Osam godina je prošlo od dvoboja na Olimpijskim igrama na kojima je Milorad Čavić, ceo svet je video pobedio Majkla Felpsa, ali je zlato ipak završilo oko vrata Amerikanca. Sada je srpski plivač odlučio da otvori dušu i kaže šta zaista misli o svemu što se dogodilo te 2008. godine.

Delići, praktično stoti deo sekunde je, prema objašnjenju "Omege", zvaničnog merača vremena, odlučio u korist Majkla Felpsa.

- Postoji velika, velika razlika između dodirivanja te ploče i guranja ploče. Sigurno je, i to snimak potvrđuje, da je Čavić prvi stigao, pre Felpsa, ali je on išao polako dok je Felps jurio ka ploči... A razlika između njih je stvarno stoti deo sekude. Svi podaci u sistemu pokazuju to - rekao je tadašnji generalni menadžer "Omege"  Kristof Berto.

Čavić je morao da se zadovolji srebrom, a sada je u intervjuu za Vice.com govorio o svemu što se desilo pre osam godina, i kako on sada gleda na celu situaciju.

{adselite}*Posle osam godina osvrtanja, da li misliš da si pobedio u toj trci?

- Nikada se time nisam bavio, nisam pričao o tome. Ja sam prihvatio činjenicu da ono što se desilo ne može da se promeni. Ali su mi tada svi rekli da sam prevaren za zlatnu medalju. Svi.

*Kako se zbog toga osećaš?

- Da sam ja bio u Felpsovoj poziciji, ne znam koliko bi mi prijatno bilo da se kitim zlatnom medaljom za koju niko na svetu ne misli da je moja. Ne želim da napadam Majkla. On je već osvojio 11 zlatnih medalja pre te trke. Majkl Felps je možda jedini olimpijac koji je izgubio osećaj za zlatnu medalju.

*Šta to znači?

- Kada pogleda na svoje olimpijske medalje, on ne zna koja je odakle. Na njima ne piše koja je disciplina u pitanju. Pobeda je pobeda. Ali ne znam kako bi se ja osećao da imam medalju za koju svi misle da nije moja. I to kažem sa puno rezerve jer Majkl Felps nije bilo koji olimpijac i to što kažem bi moglo da deluje prilično negativno. Neću da kažem da je Felps laž. Ne kažem da mislim da sam izgubio. Samo kažem, da je on isti kao ja - neko ko je imao znatno manje uspeha - možda bi bio osetljiviji kada bi mu svi govorili "Hej, jel misliš da zaslužuješ to Olimpijsko zlato?"

*Da li si ostao u kontaktu sa Felpsom? Kakv vam je odnos?

- Mislim da sam tokom cele karijere ukupno 15 minuta proveo jedan na jedan sa njim. Uvek smo bili na drugim krajevima SAD ili sveta. Jedini put kada sam morao da pričam sa njim je bilo baš pred ceremoniju dodela medalja.

*Da li se sećaš tog razgovora? Ili bilo kog razgovora?

- Ako je ikada bolje vreme da se priča o nečemu ozbiljnijem od "Gde ćeš da cirkaš večeras?" to svakako nije uoči dodele medalja. Bile su još dve prilike na drugim događajima. I on bi rekao "Hej hvala na pozivu", ali je uvek bio zauzet. To razumem.

*Šta misliš o svojoj srebrnoj medalji? - Ona mi je jedna od najvrednijih stvari. Nalazi se u Americi u mom sefu. Par puta tokom godine je sam za sebe gledam.

*Šta bi ti hteo da mu kažeš?

- Najviše bih voleo da ga upoznam. Ako ste ikada videli neki od Felpsovih intervjua, za samo dva ili tri bih rekao da su njegove reči. Svaki drugi intervju koji sam pročitao, činilo mi se da je istreniran. Mislim da je najljudskije intervjue davao kada je bio u problemu - kada je vozio pijan ili nakon što je uhvaćen da duva. On je korporativan tip, to hoću da kažem - samo zato što se to od njega i očekivalo. 

*Foto: Public

*Na kraju si učestvovao i u Londonu. Da li je trka u Pekingu bila faktor?

- Da, da sam osvojio zlato, verujem da bi se povukao te godine.

*Šta te je još pokretalo? Zlato? Ili osećaj trkanja nakon operacije leđa 2010?

- Više od svega osećaj da sa mnom nije gotovo. Doktori i treneri su mi rekli da se nikada više neću trkati. Tako da je za mene postalo manje bitno osvajanje olimpijskog zlata, a više dokazivanje svima da nisu u pravu osvajanjem medalje. Svaka medalja bi bila dovoljna.

Traži novi izazov

*Da li, i kakvu, ulogu ima plivanje sad u tvom životu?
- Plivam dva puta nedeljno, ali sam se ugojio nakon karijere jer odbijam da se žrtvujem, a hleb mi je jedna od omiljenih stvari. Vlasnik sam dve prodavnice plivačke opreme u Srbiji. Otvorio sam i školu za plivanje, ali nakon što se zatvorila 2014, vratio sam se u SAD i našao posao u finansijama. Imao sam dosta dobru godinu, ali nisam bio pasioniran za osiguranje i investicije. Usput mi je devojka zatrudnela, kao što smo se i nadali. Sada je trenutak da pronađem nešto novo i evo me nazad u Srbiji u potrazi za nečim od čega ću napraviti karijeru.
- Jedan od najvećih problema je što su sportisti izgubljeni nakon karijere. To se zove sindrom astronauta. Otišao si na Mesec. Vratio si se znajući više nego što si znao. I znaš da se nikada neće ponoviti. Kako da nađeš smisao nakon što si išao na Olimpijadu ili na Mesec? Ja i dalje tražim - rekao je srpski plivač.

 

 

*U velikom revanšu - finalu leptira na 100m u Londonu - bio si blizu, ali bez medalje.

- Noć pred finale je bio drugi put u životu da sam se molio. Nisam previše religiozan ,ali sam rekao: "Bože, molim te da, kada završim ovu trku, pobedio ili ne, uzeo medalju ili ne, daj mi mira, daj mi da nastavim sa svojim životom. Sledećeg dana sam se trkao, pogledao na sat i video četvrto mesto. I bio sam u fazonu: Huh. Pogledao sam ko je bio prvi: Majkl Felps. To je OK. Na drugom je bio Čad le Klo. Potražio sam treće mesto i nisam mogao da ga nađem. Na dnu semafora je bio jedan od mojih najboljih trening partnera i prijatelja iz Rusije Jevgeni Korotjaškin. I njemu je pored imena bilo 2. mesto. Kada je izjednačeno na drugom mestu, oni eliminišu treće mesto i tako sam bio četvrti. Video sam da Jevgeni slavi. Ponovo sam pogledao na semafor i utrnuo sam. Za mene je četvrto mesto pravi poraz. Sa osmim mestom barem znaš da nikad nisi ni imao šanse - rekao je Čavić i nastavio:

- Dve, tri nedelje nakon te trke i dalje nisam ništa osećao. Otišao sam kod psihologa. On je rekao: "Da li hoćeš da se vratiš trkanju?" Ja sam rekao da to uopšte ne želim. On me je pitao: "Da li osećaš da si dao sve što si mogao da daš?" Rekao sam: "Da, mislim da jesam." On je rekao: Mislim da ti je Bog uslišio molitvu. Podario ti je mir." Odjednom su mi se oči otvorile. Shvatio sam da me je napokon napustilo. Utrnulost je bila samo posledica šoka.

*Ako su u Rio poslednje OI za Felpsa, šta mu želiš nakon ovih Igara?

- Za njega se nadam isto što i za sebe: da nađe nešto što će ga usrećiti, nešto što životu daje smisao. Mislim da ima kapacitet da bude briljantan i u nečemu drugom. Pitanje je da li će mu svet to dozvoliti? Da li će mu svet dozvoliti da napreduje kao osoba, kao ljudsko biće - zapitao se Čavić.

 

(Informer)

Scroll to top