„Ma šta hoće ovi Grci, misle da smo rokfeleri? Kako misle da sad letujemo mi, paradajz turisti?! I ko nas nazva tako?“, počeo je svoje pismo ogorčeni turista.

Nađite mi prosečnog čoveka iz Srbije koji ne ponese bar nešto od hrane na more? Niko to ne radi od dragosti, već od muke. I rade to i intelektualci, kao i oni koji tobože buču protiv toga, a peršun im viri iz gepeka. A sve sam isplanirala i za ovu godinu, do najsitnijih detalja. Evo kako letujemo mi, paradajz porodica dva intelektualca iz Srbije sa dvoje dece.

 

Prvo, nekoliko dana pred put, napravim spisak za nabavku u hipermarketu. Na čekove naravno, i to uvek u visini od 10.000. Jedan ček ide na kreme za sunčanje, kozmetiku i sitnice, a drugi ček na hranu. Jedan datum na čeku glasi na septembar, drugi na oktobar, da nas stigne gorak ukus leta tek kada ono prođe.

U tom trenutku najvažnije je sve nabaviti, imate osećaj da vam je potrebna cela kuća na letovanju. Hvatamo kolica i krećemo! Prvo se trpaju konzerve ribe, poneko gotovo jelo, potom grickalice (mnogo su jeftinije nego u Grčkoj), testenine, gotove supe, pirinač, vakuumirani naresci, pakovanje tvrdog sira.

Uglavnom napravim jelovnik za tih 10 dana koliko idemo na letovanje. U tim količinama i nabavljam, uglavnom je to sve po jedno pakovanje. Vodim računa i o još jednom bitnom detalju, mora sve da mi stane u jedan mali putni frižider i jednu rashladnu torbu, da ništa ne viri, da bude uredno. I da sve stane u automobil – koferi, putne torbe, dečje stvari i ranac za plažu.

Trudite se da na more putujete – dostojanstveno (bar pomišljate). Ali da se vratim na pripremu. Veče uoči puta dinstam kilogram telećeg mesa. Podelim ga na tri dela i smrznem. Tako tri puta imam kuvan, domaći ručak, a prilozi su: za jedan ručak pirinač, za drugi testenina, treći deo je za paprikaš. I to mi omogućava da ne kuvam na moru. Sve je gotovo za dvadesetak minuta. I ne košta nas ništa!

Oni naresci i sir su za doručak, za večeru uglavnom uzemo tamošnji giros, suvlaki, nekad ribu ili neku salatu. Dakle, sve to nekako pred sam put uglavnim u putni frižider sa šest zaleđenih uložaka. Ostatak koji ne stane smeštam u rashladnu torbu zajedno sa sendvičima za put i još kojim zaleđenim rahladnim uloškom. Verujte, pravo je umeće sve to sabiti, da ne viri, da se se sve zatvori tako da se ne bi grejalo tokom puta.

I koliko god da se potrudite da ponesete hrane, uvek vam nedostaje neki ručak. Zato u grčkim marketima uzemo još neko belo pileće meso koje jedemo uz salatu. Brzo se priprema, a mnogo je jeftinije od odlaska u restoran na takav ručak.

(BalkansPress / 24sata.rs)

Scroll to top