Koplja između Prištine i Beograda proteklih dana lomila su se zbog Sunčane doline. Kako kaže direktor kancelarije za KiM Marko Đurić, bez obzira na otrovne strelice iz Prištine, ovo će biti samo prvo u nizu naselju za prognane Srbe.

Ovo naselje bi do 2018. trebalo da udomi oko 1.500 povratnika.

- Neshvatljivo je protivljenje projektu Sunčana dolina. Na KiM se nisu vratili ni celih dva odsto prognanih, a reč je o ljudima koji su čak i po prištinskim propisima kosovski građani i protiviti se njihovom vraćanju, i to nazivati kolonizacijim, protivi se ne samo moralnim vrednostima nego i elementarnoj logici. Naselje je sveobuhvatni projekat, prvi takav u 16 godina od strane Vlade Srbije, dobro je pripremljen, i ima široku podršku i međunarodnih institucija. Ono se nalazi prilično duboku unutar severa Kosova, možda je zbog toga i posebna meta šovinističkih napada od strane političara u Prištini, koji ne žele da se Srbi vrate, jer im je to područje van domašaja, u opštini Zvečan, okruženo sa svih strana srpskim naseljima. Očekujem da kroz dve godine, ali i manje završimo ceo projekat.

 

Kada će film o Košarama?

- Ne želim da zvuči kao kritika, ali neverovatno je za mene da se veoma malo filmova bavi istorijskom i nacionalnom tematikom u poslednje dve, tri decenije. Bilo bi izuzetno važno da se domaćoj i široj javnosti prikaže sudbina našeg naroda na Kosovu, pa u okviru toga i borba za slobodu na srpskom Termopilu na Košarama. Mi smo spremni da kao kancelarija za KiM, u granicima svojih mogućnosti, pomognemo u ostvarenju tog projekta.

- Da li će ovo biti samo prvo naselje za povratnike na KiM, i planira li se izgradnja još takvih?
- Ovo je probno naselje, neka vrsta srpskog kibuca na KiM i to po najsavremenijim standardima. Kriterijum za dodeljivanje stanarskog prava će biti izrađen i utvrđen zajedno sa Komeserijatom za izbegla i raseljana lica, ali pre svega nam je cilj da tu vratimo porodice sa više dece.

- Da li će slični projekti raditi i u južnom delu Kosova?
- Naša velika želja jeste da se na područijima južno od Ibra, gde i živi većina Srba na Kosovu, da kada završimo ovo naselje, uradimo sličan projekat.

KošareKošare, Foto: privatna arhiva

- Šta očekujete od Specijalnog suda koji je osnovan za zločine pripadnika OVK na Kosovu?
- Mi Srbi smo u startu prilično skeptični kada je u pitanju međunarodna pravda za prostor bivše Jugoslavije, koja do sada nije pomirila narode. Nadamo se da bi ovaj sud mogao da doprinese da makar deo ljudi koji su odgovorni za ratne zločine nad Srbima budu adekvatno sankcionisani, ali ne bi bilo iznenađenje da se upotrebi u političke svrhe. U interesu je ne samo srpskog, već i albanskog naroda, da se zločinci izvedu pred lice pravde.

- Kako vidite KiM kroz 50 godina?
- Kad razgovaram s Albancima uvek im kažem da budu mudri i da čuvaju komšije Srbe, i uvek ih podsetim na to da su se na Kosovu u poslednjih 100 godina zastave često smenjivale i najmanje pet, šest puta neko je na belom konju ujahivao u Prištinu, Prizren i ostale gradove, tako da će svakog ko misli da je istorija završena u februaru 2008. vreme demantovati. Kosovo za 50 godina vidim kao i Šumadiju, bogato, razvijeno i neuporedivo mirnije nego što je to danas.

 

- Da li postoji neki političar u Prištini s kojim biste seli na kafu?
- Žao mi je, ali za četiri godina vođenja našeg pregovaračkog tima, možda i zbog specifičnosti mog položaja, nisam stekao prijatelja s kojim bih mogao da sednem na kafu i normalno razgovaram. To društvo je u velikoj meri zatvoreno i žao mi je što sa političarima u Prištini nisam uspeo da nađem kvalitetan zajednički jezik. To je možda i zbog toga što postoji etnička netrpeljivost prema svemu što dolazi iz Srbije. Ono što je dodatni problem, jeste da nisam našao pouzdanog sagovornika u prištinskoj političkoj eliti, za koga znam da kada se nešto dogovorimo da će to i sprovesti.

- Kakvi su odnosi Srba sa severa i juga Kosova. Ima li tu podela?
- Godinama su Albanci, a nekada i neki sa strane, igrali na kartu podele Srba na KiM. Mislim da smo sa konceptom 10 opština, od čega su šest na jugu, uspeli da oko te ideje okupimo predstavnike Srba. Razlika ima, jer je i stanje na terenu različito, ali se trudimo da ih objedinimo u međusobnoj solidarnosti, odnosno da ne delujemo na štetu jedni drugih.

ProtestProtest, Foto: Mitar Mitrović

- Mnogo se pričalo o mogućem „balkanskom proleću“. Kako vi gledate na to?
- Za nas je najvažnije da ne nasedamo uvek na istu udicu. Kakva nam je sudbina bila od 2000. čemu smo se nadali, a šta nam se desilo, tako da je veoma bitno da se ne hvatamo dva puta na isti trik i da našu energiju usmerimo da popravimo stanje u zemlji, a ne na nešto što bi rezultiralo slomom države i institucija koje smo tek krenuli da oporavljamo. Naša poruka onima koji se pod parolom „Ne davimo Beograd“ promovišu za borce za bolje društvo jeste „Ne davimo Srbiju“ i hajde zajednički da radimo na tome da popravimo stvari, umesto samo da se bavimo kritizerstvom.

- Izabrani ste za potpredsednika SNS-a. Šta vama i stranci predstoji u narednom periodu?
- SNS kao politička porodica koja broji 600.000 članova u Srbiji ima ogroman posao da iz tog broja ljudi izvuče kadrovski i idejni kvalitet i stvori strukturu koja će pomoći presedniku Vlade u promenam i ukupnim društvenim kretanjama, koja imaju za cilj da stvore snažnu državu i siguran dom.

 

Kinezi poručili svetu da je Srbija posebna

- Poseta kineskog predsednika bila je istorijska za našu zemlju. Sama činjenica da je prvi čovek najmnogoljudnije zemlje na svetu i jedne od supersila boravio tri dana u Srbiji predstavlja veliku čast za nas. Ova poseta zemlji, koja je manja od jednog srednjeg kineskog grada, pokazuje investitorima iz celog sveta da je Srbija nešto posebno na mapi Evrope. Za našu zemlju je posebno važno da vodimo izbalansiranu spoljnu politiku, čak i kada to deluje nemoguće, jer udarci koje primamo kada pokušavamo da očuvamo prijateljstva na svim stranam su daleko manje bolni nego što bi bila geopolitička strategija kada bi se opredelili za princip isključivosti ma za koju stranu.

Mnogo građana Srbije igra na EP

Iako Srbija ne učestvuje na EP, mnogo naših građana učestvuje. Eto, imate samo u reprezentaciji Albanije osmoricu igrača sa KiM i još dosta u Švajcarskoj. Oni su naše gore list, svidelo se to njima ili ne. Što se tiče UEFA, oni su u mojim očima kompromitovani nakon odluke da prime Kosovo u svoje članstvo. A onda zabrane njihovim klubovima da igraju, reprezentaciji da bude domaćin na Kosovu... Mislim da nikome više nije jasno po čijim nalozima ljudi iz UEFA rade.

(Alo.rs)

Scroll to top