Predrag Simović (32), profesor džez gitare koji koje diplomirao na Berkliju u SAD, ne planira povratak iz Bostona u Niš, jer se u njegovom gradu, kako ističe, još ne ceni kvalitet, već samo partijske knjižice.

Predrag Simović muzikom se bavi 20 godina, a 2000. godine je dobio stipendiju za studije na Berkliju.

- Od 2008. u Nišu sam tražio posao i dobio sam odgovore koji su me razočarali i pokazali da Srbija kao zemlja i društvo nije spremna da se menja. Za mene nije bilo mesta da radim u nekoj srednjoj ili višoj školi, kao ni na fakultetu muzičkih umetnosti jer je prioritet bilo zaposliti partijske kadrove, one sa porodičnim vezama i, naravno, one koji su za posao spremni da plate - počinje priču Predrag.

 

 

Simović živi u Bostonu i kaže da je situacija daleko od idealne jer je potrebno puno novca da bi se vodio pristojan život. Odlučan je da ostane zbog svoje karijere džez muzičara. U ovom trenutku najviše zarađuje od časova i od svirki, a pomažu mu i prijatelji.

- Zahvaljujući pomoći prijatelja uspevam da preživim, da se snađem i završavam stvari zbog kojih sam došao ovde, a to je džez muzika. Naučio sam da živim i sa hiljadama dolara mesečno prihoda i sa nula dolara, tako da pristojna zarada za mene ima verovatno mnogo drugačije značenje u odnosu na većinu ljudi u našoj zemlji koji se muče da sastave kraj sa krajem - nastavlja Predrag.

Stekao sam utisak da se muzičke škole kod nas završavaju da bi se svirale tezge po kafićima i klubovima, što je žalosno - Predrag Simović, profesor džez gitare sa diplomom Berklija.

Iako ni u Bostonu nema stalno zaposlenje, odlučnije je da pokuša da izgradi svoju karijeru i izda album. Rodni Niš voli, ali je u periodu nakon Berklija, od 2008. do prošle godine, shvatio je da u Niš ide u nekom drugom pravcu.

- U gradu ima premalo muzičara koji istinski sviraju džez muziku. Školski sistem je zastareo i potrebno je ponuditi moderniji vid nastave koji će mnogo više zainteresovati đake i usmeriti ih da pronađu svoj glas u muzici. Stekao sam utisak da se muzičke škole kod nas završavaju da bi se svirale tezge po kafićima i klubovima, što je žalosno - zaključuje Predrag.

Ponosan na Nišvil

- Ponosan sam što moj grad ima Nišvil, pa ko zna, možda se jednom i sve to obistini i moj grad postane prestonica džez muzike tokom cele godine a ne samo za vreme festivala - kaže Predrag.

(Blic.rs)

Scroll to top