Nevenka je bila svedok kada su na rad u Nemačku odveli muškarce iz njenog sela. Nedugo zatim, drugu grupu odveli su na streljanje na Dubičko polje, kojim je sedam dana tekla reka krvi.

Nevenka Stanković rođena je u selu Sjeverovci iznad Bosanske Dubice. Kad je počeo rat imala je sedam godina, a njena porodice sedmoro dece, od kojih je rat preživelo troje. Sa majkom i dvojicom braće dopremljena je u Jasenovac, a juče je progovorila o strahotama i torturi koju su preživeli. 

  

Nevenka je bila svedok kada su muškarce iz njenog sela odveli na rad u Nemačku. Nedugo zatim, drugu grupu odveli su na streljanje na Dubičko polje, kojim je sedam dana tekla reka krvi. Nakon toga, ustaše se se vrtile po žene i decu, utovarili ih na zaprežna kola kao stoku i povezli negde.

*Foto: Printskrin / Nevenka Stanković

Nevenka je dopremljena u Jasenovac sa majkom i dvojicom braće. Majka je starijeg brata maskirala u devojčicu, da ga ne bi ubili. Strahote i užas kroz koji je prošla i danas pamti.

 

- Po dolasku u logor odmah su razdvajali majke od dece. Najstrašnije čega se sećam su krikovi kada su živu decu bacali u peć. Otvor na peći nije bio velik, pa su unutra samo mogla deca stati. Hvatali su i ubacivali jedno po jedno. Kada su mene uhvatili, bacio me je i promašio otvor peći, pa sam se otkotrljala sa strane - ispričala je Nevenka, o jezivoj sudbini dece u Jasenovcu.

*Foto: Profimedia / Zuma Press - News / Nevenka je svedočila jezivom zlostavljanju dece u Jasenovcu

Nevenka je preživela, pukim slučajem. Kako kaže, otkotrljala se pored. Dohvatio ju je drugi stražar koji ju je prepoznao kao ćerku svog nekadašnjeg kolege.

- Ovo malo plavo ću ja da uzmem - rekao je kolega njenog oca. Pitao ju je za majku i braću, a Nevenka ništa o njima nije znala.

- Bio je čovek i mogu reći da mi je spasio život - dodala je Nevenka u emisiji Život priča.

Isti čovek je nju, majku i braću toga dana izveo iz Jasenovca, odakle su vozom prevezeni u Dubravu, svojevrsni sabirni centar odakle se ili nije izlazilo, ili se odlazilo na rad u ustaške i domobranske porodice. U Dubravi, nekadašnjem poljoprivrednom dobru, bili su smešteni ili u štalama ili na poljani.

- Jeli smo pomije, dok ih je bilo. Pili smo vodu dok je nisu zatvorili, a onda smo pili sopstvenu mokraću. I mi smo genocidni, je li - pita se Nevenka.

*Foto: Wikimedia Commons / Logoraši u Jasenovcu

Da bi se nekad okupali, probili su žicu od ograde i oni najmanji se provlačili i išli do obližnje reke. Tamo su čupali travu i korenje da bi jeli. Onima koji od mučenja nisu mogli da ustanu, donosili su vodu u rukama. U tom šipražju pored reke ustaše su često silovale zatvorenice. Iako njoj nisu naudili na taj način, Nevenka je jednom bila primorana da to gleda.

Zatvorenici bi noću kopali rake u koje bi ujutru bili bačeni oni koji su umrli prethodnog dana.

Nevenka je sa majkom i braćom ipak preživela i jednog dana su izvedeni iz Dubrave i odvedeni u jedno obližnje selo. Tamo su majku uzeli na rad, ali decu nije mogla da povede. Ona i braća nisu želeli da se razdvoje. I to su preživeli. Pa su se deca s majkom vratila kući, od koje su ostali samo goli zidovi.

 

Do kraja rata ostala je bez još jednog brata koga je pokosio tifus. Onda je porodici stiglo pismo iz Nemačke – otac je živ, u logoru.

Tačan broj stradalih u logorima nikad neće biti utvrđen, a u posleratnom periodu, zarad nekih "viših interesa", stalno je postojao pritisak da broj stradalih u logorima NDH bude sveden na minimum.

O tome svedoči i dr Srboljub Živanović, patolog koji je 1964. predvodio ekshumaciju u Jasenovcu. Jedan od pouzdanijih podataka, iznet od strane Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu utvrđuje da je samo u sistemu jasenovačkog logora stradalo više od 110 hiljada dece uzrasta od odojčeta do 14 godina.

*Foto:Printskrin / Jelena Radojičić Buhač

Svedočenje Jelene Radojičić 

Jedna od onih koja je preživela jasenovac je Jelena Radojčić, rođena Buhač. Rođena u selu Jablanac, između Stare Gradiške i Jasenovca. I ona je, kao i Nevenka, imala sedam godina kada je počeo rat. U porodici je bilo četvoro dece. Na početku rata, majka je, kao i sve žene iz sela, nasilno pokrštena u katolkinju. Nedugo zatim, oca su odvele ustaše i nikada ga više nisu videli. Majka je sa decom odvedena u logor Stara Gradiška.

Bili su stalno gladni, umesto vode pili su fekalije, a Jelena je skupljala mrvice iz majčinih džepova kako bi bar malo utolila glad. Pamti vrisku dece kada su odvajana od majki. I to je bio jedini zvuk koji se mogao čuti.

 

- Sve izvan toga, bio je muk i ćutanje...muk i ćutanje - seća se Jelena slika koje ni danas ne blede iz sećanja.

U jednom trenutku u logoru se pojavljuju žene, obučene u odeću sestara Crvenog krsta, koje nude majkama da izvedu decu iz logora i spase ih sigurne smrti. To je bio početak velike humanitarne akcije spasavanja uglavnom srpske dece iz logora NDH, koju je organizovala Austrijanka udata za Srbina, s kojim je živela u Zagrebu, Diana Budisavljević.

*Foto: Arhivska fotografija / Diana Budisavljević

Prema nekim podacima, u akciji Diane Budisavljević spašeno je oko 12 hiljada srpske dece. Među njima Jelena i dvojica njene braće, najstariji Živko koji je tada imao 9 godina i najmlađi Ilija, od nepune dve.

Diana je prilikom preuzimanja dece pravila vrlo urednu kartoteku i vodila precizan dnevnik, kako bi posle rata eventualno uspela da spoji preživele članove porodica.

Deca su stočnim vagonima prevežena u Zagreb, gde su Jelenu i Živka razdvojili od najmlađeg brata Ilije. I to je bio poslednji put da ga je Jelena videla.

Kasnije su nju i starijeg brata Živka odveli na imanje kod jedne ustaške porodice, gde su radili kao male sluge. Posle godinu dana, majka koja je iz logora bila odvedena na rad u Nemačku, puštena je da obiđe decu. Jelena taj susret sa majkom opisuje kao ne naročito veseo, jer je, kako kaže, u svom dečjem srcu bila ljuta na nju što je pustila da ih odvedu i razdvoje. Danas 84-godišnja starica, Jelena o svom detinjstvu priča kao o vremenu „bez osećanja, kao o jednoj ravnoj liniji“.

Jelena je o tome šta je sve kao dete preživela u logoru u NDH, jedinoj državi na čijoj su se teritoriji tokom Drugog svetskog rata nalazili logori za decu, 25.januara ove godine govorila i u Ujedninjenim nacijama, na izložbi pod nazivom „Logor smirti Jasenovac – pravo na nezaborav“.

Izložba je organizovana povodom Međunarodnog dana Holokausta i tada su prvi put izloženi izvorni dokumenti, fotografije i video zapisi o jednom od najsurovijih istrebljenja na teritoriji Evrope tokom Drugog svetskog rata.

(BalkansPress / Telegraf.rs)

Scroll to top