Da li vakcinisati dete? Ovo pitanje sve češće postavljaju roditelji širom Srbije, jer do njih dopiru glasovi, pre svega u slobodnim elektronskim medijima, o sve češćim neželjenim posledicama i bolestima koje izazivaju vakcine, a svima njima koji se protive imunizaciji dece preti visoka novčana kazna.

Zagovornici vakcinacije tvrde da je reč o namernim plasiranim dezinformacijama, te da je veštačka imunizacija preko potrebna kako bi se stanovništvo sačuvalo od hroničnih i akutnih bolesti. Kome dati za pravo?

Sa prim. dr sci. medicine Todorom Jovanovićem, imunologom i virusologom, specijalistem interne medicine, tvorcem todoksin preparata, naučnika svetskog glasa i dobitnika mnogih međunarodnih priznanja, razgovarali smo o opravdanosti sistematske vakcinacije stanovništva. Dr Jovanović posvetio je svoj dugogodišnji naučnoistraživački rad razumevanju metaboličkih i imunoloških procesa u ljudskom organizmu. Autor je više knjiga i studija iz oblasti medicinskih nauka.

Uvaženi dr Jovanoviću, polemika koja je u toku, za i protiv vakcinacije, povlači sa sobom ključno pitanje, da li veštačka imunizacija preko potrebna kako bi se sprečilo oboljenje i umiranje od teških bolesti?

-Sistematske vakcinacije u današnje vreme ne mogu biti nikako opravdane. Današnja medicina uglavnom se ne bavi bolesnicima, već bolestima, i možemo govoriti o vakcinomaniji, jer se veštačka imunizacija primenjuje masovno, bez advekvatne selekcije i individualizacije. Od prvih dana života decu povrgamo vakcinacijama i revakcinacijama. Daje im se vakcina BCG (protiv tuberkoloze), pa im se posle 42 dana ubrizgava najopasnija polio vakcina…

 

 

Molim Vas, zastanite malo… Zašto je kako rekoste polio vakcina toliko opasna? Zašto se i dalje uporno sprovodi masovna vakcinacija protiv mnogih zaraznih bolesti koji su odavno eradikovane, kao što je slučaj sa dečjom paralizom?

-Ovo oboljenje izuzetno je retko, a prema podacima SZO od pre nekoliko godina, slučajevi dečje paralize zabeleženi su samo u četiri zemlje: Nigeriji, Indiji, Pakistanu i Avganistanu. Savršenu vakcinu protiv dečje paralize s mrtvim virusima razvio je 1955. dr Džonas Salk. Zatim je 1959. dr Albert Sejbin osmislio način da ubaci oslabljene polio viruse u ljude. Nazvao ju je oralna vakcina sa živim virusima protiv dečje paralize. Čim se Sejbinova vakcina pojavila na tržištu, izbila je u prvi plan, a Salkova je bila potisnuta. Milioni ljudi prihvatilo je ne samo oslabljene polio viruse, nego i strane proteine, klice i viruse koji su se nalazili u bačvama farmaceutske kompanije – proizvođača vakcine. Primena polio vakcine počela je sredinom pedesetih godina prošlog 20. veka. Od tada je usledio tako upečatljiv porast broja slučajeva dečje paralize, da vlada trend zvaničnog projavljivanja slučajeva paralize kao meningitisa.

Sledi li logičan nastavak priče i zaključak koje je bolesti donela polio vakcina?

– Naravno. Sajbinova oralna polio vakcina donela je sa sobom virus SV- 40, veoma opasan i moćan mikroorganizam koji nikada pre toga nije unošen u ljude. Jedini način na koji možete da ga dobijete je jedenjem tek ubijenog, nekuvanog afričkog majmuna. Kada su istraživači razvili te polio kulture, one su bile kontaminirane SV – 40 virusima, koji su bile u ćelijskim kulturama majmunskih bubrega korišćenih za proizvodnju vakcina. Danas postoje naučnici koji veruju da je ubacivanjem virusa SV – 40 u ljude, po svemu sudeći, bio okidač za nastajanje side (HIV-a). Takođe je ovaj vuris pronađen kod osoba obolelih od leukemije i tumora mozga. „Prosvetljene civilizacije“ Evropa i Severna Amerika, godinama su činili ogromne napore da se ljudi drugih država vakcinišu različitim vakcinama. Tako u centralnoj Africi sedam zemalja ima najviše stope side: Burundi, Malavi, Ruanda, Tanzanija, Uganda, Zambija i Zair. Upravo su to zemlje sa najvećim brojem vakcinisanih ljudi.

Pojasnite nam šta su zapravo vakcine i kakve supstance one sadrže u sebi. Kakva je reakcija ljudskog organizma kad primi vakcinu?

-Vakcine se prave od virusa – mrtvih ili živih, od određenih otrovnih hemikalija kojima se virusi ubijaju ili oslabljuju, konzervansa, neutralizatora, nosećih agensa, što sve predstavlja strane supstance za telo. Na primer, trostruki antigen vakcine DTP (difterija, pertusis i tetanus) sadrži sledeće otrove: formaldehid, živu (timerozal) i aliminijum fosfat. Vakcina protiv dečje paralize ima u sebi ćelijsku kulturu majmunskih bubrega, lektalbumin hidrolizat, antibiotike i teleći serum. Svi ovi strani proteini, koji, pošto ulaze direktno u krvotok, mogu postati deo genetskog materijala. Ove materije proizvode reakciju na vakcinu, predstavljaju potencijalne alergene i mogu izazvati čak i anafilaktički šok. Hemijski otrovi slabe čovekov imunuološki sistem koji počinje da se bori protiv svih tih neprirodnih supstanci, a uneseni virusi i bakterije ulaze u ćelije i koriste njihovu DNK i RNK za sopstveno razmožavanje. Rezultat je da oni mogu, kada se dovoljno umnože, napasti telo koje je oslabljeno toksičnim hemikalijama.

Kroz medije kruži priča da MMR vakcina (male boginje, zauški i rubeole) izaziva autizam kod dece. Roditelje takođe plaši DTP kombinova vakcina. Da li su sumnje osnovane?

-Nekada je kod MMR vakcine bilo autizma na pedeset hiljada jedno dete a sad je na pedeset dece jedan slučaj autizma. Abnormalna imuna reakcija može da predstavlja uzrok koji leži u osnovi brojnih slučajeva autizma. To je zato što, pri reakciji na MMR vakcinu, telo deteta proizvodi antitela koja napadaju mozak, razlažući mijelin. Koristeći uzorke seruma 125 autistične dece i 92 zdrava kontrolna deteta, antitela su analizirana metodama ELISA i imunobloting. ELISA analiza je pokazala značajan porast nivoa MMR antitela kod autistične dece. Imubloting analiza je otkrila prisustvo neobičnog MMR antitela u 75 od 125 uzoraka seruma autistične dece, ali ne u kontrolnim uzorcima seruma. Ovo antitelo je specifično detektovalo protein od 73 – 75 kD iz MMR vakcine. Na svakom pakovanju DTP vakcine piše da „simptomi povezani sa neurološkim poremećajima“ i „prekomerno vrištanje“ mogu da uslede nakon vakcinacije. Ova vakcina može da prouzrokuje temperautu preko 39,5°C, konvulzije, izmene svesti, fokalne neurološke znake, epizode vrištanja, šok, kolaps, trombocitopeničnu purpuru. Kod DTP vakcine, pošto se tri vakcine kombinuju u jednu, postoji dodatna opasnost naglog prevelikog opterećivanja dečjeg imunog sistema.

 

 

Zar imunizacija ne podstiče jačanju odbrambenog imunog sistema organizma, kao što tvrdi većina pedijatara?

-Obmanjujuće je tvrditi da nas vakcina čini imunim ili da nas štiti od akutnih bolesti, ako samo potiskuje bolest dublje u unutrašnjost organizma, zbog čega je nosimo hronično, pri čemu mi postajemo sve slabiji i postoji sve manja sklonost ka izlečenju. Vakcinacija može da izazove promene u sporim virusima, promene u DNK mehanizmima. Pošto se ubrizgavaju direktno u krvotok i time zaobilaze prirodne imune odbrane tela, vakcine mogu da prevare telo da ih prihvati kao prirodne supstance koje ne treba uništiti. Živi virusi sposobni su da žive u ljudskom telu, u latentnom obliku, godinama. Oni mogu decenijama kasnije, da počnu da se umnožavaju o izazivaju promene u telesnim tkivima i organima. Ne znači ništa to što se nekome da vakcina i dobije reakcija u vidu proizvodnje antitela. Jedina istinska antitela su ona koja dobijamo prirodno. Kada se ubrizga vakcina remete se veoma osetljivi mehanizmi koji vrše svoj posao. Bolest, pošto uđe u telo, se u normalnim uslovima, filtira kroz složenu mrežu telesne odbrane. Vakcine odlaze direktno u krvotok, zaobilaze mnoge od tih odbrambenih sistema i dobijaju neposredan pristup tkivima i organima. Žlezda koja je naročito pogođena je timusna žlezda, čiji je sekret, timozin, neophodan za sazrevanje i funkcionisanje T – limfocita u telu. Poremećaji u funkcionisanju timusa dovode do niza poremećaja imuniteta koji se manifestuju pojavom autoimunih i neoplastičnih bolesti. Poznato je da  pacijenti sa rakom i reumatoidnim artritisom imaju poremećen timus – zavisni imuni sistem.

Šta su pokazale nezavisne studije u industrijskim razvijenim državama sveta o primeni vakcine?

-Da su nevakcinisani ljudi zdravi od vakcinisanih. Todoksinova naučna grupa radila je u periodu kada je držala sanatorijum u Južnoafričkoj Republici. Mi smo tada uspeli da iznesemo jedan veći broj doza vakcina koje su davane afričkoj deci. Ispitavanje tih vakcina vršeno je u eminentnim laboratorijama u Srbiji, koje razumljivo neću navoditi, i otkriveno je da je u svakoj dozi od ispitanih vakcina postojao izuzetno visok sadržaj toskičnih metala: živa, olovo, nikl i drugi metali. Dovoljno je novorođenčetu dati takvu vakcinu i njemu će biti uništena koštana srž, koja je glavni aparat potpore za čitavu odbranu organizma.

Variola (velike boginje) je bila bolest zbog koje je uvedena vakcinacija. Šta nam možete reći o ovoj bolesti, a šta o ovčijim boginjama (varičela), zbog kojih ne mali broj roditelja vakciniše svoju decu?

-Zapanjujuća je činjenica da se 90% svih slučajeva velikih boginja javlja nakon što je osoba vakcinisana. Dr Čarls Kembel je ustanovio da se velike boginje, kao i malarija, prenose insektom koji sisa krv, i da oba ova oboljenja nisu infektivna. Nakom pažljivog istraživanja, utvrdio je da variola prouzrokovana ubodom stenice Cimex lectularius. Prema tome, velike boginje predstavljaju samo još jedno od nekoliko bolesti prljavštine. Očigledno, rešenje za velike boginje je čistija sredina i bolja ishrana, a ne vakcinacija. Ovčije boginje predstavljaju jedno od najblažih oboljenja u detinjstvu. Skoro sva deca se inficiraju, a rezultat je razvoj trajnog imuniteta. Vakcina protiv varičele može da izazove herpes zoster kod zdrave dece. Varičela zoster virus može da bude uzrok raka.

Slušajući Vas, stičem utisak da ste generalno protiv vakcinacije, postavljajući pritom pitanje da li su vakcine ikada imale pozitivnog efekta po ljudsko zdravlje?

-Imale su, kako da ne, kao nekada u slučaju lečenja ljudi od tuberkoloze. Vakcine ne bi trebalo potpuno suzbiti, ali sprovoditi ih onda kada je potrebno, kada se, na primer, u nekoj ustanovi pojavi epidemija neke zarazne bolesti. Poznato je šta treba raditi u vreme epidemije, što se odnosi na higijenske i zaštitne mere, posebnu vrstu ishrane, podizanje imuniteta itd. Kada epidemija prođe, onda više nema razloga za vakcinaciju.

Čemu, onda, služi poziv na masovnu vakcinaciju stanovništva?

– Bez prinude, vakcinacija bi nestala. Vrši se snažan pritisak na roditelje da obavezno vakcinišu decu. Preti im se sudskom tužbom i novačnom kaznom, pa se kod njih stvara panika. Argumenti u korist vakcinacije su apsurdni. Tako nadležne zdrastvene ustanove zahtevaju od roditelja da sva deca budu vakcinisana kako bi zaštitila drugu decu. Pa, druga deca su ona koja su vakcinisana. Zar nisu već vakcinisana potpuno zaštićena protiv bolesti? Ako vakcine pružaju imunitet, razboleće se samo nevakcinisani. Mnoge evropske države odbacile su Zakon o obaveznoj vakcinaciji. Zašto Srbija nameće svojim građanima obaveznu veštačku imunizaciju? Nigde, ni u jednom trenutku, Vlade nijedne zemlje nemaju pravo da roditeljima ili deci daju vakcinu protiv njihove volje. Oni koji vladaju imaju dva glavna oružja koja mogu da koriste: nepoznavanje sopstvenih prava i korišćenje zastrašivanja.

 

(Izvor: Geopolitika |razgovarao: Milan Starčević)

Scroll to top