Zdravstveni problemi popularne glumice počeli su još u ranom detinjstvu. Milica je kao devojčica dobila skoliozu - njena kičma nije mogla da prati rast tela, pa je bila primorana da nosi mider od pete do petnaeste godine.

 

- Bio je napravljen od metalnih šipki, protezao se celom dužinom trupa, bio je težak i nezgrapan. Učinio je da dobijem struk i stojim pravo. Nisam bila svesna svog izgleda, ali moji roditelji jesu i strašno su patili. Majka je plakala kad su se ljudi na ulici okretali i gledali dete koje ide u metalnom mideru i ne može ni da se sagne. Njoj je bilo žao, ali mojim drugaricama to nije smetalo. Tata je od klečanja pored mene trajno oštetio kolena. Svakodnevno sam morala da vežbam, i ne znajući, vežbala sam za manekensku liniju. Mama mi je sašila futrolu kao za kontrabas u kojoj sam nosila mider kao instrument. Nastavnici su govorili: ‘Sedite pravo kao Milica’, a ja sam, u stvari, jedina bila kriva. Navikla na česta snimanja kičme, nisam shvatila kuda idem kada su me moji jedno jutro poveli na snimanje scene iz filma ‘Tren' - rekla je jednom prilikom glumica za "Blic puls".

Milica Milša

*MILICA MILŠA • PULSONLINE ARHIVA / RAS SRBIJA

Iako se oprobala kao manekenka, a trenirala je i košarku, njena jedina i istinska ljubav ipak je bila i ostala gluma.

Na četvrtoj godini akademije, sa 23 godine, postala je majka. Sinu je dala ime po svom ocu - Antonije, a iako ju je tadašnji partner napustio, a dolazak deteta na svet joj je promenio život, ni u jednom trenutku nije pomišljala da odustane.

- Stigle su nove obaveze, odgovornost, briga, ali nisam se bunila, bio je to moj izbor. Dete mi je bilo najbitnije, i uz podršku roditelja uspevala sam sve uspešno da obavim, pošto sam se sa tadašnjim partnerom razišla - ispričala je Milica.

 

Uživala je u majčinstvu, svojoj profesiji i životu generalno, činilo se da je više ništa ne može poremetiti kada je usledio novi šok - velika nesreća. Dok se vozila na proslavu trećeg rođendana svog sina doživela je saobraćajnu nesreću koja ju je na više od 40 dana vezala za krevet.

- Doživeli smo saobraćajku kada smo išli na proslavu Antonijevog trećeg rođendana. Taksi je prošao kroz crveno, Antoniju nije bilo ništa, a ja sam sedela u taksiju, čekajući hitnu pomoć, i razmišljala šta se to dešava sa mnom jer noge sam osećala, ali nisam mogla da ih pomerim. Tad nije bilo mobilnih telefona, nisam mogla roditeljima da javim zašto kasnim… Udes je bio u centru grada, i srećom da se tu zatekla poznanica koja me je prepoznala, prišla i uzela Antonija. Samo sam uspela da joj ga predam i izgovorim ime restorana, u koji treba da ga odvede, kaže mojima šta se desilo… Imala sam nesnosne bolove, sekirala sam se za dete, razne su mi misli letele kroz glavu - ispričala je nekoliko godina nakon nesreće glumica.

Milica Milša

*MILICA MILŠA • R.RISTIĆ / RAS SRBIJA

- Karlične kosti su mi bile polomljene na četiri mesta. Iz bolnice sam izašla sa 48 kilograma, taj kostur nije znao da hoda, ponovo sam učila. Noge su mi bile kao u koze, svi mišići atrofirali. Trebalo je izdržati mesec i po dana bolova, nepokretnosti i nemogućnosti da budem s detetom. Smela sam samo ruke da pomeram. Nisam mogla da mrdnem, a kamoli da ustanem ili okrenem se. Narednih 40 dana bila sam nepomična u postelji, ležala ravno, kao daska za peglanje. Svakodnevno sam dobijala injekcije, a igle su bile veoma tupe. E, to se ne može opisati rečima, kakva je to muka bila… Bila sam željna sina, kao i on mene, a nisam mogla ni da ga priglim, kako se slučajno ne bi pomerila. Pročitala sam nekih 50 knjiga dok mi lekar zbog naprezanja očiju nije zabranio i čitanje - opisala je Milica svojevremeno svoje najteže dane.

Međutim, nesrećama tu nije bio kraj. Glumica je u tim trenucima izgubila oca, a ovaj gubitak joj je veoma teško pao.

Kada je naučila da živi sa ovim bolom, Milica se ponovo suočila sa tugom. U jesen prošle godine preminula joj je i majka.

- Morala sam da naučim da živim s bolom. Mogu da funkcionišem nekako preko dana, obavljam poslove i ispunjavam obaveze, ali tuga me sačeka svako veče - izjavila je za "Gloriju" nekoliko meseci nakon majčine smrti.

(BalkansPress / PulsOnline)

Scroll to top