Dan kad su dobili radosnog i živahnog sinčića bio je poseban, kao i svaki trenutak uz njega. Sve se promenilo jednog kobnog dana, dečak je završio u komi i tada je počeo pakao za mlade roditelje.

Do Nolanove treće godine Džonatan i Rut Skali iz Merilenda uživali su u odrastanju svog sinčića. A onda se te 2015. godine sve promenilo: trogodišnji Nolan prvo se žalio na zapušen nos, a onda mu se stanje pogoršavalo. Počeo je da hrče i noću jedva disao.

 

Lekari su pretpostavili da je u pitanju gnojna upala sinusa. Dali su mu antibiotike i poseban sprej za nos, ali ništa nije pomagalo. Dijagnostifikovani su mu zadebljani polipi u nosu, pa je morao da ih otkloni operacijom. Ipak, ni nakon toga Nolanu nije bilo bolje. Onda su Skalijevi, posle maratonskih pregleda, saznali strašnu dijagnozu: Nolan je imao rabdomiosarkom, redak oblik raka koji napada meko tkivo.

Porodica je bila u potpunom šoku, a lekari su davali crne prognoze i male šanse da dečak preživi. Počela je mučna hemioterapija, a u međuvremenu Rut je ponovo zatrudnela. Ipak, nije mogla mnogo da se raduje jer je znala da će uskoro izgubiti jedno dete.

 

Nolan je stalno bio u bolnici, u bolovima i suzama. Ali mališan nije odustajao – svaki dan je obećavao svojoj majci da će uspeti i da će živeti. Međutim, rak je dobijao bitku. Terapija mu više nije pomagala, lekari su bili nemoćni, a novi pregledi su pokazali nove tumore koji su pritiskali Nolanova pluća i srce, zbog čeka je bio u strašnim bolovima.

Tada je Rut donela neverovatno tešku odluku: odlučila je da pusti Nolana da umre. Sve to je opisala na „Fejsbuku“.

– Sela sam pored njega, prislonila glavu uz njegovu i onda smo ovako pričali:

Ja: Boli te jako dok dišeš, zar ne?

Nolan: Paaaa… Da.

Ja: Imaš jake bolove?

Nolan (pogledao je nadole): Da.

Ja: Ovaj rak te izjeda. Ne moraš više da se boriš.

Nolan (veselo): Ne moram??!! Ali ja to želim zbog tebe, mama!!!

Ja: Ne!!! Zar to sve vreme radiš zbog mene? Boriš se zbog mame? Nolan: Pa… da.

Ja: Nolan, koji je mamin posao?

Nolan (sa smeškom): Da paziš na mene!

Ja: Dušo… To sada više ne mogu. Jedino mogu da pazim na tebe na nebu. (srce mi je lupalo kao ludo)

Nolan: Dakle, jednostavno da idem na nebo i tamo se igram dok ti ne dođeš? Ti ćeš doći, zar ne?

Ja: Naravno! Nećeš se tako lako rešiti svoje mame!

Nolan: Hvala, mama!!!

Sedećeg dan Rut i Džonatan su potpisali formular koji dopušta lekarima da više ne oživljavaju mališana.

– Narednih 36 sati gledali smo „YouTube“ u krevetu i pokušavali da se smejemo koliko možemo. Sat vremena pre smrti opisao mi je kako zamišlja svoju sahranu, šta će imati na sebi, a šta ljudi koji će doći, ko treba da nosi sanduk i šta će svakome od nas ostaviti. Oko devet sati pitala sam Nolana mogu li na brzinu da se istuširam.

Inače je Nolan uvek išao sa mnom u kupatilo, sedao na tepih i čekao me jer se bojao da će umreti dok se mama tušira. Ali ovoga puta bio je preslab. Stajala sam u kupatilu, pogledala ga i rekla mu da gleda prema meni i da se vraćam za dve sekunde. U tom trenutku zatvorio je oči i pao u komu.

Kad sam otvorila vrata kupatila, ceo tim je bio oko njega. Pogledali su me i svi su plakali. Potrčala sam do njega i stavila mu ruku na lice. Potom se dogodilo čudo koje niko nikada neće zaboraviti. Moj anđeo je još jednom uzeo vazduh, otvorio oči, nasmejao se i rekao: 'Volim te, mama!’. Okrenuo je glavu ka meni. Napustio nas je dok sam mu tiho u uho pevušila 'You are my Sunshine'.“

Maleni Nolan živeo je samo četiri godine, ali Rut nikad neće zaboraviti koliko je veselja pružio celoj porodici. I jednom će se ponovo videti, baš kako mu je mama obećala.

(BalkansPress / Žena.blic.rs)

Scroll to top