Bezbroj puta obradovao nas je svojim pobedama, potezima i ponašanjem. Za Novaka Đokovića svi znaju ko je i šta je, i zbog toga ga - a i nas sa njim - još više vole. Dostojno i gordo predstavlja Srbiju u svetu, kao naš najuspešniji ambasador svih vremena. Voli svoj narod, zemlju i poreklo, i to s ponosom na svakom koraku pokazuje, s verom i ljubavlju prema bližnjem, odakle god taj neko bio.

* Ko vam je podario krst koji nosite oko vrata?

- Uzmem ih sam, s vremena na vreme, kada osetim i procenim da je trenutak da, možda, promenim krstić. Pet godina sam nosio krst sa Hilandara. Posetio sam Svetu Goru 2009. godine i bilo je to jedinstveno iskustvo. Jedva čekam da se vratim. Iskoristiću priliku kada budem imao nekoliko slobodnih dana da ponovo odem.

 

* Posećujete li naše crkve u inostranstvu?

- Odem često, uglavnom u Australiji. Ali, crkve nisu jedino mesto gde pronalazim svoj unutrašnji mir. Našao sam neku vrstu ravnoteže i vrlo mi je bitno samo da imam prostor i vreme, tišinu i mir u toku dana, kada mogu da se usredsredim na svoje misli. Svakome to treba, pogotovo meni s životom koji vodim. Na crkve gledam kao na sveto mesto na kome čovek može da se posveti sebi i svojim mislima, da porazgovara o stvarima o kojima ne bi razgovarao na drugom mestu, i da pronađe svoj unutrašnji mir. To i jeste poenta svega.

* Volite da kažete da niko nije perfektan, ali da čovek ima pravo da teži savršenstvu...

- I mane su tu s razlogom! Savršenstvo je, u stvari, nesavršenstvo u čoveku. Mane su tu da te podsete da ne možeš biti perfektan, ali da možeš da težiš ka tome, da radiš na sebi. Nedostaci dozvoljavaju da svakim danom imaš osećaj da možeš da napreduješ i da se usavršavaš. Sigurno je da postoje trenuci kada bi trebalo da odreagujem sabranije. Ali, s druge strane, svestan sam da je to deo moje ličnosti. Ponosan sam na svoje vrline, ali znam da imam i mane. To me oblikuje kao čoveka. I to je sastavni deo svačijeg života.

* Suprug ste i otac, i to s ponosom ističete. Kako napraviti balans između toga da se detetu sve pruži, i da ono istovremeno shvati da ipak nije sve u materijalnim vrednostima?

- Supruga i ja duboko verujemo u aktivno učestvovanje roditelja u vaspitanju deteta. Suština je u tome. Koliko roditelji posvete pažnju svom detetu i njegovom razvoju, tako će dete sutra da se ponaša, takav će biti čovek. Na kraju, sve zavisi od toga. Karakterne osobine, na kojima istinski treba raditi, ne mogu da se kupe. To mora da se stvara, dugotrajnim radom, posvećenošću i ljubavlju.

* Šta ste poklonili Stefanu?

- Za svoj prvi rođendan dobio je nematerijalne poklone. Pisali su se stihovi, pravili snimci i fotografije. To je nešto što će moći da ceni kad bude malo porastao i da čuva do kraja života.

 

* Uvek delujete sveže, iako ulažete puno energije. Kako kontrolišete snagu?

- Teško je istaći jednu stvar, određeni napitak ili namirnicu i reći da mi daju snagu i da je to tajna uspeha. Reč je o kombinaciji mnogo aspekata, od kojih svi treba da se uzmu u obzir. Zbog toga sa mnom stalno putuje tim od nekoliko ljudi. Oni su vrhunski stručnjaci u svojim profesijama i svi na svoj način doprinose da moj dan bude organizovan kako treba, da bih nastupao na ovom nivou.

* Hoće li vam to pomoći da ostvarite svoju davnu želju i istrčite Beogradski maraton?

- Beogradski maraton će, nažalost, morati malo da sačeka, dok god se budem bavio tenisom na vrhunskom nivou. Do tada, biće potrebno mnogo racionalne potrošnje energije. Ali, sigurno je da ću ga bar jednom istrčiti. Moj brat Marko je to uradio, i to, čak, s rukom u gipsu. Bio je to herojski poduhvat. Preneo mi je da mu je to bilo jedno veoma lepo iskustvo.

* Da li su opravdana strahovanja da bi tenis mogao da zamre u Srbiji na kraju vaše karijere?

- Ne bih išao baš toliko u krajnost i drastično zaključivao o trenutnom stanju, iako su, nažalost, opravdano i s razlogom, postojala i takva nagađanja. Jer, statistika pokazuje da ima sve manje članova u klubovima, a da se istovremeno uzrast u odustajanju mladih igrača od profesionalnog tenisa pomerio sa 15 na 13 godina. Ovi podaci definitivno ne idu naruku našem sportu, koji je jedan od najuspešnijih i najpopularnijih u zemlji već dugi niz godina. Stvorila se određena vrsta tradicije i istorije koja treba da bude očuvana i negovana.

* Kako to ostvariti?

- Potrebno je da se poklopi mnogo toga. Pre svega, da u Teniskom savezu Srbije budu ljudi kojima je stalo do tenisa. Verujem da su oni koji njime sada rukovode zaista zaljubljenici u tenis i da žele da pomognu da se od ovog sporta napravi uspeh na duže staze. A, za to je potrebno implementiranje određenog sistema koji će sutra iznedriti šampione. Nemoguće je oslanjati se samo na individualne slučajeve, iako smo svi mi najuspešniji teniseri i teniserke iz Srbije uspeli verovatno najviše zbog tog individualnog zalaganja naših porodica.Ali, da bi se na duže ostvarilo to što svi mi želimo, mora da se uloži dosta vremena i truda. Na dobrom smo putu.

* Koliko vi u tome pomažete?

- Trudim se koliko god mogu. Aktivno učestvujem u radu TSS, bez zvanične uloge, sa jedinim interesom da se ta tradicija očuva. U kontaktu sam i sa predsednikom, i sa ljudima iz Stručnog odbora. Sada se formira izuzetno kvalitetna grupa ljudi, koja će biti sastavljena od domaćih i stranih stručnjaka, da bi svi doprineli na svoj način.

PRETENDENTI NA TRON

* Do kraja vaše karijere je još daleko. Ko bi sledećih godina mogao da vam bude glavni rival u osvajanjima grend-slem titula?

- Logično je tog velikog rivala tražiti među mlađim kategorijama i teniserima koji tek dolaze. Dosta je njih koji imaju potencijal da izazovu najboljeg tenisera na svetu. Ne treba, međutim, zaboraviti da Nadal i Marej nisu na zalasku karijere. Još je puno godina ispred njih i siguran sam da će mi oni i dalje predstavljati najveći izazov. Pored njih, tu su mladi Australijanci, zatim Borna Ćorić, Tomić od koga se uvek dosta očekuje, Nišikori, Raonić, Dimitrov... Svi oni imaju određene kvalitete, ali još niko nije uspeo da sklopi sve kockice i da bude glavni izazivač.

(Novosti.rs)

 

Scroll to top