Imala sam samo 14 godina kada me nastavnik engleskog jezika, koji je dolazio u našu kuću, fizičkim kontaktom seksualno uznemiravao. To se dešavalo konstantno za vreme trajanja školske godine, dok tokom letnjeg raspusta nisam bacila njegov broj telefona i ubedila roditelje da mi ne treba dodatna nastava. Oni nisu ni slutili kroz šta sam sve prošla.

Iako je prošlo više od dve decenije, glas Aleksandre Šandor iz Beograda podrhtava dok se poverava "Novostima". Svaka reč je vraća na ono šta je preživela, a što nikome dosad nije govorila. Nije imala snage. Krila je to u sebi i sama se borila sa traumom.

- Još uvek ga živo pamtim. Zove se Nebojša, bio je fin i uglađen gospodin, vozio je "jugo". Pamtim i do tančina šta je sve radio - priča nam Aleksandra. - O tome do sada javno nikad nisam pričala. Najboljoj drugarici sam rekla posle pet godina, a roditeljima pre mesec i po. Oni su zgranuti, ne mogu da poveruju da se tako nešto moglo desiti, a što je najcrnje, oni jedva da se sećaju tog čoveka.

 

Seksualno uznemiravanje koje je trajalo duže vreme, ostavilo je velike posledice u životu do tada vesele i nasmejane tinejdžerke.

- Nastavila sam da budem takva, zato što sam traumu vešto skrivala. Međutim, ona se reflektovala na poremećaj u ishrani, brzo sam obolela od bulimije, a onda i na nedostatak samopouzdanja i samopoštovanja - nastavlja naša sagovornica. - Ogledala se i u lošim partnerskim odnosima, kao neka vrsta gađenja od fizičkog kontakta. Zbog toga su me smatrali hladnom, nezainteresovanom...

Prvo pitanje koje se u ovakvim situacijama nameće je - zašto nikome nije rekla i zašto nije prijavila tog čoveka.

- To jeste logično pitanje, ali to je momenat kada se svaka žrtva oseća napadnuto i u njoj se stvara osećaj krivice. Devojčica od 14 godina nije dovoljno hrabra i smela da tako nešto uradi - objašnjava nam Aleksandra. - Većina misli da će zaboraviti ono što se desilo. Ali neće. Ti događaji se vraćaju, nekada liče na košmar koji iznova sanjamo. Kada na televiziji čujem da se nešto slično desilo nekoj devojčici, počinjem da se gušim, da me steže u grudima, da mi se znoje dlanovi... Sve ponovo proživljavam.

*Aleksandra Šandor

Tako se Aleksandra osećala i kada je pre pet godina nestala Tijana Jurić. Lavinu osećanja pokrenula je tragična sudbina devojčice iz Bajmoka. Ali i probudila u njoj želju da svojim primerom pomogne drugima.

- Moja priča nije najgora, ali ako je javno iznesem, mogu da pomognem i deci i njihovim roditeljima. Zbog toga sam se i obratila Fondaciji "Tijana Jurić" kako bismo zajedno uradili nešto više na prevenciji ove pojave - zaključuje Aleksndra.

MOTRITE NA SVOJU DECU

Aleksandra Šandor danas, sa svojih 35 godina, majka dvoje dece, apeluje na sve roditelje da budno motre na svoju decu.

- Prve primetne promene ponašanja su učestalija i pojačana nervoza kod deteta, povlačenje u sebe ili opsednutost sobom, borba sa samopouzdanjem... To su prvi pokazatelji da se detetu nešto dogodilo - predočava Aleksandra. - Nažalost, seksualno uznemiravanje je veoma često u sportu, obrazovnim ustanovama i drugim mestima gde je naizgled vaše dete bezbedno.

Scroll to top