Američko-nemački nezavisni autor, novinar i istraživač geostrateških ekonomskih pitanja Frederik Vilijam Engdal (71) objavio je najnoviju knjigu “Izgubljeni hegemon”. Knjiga deluje kao jezivo pretkazanje aktuelnih političkih događanja, krvavog talasa terorizma koji smatra američkom “kuhinjom”, razvijajući tezu o tajnim vezama Vašingtona i Islamske države.

Prema njegovu mišljenju, CIA i Pentagon su stvorili i naoružali džihadiste kako bi ih iskoristili kao strojeve za ubijanje u borbi za američku prevlast u svetu, a dok mi čitamo što bi nam se dalje moglo događati, on najavljuje da već radi na sledećem paprenom naslovu.

Kontroverzan, smeo i već poslovično kritičan spram globalnih političkih poteza, poslednjih godina nije štedeo ni Balkan koji je proputovao i tvrdi da za ove prostore gaji lične simpatije.

Iako teško pokretan i u invalidskim kolicima, um mu besprekorno funkcioniše, a usporedba s prorocima evidentno mu imponuje.

Iz svoga doma u Frankfurtu, gde živi već gotovo 30 godina, dao nam je detaljnu analizu puta kuda ovaj svet ide: kroz tunel pun gustog mraka, ali sa svetlom nade na kraju.

Kako uopšte gledate na današnji svet?

- Moram, nažalost, reći da smo u ranoj fazi novog svetskog rata. To je stvarnost. O nama, ljudskoj vrsti, zavisi što ćemo učiniti da to stanje preokrenemo u smeru izgradnje mira u svetu. Postoji sićušna kabala, tajno povezano društvo, uglavnom u SAD-u i Britaniji, ali ne samo tamo, koje je u strahu od gubitka svoje hegemonije. Boji se nastanka nove Evrope koja neće biti pod nadzorom NATO-a. Strahuju od uspona suverenih, gospodarski snažnih nacija u cijeloj Evroaziji, od Rusije, preko Kine do Indije, koje su, kako je 1997. u svojoj knjizi ‘Velika šahovska partija’ upozorio Zbignjev Bžežinski, jedini izazov koji može dovesti u pitanje ono što on naziva američkom nadmoći.

Kako bi taj uspon zaustavili, podstakli su niz raznih sukoba čiji je cilj militarizacija Bliskog istoka, od Egipta preko Sirije do Libije – to je bilo tzv. Arapsko proleće. Kako nisu uspeli, usledio je pokušaj da trajno naprave klin stvaranjem propale države, uz pomoć državnog udara izvedenog u Ukrajini u februaru 2014. koji je predvodio Vašington, odnosno Viktorija Nuland, CIA i Pentagon. Pojačavaju vojne provokacije u Južnom kineskom moru kako bi pokušali nadzirati Kinu, promenom fokusa kroz takozvani Azijski pivot. Pokušavaju da podstaknu tzv. obojene revolucije protiv ključnih zemalja skupine BRIKS, primera radi protiv predsednice Dilme Rousef u Brazilu gde se pojačano služe optužbama državne naftne kompanije Petrobras za korupciju. A to je tek početak popisa. Izbeglička kriza, koja potresa stabilnost na području EU, njihovo je delo. Oni su stvorili IS, kao i Al-Kaidu u Siriji i Iraku. Posvuda vidimo ove ‘male ratove’ koji ubrzano rastu i onda postaju sve ozbiljniji, što se sve polako spaja u svetsku nestabilnost – rat svih protiv svih, kako konvencionalnim tako i nekonvencionalnim sredstvima. U SAD-u raspiruju nasilje s rasnim predznakom, poput događaja u Fergusonu ili Baltimoru, koji onda među stanovništvom raspaljuje rasnu histeriju. Zavadi pa vladaj jako je stara taktika.

{adselite}Koji je onda vaš mogući scenario budućnosti, kako vidite sutrašnjicu?

- Nisam prorok, a to ustvari nije niko jer je svet složen i nepredvidiv. No, rekao bih da vidim jarku svetlost na kraju vrlo mračnog tunela. Upravo pripremam novu knjigu, a tema joj je kako kriza, SAD i nepromišljene sankcije EU protiv Rusije, rat u Ukrajini, sve to gura Rusiju da se ozbiljno okrene prema Istoku, Evroaziji i Kini, posebno u strateškom smislu. Na temelju brojnih putovanja u Kinu i rasprava poslednjih godina, uveren sam da najviši vrh Kine u potpunosti razume stvarno stanje SAD-a kao hegemona u padu i priprema, na tipičan, kineski način Sun Cua, alternativu dolarskom sistem. Danas su Rusija i Kina strateški bliže nego ikada pre u istoriji, i to je budućnost, ne samo Evrope, uključujući i Balkan.

Koliko će potrajati trenutačna francuska kriza? Vidite li tu neku paralelu s terorizmom 70-ih godina?

- Francuska kriza, bez obzira na to ko ju je stvorio, očajnički je čin krajnje očajnih ljudi. U francuskim vladinim krugovima i establišmentu ima onih koji napad 13. novembra žele iskoristiti kako bi stvorili trajnu policijsku državu i oživeli kolonijalnu Francusku, u Siriji, na Levantu, u Libanu i Africi. Srećom, čini se kako ta frakcija i njeni saveznici među ratovanjem opsednutim američkim neokonzervativnim jastrebovima poput Džona Mekkejna u svom naumu neće uspeti. Prava je ironija što upravo Rusija, izgleda, uspeva sprečiti njihove planove da u Siriji ratuje NATO. Krajnji cilj je da ta frakcija uništi i podeli Siriju  u nekom novom sporazumu Sykes-Picot. To se ne može upoređivati s terorizmom 70-ih godina. Tada nije bilo islamskog džihada niti su postojale terorističke grupe razmera kakve danas imaju IS ili Al-Kaida. Teror su tada bile nasumične otmice ili bombaši samoubice poput male grupe Abu Nidala.

Koliko će potrajati trenutna izbeglička kriza? Kako će završiti?

- Imigrantska kriza je tragična, u humanitarnom smislu. Organizuju je krugovi koji poteze vuku iza scene, a služe se turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom kako bi je stalno raspaljivali. Oni su pre četiri godine stvorili sirijski rat protiv legitimne vlade Bašara al-Asada. Sirijski narod mora odlučiti treba li on ostati na vlasti, a ne NATO. Umesto toga, CIA i druge obaveštajne službe NATO-a, uključujući Tursku, Katar, a isto tako, barem donedavno, Saudijsku Arabiju, finansiraju naoružanje, regrutuju mlade plaćenike, psihopate sklone teroru koje onda pod uticajem droge šalju u Siriju kako bi ubijali i uništili jednu civilizaciju. Kriza će potrajati sve dok Nemačka i druge zemlje članice EU ponovno ne uspostave svoje državne granice i uvedu sistemsku proceduru kojom će razdvajati stvarne izbeglice od rata od običnih ekonomskih migranata.

Osetite li se katkad poput proroka jer ste u svojim knjigama predvideli neke stvarne situacije?

- Ha, ha. Pa, ponekad moram razmisliti o stvarima koje sam napisao mesecima, a u nekim slučajevima i godinama pre nego što su se ostvarile, bilo na političkom ili ekonomskom planu. Radim naporno, i to već gotovo 40 godina, pretpostavljam da bi se moglo reći kako svom poslu prilazim s posebnom strašću. Obdaren sam i nečim što sam zovem dobrom ‘muškom intuicijom’. Zbog toga često uočim stvari koje su drugi prevideli, posebno one koje namerno previde srednjostrujaški, ‘mejnstrim’ mediji u SAD-u i EU. Ponekad ipak poželim da se moja predviđanja, posebno kad su u pitanju ratovi i druge nepogode, nisu dogodila.

Upravo vam je izašla knjiga ‘Izgubljeni hegemon’. Ako pod ‘hegemonom’ podrazumevamo ‘vođu’, što bi značio taj naslov? Ko je izgubljeni vođa?

- Hegemon su, naravno, Sjedinjene Države ili njihovi oligarsi poput Dejvida Rokefelera, Bila Gejtsa, Đerđa Soroša, kabale Bušovih i drugih dobro poznatih ljudi. Krugovi ili kabala koja dominira američkom domaćom i međunarodnom politikom nakon 1945., pre svih četvorica braće Rokefeller – Dejvid, Nelson, Džon D. i Lorens, i njihov krug, od početka 50-ih godina, otkrili su tajnu organizaciju koja je tada bila aktivna u Minhenu, a tokom rata je sarađivala s Hajnrihom Himlerom i Trećim Rajhom u borbi protiv Sovetskog Saveza korištenjem muslimanskog stanovništva SSSR-a kao svog sredstva. CIA je 50-ih godina uzela te ljude pod svoje, Islamsko bratstvo, organizaciju koje je ustvari bila tajni kult smrti, pomalo nalik nekim slobodnim zidarima, a potekla je iz Egipta 20-ih godina, pod vođstvom Hasana al-Bane. Mislim da evolucija veza između američke obaveštajne zajednice te sve više američkog Ministarstva spoljnih poslova i njihova pretvaranja političkog islama u oružje potiče od toga, posebno otkako su CIA i pakistanska služba ISI stvorili avganistanske mudžahedine. Osamdesetih je godina CIA u Avganistanu koristila osobu iz Saudijske Arabije koju je kontrolisala po imenu Osama Bin Laden: nakon 1989. Bin Laden i njegovi mudžahedini su dovedeni u tadašnju Jugoslaviju, u Bosnu, kako bi širili posebnu vrstu terora u sklopu razaranja Jugoslavije koje je organizirao Vašington. CIA ih je potom poslala u Čečeniju, u Rusiju, kako bi tamo širili teror i izazivali haos. Sad su njihovi izdanci zapalili celi Bliski istok.

Koristim izraz ‘izgubljen’ jer kao što sam rekao na početku razgovora, kod kabale američkih i delimično britanskih oligarha, koja stoji iza dolarskog sistema, svi ratovi koje njena vojna industrija i neokonzervativci izazivaju ne svedoče o moći, nego o strahu da tu moć gube, da im izmakne kontroli ‘jedan svetski poredak’ kako je to nazvao Džordž V. Buš 1991. godine. Kao što je Britancima dobro poznato, dok propadaju, carstva očajnički pokušavaju održati kontrolu. To je pozadina koju opisujem u knjizi.

Govorite o istoriji tajnih veza između Vašingtona i IS-a, nedostatku inteligentnih ljudi u Vašingtonu, njihovim opasnim akcijama i tragičnim reakcijama s druge strane. Sada, jeste li optimista ili pesimista oko naših šansi da izbegnemo Treći svetski rat?

- Situacija je smrtonosno opasna za čovečanstvo. No, ja sam sve optimističniji jer se ljudi, svuda, počinju gnušati beskonačnih ratova te zato što moć ‘hegemona’ opada i razvija se stvarna i otvorena alternativa na Istoku – Rusija, Kina, zemlje BRIKS-a, Evroazijska ekonomska zajednica. Tamo leži naša budućnost ekonomskog rasta. Nedavna ruska intervencija u Siriji je uhvatila hegemone nespremne i razotkrila ih nagima pred svetom, otkrila da su podržavali IS, a ne mir u Siriji.

 

Imate tezu da su CIA i Pentagon stvorili i naoružali džihadiste kako bi ih upotrebili kao ubojita sredstva u borbi za američku svetsku dominaciju. Na kojim informacijama temeljite svoju teoriju i možete li otkriti svoje izvore?

- Ako se vratimo u razdoblje neposredno nakon Drugoga svetskog rata, u Minhen, izvori su obilni. Tada su vođstvo Muslimanskog bratstva, nakon što su izgnani iz Egipta zbog pokušaja atentata na Gamala Abdela Nasera, doveli u Saudijsku Arabiju, što je organizovao Majl Kopland, tadašnji šef CIA kancelarije u Kairu. Arhivski zapisi ključnih funkcionera vlade Sjedinjenih Država, koji su učestvovali u dovođenju vođa Muslimanskog bratstva na sastanak s Dvajtom Ajzenhauerom u Beloj kući. Izjave Zbignjeva Bžežinskog godinama nakon mudžahedinskog rata u Avganistanu. Ako neko zna gde tražiti, sve je očito.

Pisali ste i o GMO-u, globalnom otopljenju, Arapskom proleću… Iz današnje perspektive, jeste li pronašli neke greške u svojim tezama?

- GMO, ono što se naziva globalnim otopljenjem, Arapsko proleće – sve su to delovi jedinstvene namere poremećene Oligarhije koja je, od 1945., imala svoje središte u angloameričkom geopolitičkom prostoru. Svi delovi su osmišljeni kako bi najviše izvukli iz nas – koje zovu, privatno, ‘beskorisnim ustima’, ‘ljudskim šljamom’, ‘zagađivačima’, kao da smo niža vrsta, bolesni, slabi, pasivni i mrtvi.

Količina dokaza o štetnosti GMO-a koji uzrokuju tumore, oštećuju stanice ljudskih embriona, danas je golema.

Koga smatrate najvećim zlom, najvećom pretnjom, najštetnijom i najopasnijom osobom u donedavnom svetu?

- To smo očito mi, kao društvena grupa zvana čovečanstvo, jer dopuštamo maloj šačici ljudi da uništava živote na načine kojima smo svjedočili: jugoslovenski rat u 1990-ima, rat u Ukrajini, ratovi u Iraku, Libiji, Siriji. Ratovi širom Latinske Amerike. Unutrašnji rat u Sjedinjenim Državama, rasni rat koji je orkestriran. A u tako oštroj osudi uključujem i sebe. Odbijamo biti dobri jer se radije vidimo kao žrtve ovoga ili onoga. Tražimo osvetu, ubistvo, mi mrzimo. Osećamo da smo loši i da nekako zavređujemo sve te ratove, silovanja, ubistva, trovanje hranom koja nije hrana, u obliku GMO-a. Apsurdni čovečuljci, poput Dejvida Rokefelera – koji je imao šest operacija presađivanja ljudskog srca, zadnje netom prije 100. godine života – mogu raditi što rade: stvarati GMO u institutima koje finansira grupa Rokefeler, izazivati globalne finansijske krize kontrolom Vol Strita, voditi naftne ratove kontrolom nafte.

Između novca i religije, koji je veći krivac, izvor i uzrok problema naše civilizacije?

- Ako pod religijom razumijemo svaku strukturu verovanja, matricu, onda, očito, religija. Sve religije, bilo rimokatolička, pravoslavna, islam, protestantizam, sve je izmislio čovek, kao način kontrole, kako bismo se osećali krivima, posramljenima i ponajviše prestrašenima. Pogledajte stvarnu istoriju krstaških ratova koji su počeli 1094. – 1095., pod papom Urbanom II. Pogledajte Tridesetogodišnji rat između protestanata i katolika. Religije nas drže dalje od stvarnog kontakta s božanskim, s Bogom. Novac je samo instrument koji je, sam po sebi, ni dobar, ni loš. 

(Jutarnji.hr | Priredio: Intermagazin)

 

Scroll to top