Micuhiro Kimura je lider organizacije Isukai, urednik mesečnog magazina organizacije Isukai „Rekonkvista“.

Isukai je formirana 1972, kao deo japanske „nove desnice“ koja odbacuje proameričku retoriku tradicionalne desnice. Gleda na japansku vladu kao na američku marionetu i zahteva potpunu nezavisnost Japana. Organizacija neguje sećanje na japanskog pisca Jukio Mišimu.

Kakav je vaš odnos prema američkom imperijalizmu u svetu? Kako gledate na američke vojne baze u Japanu?

– Mislim da je američki imperijalizam upetljan u sve sukobe koji se trenutno dešavaju u svetu. Čak i istorijski, Amerika je bila saučesnik u mnogima sukobima van američkog kontinenta, koji nemaju direktne veze sa njom. Analizirao sam američku vojnu industriju, i pokazalo se da ona zauzima značajan procentualni udeo u američkoj ekonomiji. Iako je Japan u svetu priznat kao suverena država, prisutnost američkih trupa u bazama u Japanu je u sukobu sa važećim zakonima i zato je istina da je Japan pod okupacijom Amerike, jer neki zakoni ne mogu da se sprovedu. Zbog toga, vrlo verovatno, može doći do problema među lokalnim žiteljima. Gledaćemo da se eliminiše nejednakost koju Amerika i Japan imaju u svom bezbednosnom ugovoru, a američke trupe bi trebalo da se povuku iz baza u Japanu što je pre moguće.

 

Očuvanje sopstvene kulture mora biti prioritet svakog patriote. Kako gledate na problem „vesternizacije“ japanske kulture?

– Nakon poraza u Drugom svetskom ratu, Japan je rekonstruisan od strane Sjedinjenih Američkih Država. Japan ima istoriju od dve hiljade godina, ali u Japan je uvedena zapadna kultura, i više se ne uči o ispravnoj japanskoj kulturi i istoriji. Kao rezultat toga, Japan je postao zapadnjačka država. Ipak, mislim da nije došlo do značajnijih promena u prirodi Japanaca, jer ima dosta ljudi koji se ponose japanskom kulturom.

kimura govori

Vaša organizacija je organizovala protest ispred ambasade SAD protiv bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. Mi smo vam izuzetno zahvalni zbog toga. Kako gledate na NATO agresiju prema Jugoslaviji?

– Održali smo protest ispred američke ambasade u Japanu zbog akta agresije SAD-a 1999. godine u vidu NATO bombardovanja Jugoslavije. Ameriku su kritikovale i levičarske i desničarske frakcije. Ja sam, sem toga, mnogo puta posetio Beograd i video mesto „slučajno“ bombardovane kineske ambasade. Takođe, posetio sam objekat u kome su bile smeštene srpske izbeglice, kako bi ih ohrabrio. Mislim da se liderima SAD-a mora suditi kao ratnim zločincima zbog invazije i demontaže Jugoslavije i ubistva hiljada ljudi.

 

Vi ste nedavno posetili Krim i dali izjavu da Japan treba da otkaže sankcije prema Rusiji i da napravi konzulat na Krimu. Kakvo je vaše mišljenje o situaciji na Krimu i ideji rusko-japanske saradnje?

– Mislim da je prva faza, pošto je Krim odlučio da pripada Rusiji sa istorijske i etničke tačke gledišta, povlačenje iz prirodnih tokova Ukrajine. Stoga smatram da ne treba uvoditi sankcije Rusiji. Dalje, ako se Krim i Rusija posmatraju kao jedna država, potrebni su, naravno, konzulati kao prozor diplomatije.

Kao rezultat poštovanja volje naroda Krima, Rusija je odlučila da anektira Krim. Mislim da treba da poštujemo ovu stvar bez obzira na odnos Evrope i Amerike prema japanskoj vladi.

kimura 2

Zalažete se za reformu Ujedinjenih nacija?

– Što se UN-a tiče, „pobedničke države“ u Drugom svetskom ratu su dobile autoritet kao stalni članovi Saveta bezbednosti. Postoje delovi sistema pobedničkih nacija oko kojih se ništa ne može učiniti, jer se sve što se radi – a da nije pod sloganom „kajanja“ i „lekcija“ Drugog svetskog rata – smatra aktom rata koji uznemirava mir. Zbog ovoga UN nemaju značaj, i moramo kontrolisati tiraniju velikih sila pravljenjem više zakonskih snaga.

Veliki uticaj na vašu organizaciju je japanski pisac Jukio Mišima. Kakav je značaj Mišime za današnji Japan?

– Jukio Mišima je , sem što je bio veliki pisac, imao srca da se istinski brine za japansku kulturu. Kako bi poboljšao situaciju, u suštinski američki okupiranom Japanu, težio je da mlade ljude koji su bili njegovi istomišljenici motiviše da preduzmu akciju. Ne smete da prestanete s akcijom dok god cilj nije ostvaren.

Mishima

Posetili ste Irak dvanaest puta i sastali se sa Sadamom Huseinom. Kakav je vaš stav o SAD invaziji Iraka? Da li je vojna intervencija SAD pomogla Iraku?

– Mnogo puta sam posetio Irak između 1991. i 2003. godine Što se tiče borbe koju je Irak vodio, bilo je prisutno mnogo logične povezanosti sa Palestinskim pitanjem kao i sa pregovorima u Kuvajtu. Kritikovao sam američku invaziju Iraka, i nepravedne sankcije koje su uvedene Iraku posle rata opravdavaju moje stanovište. Takođe, mislio sam da Japan i Arapske države imaju dobre odnose, ali je arapska politika bila određena od strane SAD-a, što je pogoršalo internacionalni imidž Japana.

Japan nema dobar ugled među američkim kolonijama. Ovo sam hteo i da saopštim Iraku, američka intervencija u Iraku nije ništa drugo do invazija. Amerika nosi odgovornost za nered koji je napravila. Uprkos odsustvu dokaza o oružju za masovno uništenje, napadnut je Irak. Džordž Buš je lišio života veliki broj ljudi. On je pravi kriminalac. Mora mu se suditi za ratne zločine.

(Izvor: NSPM, Teša Tešanović)

 

Scroll to top