Promukao, napuklog glasa, ali i dalje gladan pobeda i trofeja, Novak Đoković je ovih dana u Parizu krčio put ka novim uspesima i titulama. Do kraja godine će voditi žestoku bitku s Rafaelom Nadalom oko trona.

PROČITAJTE: ZAŠTO BRINU NOVAKOVI NAVIJAČI: Evo šta muči Đokovića u Parizu! Ne zvuči dobro

Od ponedeljka će prvi put posle dužeg vremena Špancu prepustiti vrh, ali svi se, zajedno s Noletom, nadaju da će to biti samo nakratko. Još mnogo mečeva i godina je pred jednim od najboljih svetskih sportista svih vremena, a na ovom putu novih radovanja energijom ga ispunjavaju ljubav prema njegovom sportu, svojoj zemlji i porodici.

 

Koliko vremena uspevate da provedete sa porodicom? Uspevate li, na primer, da se svi okupite za vašu krsnu slavu, Svetog Aranđela, koja će biti uskoro, krajem novembra?

- Krsnu slavu, naravno, obeležavamo svake godine. Nemamo, nažalost, uvek tu tradiciju, da sam zajedno za slavu sa ženom i decom, zato što je moj život takav da dosta putujem. Ali slava se obeležava u kući mojih roditelja u Srbiji. Trudimo se da tada, ako možemo, budemo sa njima, da je svi zajedno proslavimo. Slava je poseban dan koji, prema mom mišljenju, najviše simbolizuje porodično jedinstvo. To je dan u godini kada bi familije zaista trebalo da se okupljaju. Naravno, svako je obeležava na svoj način. Možda je za nekoga trenutak okupljanja neki drugi dan, Božić ili rođendan. Svako ima svoje preference. Ali suštinski, to je nešto što mi, moram da priznam, malo više nedostaje, da se više viđam, kako sa užom, tako i sa širom familijom, i da sa njom provodim kvalitetno vreme.

SRBI POBEĐUJU GENIMA - Kako objašnjavate tolike svetske uspehe sportista iz jedne tako male zemlje kao što je Srbija? - Vrlo jednostavno! To su geni. Mi smo stari evropski narod koji vuče snažne gene, tako da uopšte ne čudi što imamo toliko uspeha u sportu. Imamo fizičku i mentalnu predispoziciju. A i sport nam je, nekako, kulturološki usađen, od ranih dana života svakog deteta. To je slučaj i u drugim zemljama, ali se kod nas provođenje vremena napolju i igranje s loptom veoma vrednuje.

Imaju razumevanja za vaša odsustva?

- Zahvalan sam im zato što mi pružaju podršku i razumeju momenat u mom životu i karijeri. Stvari su takve kakve jesu. Prihvataju ih i oni, i ja. Trudim se da radim na našim odnosima, koliko god bio udaljen. Danas, s modernim telefonima, zahvaljujući Tesli, imamo mogućnost da se često čujemo i vidimo.

 

Šta osećate kada sletite na Aerodrom "Nikola Tesla"? Koliko vam dolasci u Beograd i Srbiju "pune baterije"?

- Meni to puno znači. Nezavisno od toga kakva je situacija u zemlji, uvek postoje ljudi koji kritikuju sve i traže u svemu nešto crno i loše. Ja stvarno nisam jedan od njih i trudim se da uvek vidim dobro. Ne obraćam pažnju na te loše stvari, već me privlači ono što osećam u sebi i u srcu, tu nostalgiju. Ne postoji nijedan aerodrom na svetu na koji sletim a da mi daje osećaj kao kad sletim na beogradski aerodrom. To je osećaj koji ne može da se zameni, da se transformiše ili oduzme. On će uvek ostati sa mnom. Za mene su Beograd i Srbija uvek dom broj jedan.

 Foto EPA

*Foto: EPA

Kojim ćete ritmom igrati u sledećem periodu?

- Trenutno imam u planu da i naredne sezone igram kao i svih prethodnih sezona, plus na Olimpijadi.

Baš u vreme Aranđelovdana, čeka vas, krajem ovog meseca, i učešće na Dejvis kupu po novoj formuli u Madridu?

 Iskreno, veoma se radujem igranju za reprezentaciju. Nisam igrao duži vremenski period za nacionalni tim, i to mi zaista nedostaje. Nadam se da ću biti "čitav" za Madrid, da bismo odigrali dobar turnir.

 

Kada ste podizali pehar na Vimbldonu, poručili ste da vas je Rodžer Federer, koji je zašao u 39. godinu, inspirisao svojim primerom teniske dugovečnosti. Koliko ćemo još godina uživati u vašoj igri?

- To zavisi od različitih okolnosti. Pre svega, ne mogu da razmišljam sebično i da kažem, eto, igraću tenis u punoj sezoni još deset godina, a da ne mislim o svojoj porodici. To mora da bude usklađeno s familijom, decom, ženom, našim životom. Mora da se zna koje su stvari prioritet. U suštini, i dalje se trudim da, manje-više, igram tokom sezona u onoj meri u kojoj sam igrao poslednjih desetak godina. Već sam dugo u teniskom vrhu, koji dosta troši, tako da situacija definitivno nije ista kao što je bila pre deset godina. I u smislu tela, i osećaja, i vitalne energije za igranje tenisa. Ali i dalje sam motivisan. Imam podršku i svoje supruge, i svoje familije, braće i roditelja. Imam dobar tim oko sebe, i dok god imam taj osećaj koji se javlja svaki put kad izađem na teren, ja bih igrao tenis. Ne vidim kraj iza ugla. Ali svestan sam da će vrlo brzo da dođe momenat kada ću morati da smanjim igranje. Jednostavno, moraću da se usredsredim samo na određene turnire i da na taj način verovatno izbacim "broj jedan" kao cilj. Ali, o tom potom.

NEMA SISTEMA - U Istoj hali u Parizu nedavno su evropsku titulu osvojili i srpski odbojkaši. - Impresivno je to što mi praktično bez ikakvog sistema i strukture pravimo vrhunske svetske rezultate u mnogim sportovima, to je stvarno neverovatno. Deluje da košarka ima dobar sistem, odbojka verovatno isto, ali u tenisu to nije tako. Pošto je tenis pojedinačni sport, tako se svode i uspesi, uglavnom na individualne slučajeve. Nadam se da ćemo svi udruženim snagama to da izmenimo.

Od ponedeljka ćete, posle dužeg vremena, biti drugi na ATP listi. Da li vam je to na neki način novi izazov, da ponovo budete prvi?

- Naravno da je izazov. Naravno da mi je to uvek jedan od najviših ciljeva, da budem najbolji u tenisu. S druge strane, ne mogu da računam, kalkulišem i previše pažnje posvećujem tome kako će da igra Nadal. On jeste u dobroj formi, igra odlično. Zavisi, takođe, i od njega. I ako budem osvojio oba preostala turnira do kraja godine, u Parizu i Londonu, on je i dalje u boljoj poziciji. Nisam odigrao baš najbolje u Šangaju, tu sam možda ispustio priliku da mu se približim. Ali nije prvi put da se nalazim u neizvesnoj završnici za prvo mesto na svetu. Imao sam ih nekoliko puta sa Federerom, Marejem, Rafom... Svestan sam toga koliko je zahtevno u toku sezone biti podređen tom cilju. Prosto ne možeš sebi da daš oduška u toku godine, da možeš nekoliko meseci da preskočiš turnire ako ti je cilj da budeš najbolji. A meni jeste, i dalje.

JEDVA ČEKAM DOLAZAK U BEOGRAD

A Kada ćemo vas ponovo videti kod nas, imajući u vidu dužinu sezone i obaveze koje zahteva bavljenje tenisom na vašem, vrhunskom nivou?

- Mislim da, nažalost, neću biti u Beogradu sve do februara. Septembar i februar su periodi u godini kada manje-više uvek planiram siguran boravak u Beogradu i Srbiji. Onda, leti, ili na proleće, možda u aprilu ili maju, odem još nekoliko puta nakratko. Nekada se zadržim duže, nekada kraće. Sve zavisi od obaveza. Ove godine sam, na primer, u februaru bio skoro mesec dana, i to je bilo zaista sjajno.

(BalkansPress / Izvor: Novosti.rs)

Scroll to top