Da li ste spremni za velike pozitivne promene?

Ukoliko nemate posao ili ste nezadovoljni platom koju zarađujete, uvek postoji šansa da to promenite. Priče rođaka, komšija, prijatelja, kolega sa fakulteta koji su pronašli posao u inostranstvu nisu uvek „prazne priče“ koje vas teraju da se osećate loše zato što „niste uspeli“ i zato što „neko drugi uvek ima više sreće od vas“. Važno je pokrenuti se, znati šta želite i biti angažovan!

Tome u prilog i serijal priča koje će biti objavljene na Našem Birou, jedinom portalu na Bliskom Istoku koju okuplja ex-Yu zajednicu i pomaže da pronađete posao i promenite život.

Nemojte odustajati! Čak i onda kad vam se čini da su vam „sve lađe potonule“, podignite glavu i pokušajte još jednom! Zapamtite – NIŠTA NIJE NEMOGUĆE!

Priča Predraga Veličkovića to dokazuje. Pročitajte njegovo iskustvo, budite vredni i uporni da ostvarite svoj san. Naš Biro je u svakom trenutku uz vas da vam pomogne, da vas uputi i da vas podrži. I ubuduće ćemo, kao i do sada, oglašavati slobodna radna mesta na Bliskom Istoku. Pratite nas, aplicirajte i promenite život iz korena! Predragu je to pošlo za rukom – ovo je njegovo iskustvo.

 

 

Ne odustajte – nikad!

Potičem iz porodice koja je srednjeg staleža, uvek smo imali svega dovoljno, nikada previše. Oduvek sam se trudio i radio na sebi, što dokazuju moji brojni sportski uspesi, ali i intelektualna usavršavanja. Kao vicešamipion Jugoslavije u atletici imao sam veoma dobre rezultate. Atletika me je naučila najbitnijim životnim vrednostima - istrajnost, odlučnost, volja i želja za napretkom, kao i što bolji plasman.

Sve to se odrazilo i na poslovnom planu, jer sam uvek želeo da otkrivam nove stvari, da učim i napredujem. Samostalno sam skoro do savršenstva savladao engleski jezik i kompjutere. Od malena sam pokušavao da shvatim svaki šraf, svaku ploču, svaki program koji mi je zapao za oko, trudio sam se da prodrem u ’’dušu’’ tim mašinama. I nikada nisam odustajao.

Odluka o odlasku u inostranstvo

Nakon maksimalnog uspeha u jednoj firmi u Srbiji, odlučio sam da upišem master na Fakultetu organizacionih nauka i posvetim se malo i istraživačkom radu. Čak mi je i to išlo od ruke, ali mi je uvek falilo ’’ono nešto’’, nešto još veće nego što je ta sredina mogla da mi da.

Zajedno sa, tada verenicom Sanjom, počeo sam da razmišljam o odlasku u inostranstvo. Ne tako sjajna finansijska situacija je dodatno požurivala našu odluku. Izbori su nam bili UAE, Malta ili neka druga evropska zemlja na moru, tj. bilo gde gde ima naših. Ipak je za svaki ozbiljan prvi korak potrebno da neko da savete ’’iz prve ruke’’.

Turistički dolazak u Dubai

Nakon raznih događaja ove zime, u februaru smo doneli konačnu odluku da krećemo u Dubai, pa kako nam bude. Uzeli smo karte na promociji, u nestrpljenju čekali da dođe 5. maj, pozdravili se sa porodicama ne znajući kada ćemo ih ponovo videti i seli u avion. Potajno smo se nadali da ćemo ipak moći da se vratimo i organizujemo naše planirano venčanje 14. juna.

Nisam nikada bio u Dubaiju i na prvi pogled su me zaslepela svetla ovog velikog grada. Tako uređenog, tako mladog i u nekim slučajevima potpuno nestvarnog. Troškovi za život dvoje ljudi su za srpske standarde bili preveliki. Uvek je postojalo ono pitanje ’’Šta ako ne uspe niko od nas dvoje? Šta ako je sve bilo uzalud?’

Prve tri nedelje boravka su bile divne, gledano sa turističke tačke gledišta. Pravi medeni mesec pre venčanja, odmor od svega što je ostalo u Srbiji. Ali, niko nije zvao, telefon se oglasio samo jednom i bio je pogrešan broj. Počeo sam da mislim da je mesec dana, koliko nam je trajala viza, možda i premalo da se nađe posao.

Pomoć naših ljudi

Povezali smo se sa našim ljudima koji žive u Dubaiju u nadi da će nam možda pomoći oko pronalaska poslova. Saznali smo za portal www.nasbiro.com, na kome je verenica sasvim slučajno pronašla neki stari oglas gde su se tražili profili koji nama odgovaraju. Iako je oglas istekao nekoliko nedelja ranije, mi smo ipak poslali naše biografije i nakon dva dana sam primio mail sa porukom koja će mi promeniti život - da dođem sutradan na razgovor u firmu.

Neverica je prvo osećanje.

Drugo je bilo - olakšanje!

Na razgovoru za posao

Primili su me vlasnik i direktor, a na razgovoru sam se zadržao dva i po sata. Pričali smo o svemu i svačemu, dopao sam im se i iskreno su mi rekli da oni nemaju poziciju na kojoj bi mogli da me zaposle, ali da će razmisliti do sutra i videti da li bi mogli da je otvore jer smatraju da bih bio od izuzetnog značaja za razvoj firme.

Sutrašnji dan sam jedva dočekao i vrlo uzbuđen otišao opet u firmu da čujem šta su odlučili. Ponudili su mi posao odmah, platu čak i veću nego što sam tražio, odlične uslove za rad. Nisam imao nijednu primedbu, a i kako bih, i odmah sam prihvatio ponudu. Vlasnik je rekao da mogu da se vratim u Srbiju, oženim se kao što sam i planirao, sačekam vizu i vratim se da radim.

Novi život

Tako je i bilo. Sveže oženjen seo sam u avion i krenuo u nove radne pobede. Smeštaj za suprugu i mene je obezbedila firma, vize takođe, na pet minuta pešice sam od posla. Atmosfera u firmi je odlična, tačno se zna ko šta radi i šta je čiji posao, svi su ljubazni, kulturni, apsolutno je sve suprotno od onoga na šta sam navikao u firmi u kojoj sam radio u Srbiji.

I dalje ne verujem šta mi se sve i kako izdešavalo za ovako kratko vreme, toliko pozitivnih i velikih stvari. Nadam se da ću ovde naći sve ono za čime sam žudeo; boriću se za to, jer u ovoj državi se radi, ali se i živi. To pre nisam doživeo. Zato hvala portalu nasbiro.com, jer da nije bilo njega ne bi mi se desio ovakav životni preokret.

Pozdrav svima i uvek verujte u sebe i bolje sutra!

BIRO/Predrag Veličković

P. S. Pozivamo sve one koji su preko oglasa objavljenih na Našem Birou pronašli posao na Bliskom Istoku da podele svoje iskustvo sa nama. Pišite nam na This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it. – objavićemo vaše priče!

 

(Izvor: NasBiro.com)

Scroll to top