena 54 pacijenta, a tokom prošle godine 28.

{adselite}Uskoro će se, međutim, ovaj centar rasteretiti, jer će nekoliko većih zdravstvenih centara u Srbiji dobiti specijaliste za ovaj vid hirurgije, najavljuje u intervju za "Novosti" profesor dr Ivan Paunović, načelnik Centra.

- Od pre dve godine uvedena je supspecijalizacija iz endokrine hirurgije, jedina ove vrste u Evropi, koju trenutno završava šest hirurga iz Užica, Kraljeva, Čačka, Novog Sada i Beograda. To znači da će uskoro pacijenti koji su kandidati za operaciju endokrinih organa moći da se operišu u zdravstvenim ustanovama u ovim gradovima.

ČETIRI PUTA VIŠE MALIGNIH TUMORA* Koliko ste prošle godine u vašem centru operisali malignih, a koliko dobroćudnih oboljenja štitaste žlezde? 
- Zbog dobroćudnih oboljenja u našem centru je prošle godine operisano 557 pacijenata, a zbog malignih - 142. Papilarni karcinom žtitaste žlezde bio je i najčešći, a srećom, on ima i najbolju prognozu. U najvećem broju slučajeva operacija je jedini, odnosno najbolji način lečenja ovog tumora kao i drugih malignih tumora štitaste žlezde, pa se može reći da su karcinomi štitaste žlezde hirurško oboljenje.

* Kod kojih oboljenja štitaste žlezde je hirurgija jedini lek?

- Operacija je neophodna kod malignih tumora, kao i kada postoje jedan ili dva čvorića u štitastoj žlezdi koji pritiskaju vitalne organe vrata ili se štitasta žlezda spušta iza grudne kosti. I, kod oboljenja koja se jednim imenom nazivaju hipertireoza, jedostavnije rečeno organizam "vidi" štitastu žlezdu kao strano telo i napada je. Ako lečenje lekovima nema uspeha, i ako je žlezda uvećana, što se stručno naziva tireomegalija, operacija je jedino rešenje.

* Šta se kod pacijenata postiže operacijom?

- Hirurgija omogućava da takvi pacijenti posle operacije budu zdravi. Činjenica da u velikom broju slučajeva posle operacije uzimaju nadoknadu hormona štitaste žlezde ne čini ih invalidima. To je hormon koji je sintetisan i identičan ljudskom, i ne izaziva nikakve kontraindikacije.

* Kada se radi delimično uklanjanje ove žlezde?

- Kada u štitastoj žlezdi postoji jedan nodus, odnosno solitarni dobroćudni čvor, radi se takozvana hemitiroidoktomija. Praktično, ostavlja se zdravi deo režnja štitaste žlezde. I tada je u većini slučajeva potrebno da pacijent dobija određenu dozu hormona da bi se sprečio kompenzatorni rast preostalog tkiva štitaste žlezde.

* Koje su najčešće bolesti paraštitaste žlezde?

- Najčešće su to tumori, uglavnom dobroćudni. Najveći broj pacijenata u Centru operisan je zbog primarnog hiperparatireoidizma. Primarno znači da je samo oboljenje u paraštitastoj žlezdi, što može da bude adenom, kada je uvećana samo jedna paraštitasta žlezda. Postoji i mogućnost hiperplazije, kada su sve paraštitaste žlezde uvećane. Karakteristično za bolesti paraštitaste žlezde je što ne daju posebne simptome, pogotovo na početku bolesti. Većina pacijenata koje smo operisali nije imala druge simptome, osim povišenog nivoa kalcijuma i parathormona u krvi. Znatno manje pacijenata je sa sekundarnim hiperparatireoidizmom, a to su pacijenti na hemodijalizi.

* U kojim slučajevima hirurzi moraju da intervenišu?

- Sva oboljenja paraštitaste žlezde zahtevaju hiruršku intervenciju. Srećom, ove bolesti se danas, zbog poboljšane dijagnostike i rutinskog određivanja kalcijuma i fosfora u organizmu, lakše otkrivaju, i to na samom početku bolesti.

UMOR JE SIMPTOM* Kako bi neko posumnjao da ima bolest paraštitaste žlezde, ako nema simptoma? - U slučaju asimptomatskog hiperparatiroidizma, a to znači kada pacijent nema kalkulozu bubrega, promene na kostima i drugo, simptomi su relativno nespecifični i manifestuju se povremenom mišićnom slabošću, umorom, potrebom za snom, ponekada depresijom kao i bolovima u kostima i zglobovima.

* Da li se operacijom završava lečenje?

- Kada se odstrani tumor, potrebno je nadoknaditi kalcijum u kostima. To činimo još dok je pacijent u našoj ustanovi, pa se on kući otpušta potpuno izlečen i zdrav.

 

* Jesu li bolesti štitaste i paraštitaste žlezde povezane?

- Iako se nalaze tik jedna do druge, oboljenja ovih žlezda nisu povezana. Ako je bolest zahvatila jednu žlezdu, ne znači da će da pređe na drugu. Dešava se jedino, mada retko, da pacijent ima oboljenja i štitaste i paraštitaste žlezde, ali zbog različitih uzroka.

* Da li se zbog blizine te dve žlezde, tokom intervencije na jednoj može narušiti i rad druge?

- To može da bude jedna od komplikacija operacije štitaste žlezde, kada se, tokom operacije iz nekih razloga, naruši vaskularizacija paraštitaste žlezde. Tada hirurg mora da prepozna devaskularizaciju paraštitaste žlezde i da napravi autotransplantaciju u mišić na vratu. Osim ove komplikacije druga specifična komplikacija ove hirurgije je i pareza ili paraliza živca koji oživčava sve unutrašnje mišiće grkljana. Zbog toga je endokrina hirurgija specifična i, možda, zahtevnija od drugih vidova hirurgije.

* Ko zapravo leči maligne bolesti endokrinih organa - onkolozi ili endokrini hirurzi?

- To je posao u koji je uključeno više specijalnosti: endokrinolozi, specijalisti nuklearne medicine, hirurzi, i u malom broju slučajeva i onkolozi. Učešće onkologa je nezamenljivo kod najtežih bolesti - karcinoma štitaste žlezde, a to je anaplastični karcinom, kada operacija najčešće nije moguća.

(Novosti.rs | Autor: M. Vasiljević)

Scroll to top