Poslanik u parlamentu Hrvatske, Goran Aleksić, podelio je na svom profilu zanimljiva zapažanja Hrvata koji je počeo da živi na Islandu.

On je detaljno opisao svoj početak u državi na severu Atlantika. Nije pričao o razlozima zbog kojih je napustio Hrvatsku, ali je zato i te kako detaljno opisao ono što ga je dočekalo na Islandu.

Tu su nasmejani domaćini, super-pošteni poslodavci, pa banke u kojima služe kafu.

Kaže da ga je najviše iznenadila činjenica da posle prve plate ne mora plaćati doprinose i poreze, već činjenica da mu je isplaćen kompletan bruto iznos.

Zanimljivo mu je i da na Islandu baš niko ne plaća gotovinom.

Status prenosimo u celosti.

 

7. septembar

"Bok Gorane... Evo da Vam se javim sa dalekog Islanda. Da... Otišao sam na Island da radim. Mislim da u Hrvatskoj, na žalost, nema više smisla živeti i raditi, sve se vrti oko toga ko je gde bio '41,' '45,' 91... Ko ustaša a ko partizan... Ne želim da moja deca moraju da žive u takvom društvu. Sa vremenom će i oni doći ovde. Ovde se ceni rad, dobro se plaća rad, svi su srećni, nasmejani, pristupačni, srdačni (verovatno zato jer nemaju ustaše i partizane).

Ovde nema šanse da vas poslodavac zezne i za jednu krunu! Glavnu reč što se tiče radnika i poslodavaca vode sindikati, kojih na islandu ima, mislim, tri. Svaki stanovnik Islanda, tako i ja, dobije kennitalu, to je njihov oib (lični identifikacioni broj), a svaki poslodavac je dužan imati na poslu jedan digitalni sat u koji radnici upisuju svoj oib kada su došli na posao i kada su otišli sa posla, taj sat je od sindikata, te oni na taj način kontrolišu da li je sve u redu sa satnicom te na kraju meseca i sa platom.

Plata na Islandu je uvek prvog u mesecu, svima, bez izuzetaka, ako prvi pada na vikend ili neradni dan onda je uvek dan pre toga. Neki dan sam se prošetao po Rejkjaviku i otišao u banku promeniti evre... Prvo, u banci vas dočeka jedan gospodin u odelu koji vam da broj za uslugu koju čekate, i zatim čekate... Uz kafu, čitanje novina... U banci je gužva, svi nasmejani, pogledam oko sebe i mislim si da nisam možda ušao slučajno u neki kafić...

Dođe jedna gospođa koja pokupi šoljice od kafa, pita vas da li ste za još jednu kafu.... I tako... Čudno. Tu nema ni erste, ni addiko, ni hypo, ni sberbank.... Samo njihove islandske banke... Eto... Toliko od mene. Nadam se da vas nisam udavio. Pratiću i dalje vaš rad i rad vaše stranke koju podržavam. Žao mi je što niste imali vremena za nove prijatelje da se upoznamo i popijemo piće, ali možda drugom prilikom.

U više od 20 godina staža koliko imam prvi put se osećam cenjeno na poslu, osećam kao da sam tu već godinama a ne tek nedelju dana...

Nemaš pojma koliko mi je bilo teško napustiti dom, porodicu, Hrvatsku... Lepu Hrvatsku... Koju siluju svakodnevno raznorazne spodobe na razne moguće načine... Probaj nešto pokušati napraviti sa koalicionim partnerima da konačno više neko dođe na vlast bez ikakvih znakovlja.

20. septembar

Bok, jedna zanimljivost koju bi možda bilo pametno i u Hrvatskoj uvesti. Nisam ni ja znao, ali prva plata koju dobiješ kod nekog poslodavca se dobija bruto na račun, znači prvi mesec se ne plaćaju porezi i ostale stvari...

 

9. oktobar

Bok Goran! Kako si? Evo malo da se javim... Ja sam dobro... Osim što mi fali porodica sve drugo je super! Dobio sam prvu platu... Mogu reći da je "saborska", druga će biti najverovatnije premijerska! Ono što me je iznenadilo ovde pri otvaranju računa u banci je da banka ne naplaćuje ništa za vođenje računa, to sve rešava poslodavac, ja plaćam eventualno naknade ako želim prekoračenje po računu ali to je normalno...

*Foto: Profimedia

Druga stvar je što u banci se nalazi moj izveštaj od plate, dakle ako ga želim na ruke samo kažem da mi ga odštampaju. Ovde se sve, ali doslovno sve, od trgovine, frizera, pultova... Sve, sve... Plaća debitnom karticom, gotovo niko nema gotovine kod sebe, to mi je jako čudno ali se polako privikavam... Ljudi su fantastični, juče smo baš bili na piću posle posla, Hrvati, Letonci, Litvanci, Filipinac, Čeh i nekoliko Islanđana.... Predobro, svi pričamo na engleskom, nema politikantstva, nema ustaša i partizana, samo veliko prijateljstvo... Islanđani su genijalni ljudi, pomognu kad god treba, gde god treba... Eto... Toliko za sada...

Inače... Život je ovde jako skup, ali za razliku od Hrvatske gde je plata blagajnice 3.000 kuna ovde je 3.000 evra, i naravno da se da lepo uštedeti... Ovde ako nekome rikne frižider ili mašina za pranje veša ne mora razbijati glavu kako će je kupiti, ode i kupi... Nije kao kod nas da mora na 24 rate, pa radi dok je ne otplati.... Imaju novca taman koliko im je potrebno za normalan život, a ne za život na kredit…

(BalkansPress / Jutarnji.hr)

Scroll to top