U SAD je publikovan tekst u kome bivši američki pilot na specijalnom izviđačkom avionu RC-135S „Cobra Ball“ svedoči o svom susretu za sovjetskim misterioznim oružjem. U svetlu najnovije globalne konfrontacije Amerikanci strahuju da bi ruska naučna elita mogla ponovo da reaktivira svoj projekat iz 80-ih godina prošlog veka.

Interesantan tekst se nedavno našao na internet portalu RG, u kojem je glavna tema bio jedan bivši američki vojni pilot koji se susreo sa tajnim projektom bivšeg SSSR-a. On je napomenuo da je uski krug američkih vojnih eksperata odavno upoznat sa njegovom tajnom.

Naime, ceo događaj se desio u jesen 1988.godine. Komanda 24.eskadrile strategijskog izviđanja, u kojoj je služio Robert Hopkins, se nalazila u vazduhoplovnoj bazi Šemja na Aljasci. Ova eskadrila je imala zadatak da nadgleda poštovanje Sporazuma o likvidaciji balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa. Sovjeti su obavestili Amerikance da će lansirati balističku raketu SS-20 (“Pioner”) koja će pogoditi svoj cilj na vojnom poligonu Kura. Nadgledanje celog ovog procesa su na sebe preuzeli piloti 24.eksadrile strategijskog izviđanja. U jednom od aviona se nalazio i Hopkins.

 

Avion radio-izviđanja RC-135S „Cobra Ball“ je krenuo na svoj zadatak, u cilju prikupljanja izviđačkih informacija. Prema sećanju pilota, nebeski svod je te noći bilo nekako „mutan“. Nisu se videle zvezde, pa čak ni mesec koji je isijavao najveću svetlost. Ispočetka je sve išlo po planu, a onda su počele da se dešavaju veoma čudne stvari. „Mi smo primetili nešto što je ličilo na poluprovidni beli zid, koji se od kopnenog dela teritorije SSSR-a uzdizao u pravcu severne akvatorije Tihog okeana“- govori Hopkins. Ova masa je zahvatala praktično ceo prostor od površine zemlje, pa sve do nivoa dokle dopire naš pogled.

Ono što je bilo posebno čudno, jeste njegova brzina kretanja koja je značajno premašivala brzinu leta našeg aviona. “Ova svetleća polulopta je naprosto presekla našu trajektoriju leta, prošla kroz nas. Ona je nastavila da se kreće dalje na istok, ostavljajući za sobom prazno i tamno noćno nebo“- priseća se tog događaja američki pilot.

Nakon ovog događaja piloti koji su učestvovali u ovoj misiji su međusobno razgovarali o tome šta se zaista dogodolo. Naime, svaki od njih je isprva pomislio da je reč o halucinaciji. I to bi možda postalo nezapaženo da se posle izvesnog vremena američki piloti opet nisu suočili sa zagonetnim fenomenom u obliku leteće „Kupole“ (ovaj objekat je prozvan „Svetlosna kupola“). Odmah je o tome obaveštena komanda eskadrile. Na brzinu je obrazovana ekspertska komisija sačinjena od specijalista iz Odeljenja za inostrane vojno-vazduhoplovne tehnologije. Posle proučavanja ovog fenomena oni su došli do zaključka da je u pitanju svetlosni efekat koji je izazavan specijalnim tipom goriva koje koristi ruska balistička raketa, ili primena snažnog svetlosnog uređaja koji može da oslepi američke satelite.

 

Američki pilot Robert Hopkins nije bio zadovoljan konačnom formulacijom vojno-ekspertskog tima. On je samostalno počeo da „kopa“ po dokumentaciji da bi se dokopao istine. Proučavao je razne materijale, ali ni u jednom od njih nije saznao nešto što bi moglo da postane ključni dokaz. Što bi najpribližnije mogao da opiše doživljeni fenomen. „Jedina stvar na koju sam naišao publikovana je u postsovjetskom periodu. Naime, u njoj su ruski naučnici potvrdili da znaju za projekat „Svetlosna kupola“. Međutim, nisu ulazili u šire njegovo obrazlaganje“- kategoričan američki veteran.

Na osnovu svog iskustva i ostali novinari su se zainteresovali za demistifikaciju ovog fenomena. I oni su se dali u potragu kakva je to jarka svetlost zasplepila američke pilote, dok su oni osmatrali istočne obale SSSR-a.

Interesantna publikacija o misterioznom oružju je objavljena u novinskom listu Los Angeles Times još 24.januara 1988.godine. U tekstu je naglašeno da Sovjeti poseduju sistem koji može da zamaskira lansiranje interkontinentalnih balističkih raketa (IBR), tako što isti zaslepljuje satelite za rano upozorenje. Isto je to potvrdio i američki pilot Hopkins. Međutim , postojala su i još egzotičnija razmišaljanja koja su pokušavala da rastumače fenomen zagonentne svetlosne kugle. Na nju su istraživački novinari naišli u časopisu Omni čiji broj je objavljen u martu 1988.godine.

 

U suštini, časopis se bavi problematikom razvoja oružja budućnosti gde sovjetski naučnici rade na konstruisanju borbenog sistema koji bi radio na principima koji je osmislio genijalni naučnik Nikola Tesla. Pristalica ove verzije je bivši američki potpukovnik Tom Birden. On je radio u analitičkom odeljenju jedne vazdušno-kosmičke kompanije, koja se bavila razvojem kosmičkog vojnog programa. On je godinama prikupljao materijale o neobjašnjivim eksplozijama širom sveta. Na primer, on je proučavao čudni fenomen „gigantskog rasprostiranja svetla“ koji se širi „iz dubine Sovjetskog Saveza“. Ovako nešto je primećeno u Afganistanu 1976. godine. Po njegovom mišljenju, fokusiranjem i kombinovanjem elektromagnetnih i gravitacionih talasa se može napraviti neverovatno moćno oružje. Nikola Tesla je ovaj fenomen nazvao „skalarna elektronika“. U tekstu se nije dublje ulazilo u objašnjavanje funkcije ovog tipa oružja. Međutim, novinari su obratili pažnju na činjenicu da se o ovom oružju pisalo i pre nego što je Hopkins imao susret sa „Svetlosnom kupolom“.

U ovom momentu „Svetlosna kupola“ dobija na svojoj aktuelnosti. Naime, SAD i Rusija su ušli u novu fazu Hladnog rata jer je glavni ugovor koji je to regulisao postao „mrtvo slovo na papiru“. Pentagon je svoje napore usresredio na stvaranje kosmičkog sistema protivraketne odbrane. Sa druge stane, najnoviji razvoj situacije će verovatno pokrenuti Rusiju da ponovo razmisli o projektu „Svetlosne kupole“ koja u glavama njihovih naučnika postojala pre gotovo 30 godina.

(BalkansPress / Izvor: Bog-rata.com)

Scroll to top