- Moje devojčice su za mene dva anđela koja hodaju zemljom. Jako su mile i pozitivne, pune energije i ljubavi, počinje priču mlada majka Sara Huremović iz Podgorice čije su ćerke bliznakinje rođene sa Daunovim sindromom.

Sara je ostala u drugom stanju kada je imala tek 20 godina. Nosila je dve devojčice i sve do trenutka kada ih je prvi put uzela u naručje nije znala da one nisu poput druge dece – devojčice Irma i Ilda rođene su sa Daunovim sindromom.

Irma i Ilda

 *Foto: Privatna arhiva

- Imala sam skroz normalnu trudnoću. Sve vreme sam se dobro osećala. Radila sam kod tate u pekari ujutro, a posle podne sam išla na kurs za frizera. Radila sam potrebne nalaze i sve je bilo uredu. Uradila sam i tripl test, ali i on je bio normalan. Ništa nije ukazivalo na Daunov sindrom. Radila sam do sedmog meseca trudnoće, a onda sam dobila iznenadne bolove i otišla na prevremeni porođaj. Bio je to najsrećniji dan u mom životu, jer su rođene 18. 08. 2008. godine, a i ja sam rođena na isti datum samo dvadeset godina ranije. To je naš srećan broj – počinje priču za portal SrbijaDanas.com mlada majka iz Podgorice.

 

Genetičar joj je nakon porođaja objasnio da devojčice neće moći da hodaju, da jedu same i da će živeti usporenim životom – dogodilo se sve suprotno.

- Kada su mi lekari da imaju Daunov sindrom, na momenat sam bila izgubljena u vremenu i prostoru. Bilo mi je teško zbog priče koju mi je genetičar ispričao. Bio je direktan i veoma surov...Kada je prošlo par sati, osvestila sam se i rekla sebi: “Ma ja to mogu. Idemo dalje“. Bila sam borac ceo život, još od malih nogu sa samo 9 godina prodavala sam burek u tatinoj radnji i zarađivala za sebe. Sada nikako nije bio trenutak da pokleknem – nastavlja priču Sara.

Irma i Ilda

 *Foto: Privatna arhiva

Nakon što su devojčice rođene, Sara je naišla na mnoga pitanja. Neki od prijatelja su joj govorili da devojčice treba da ostavi u dom, ali ona je odlučila da se bori zajedno sa njima.

- Suprugu i njegovoj rodbini je bilo jako teško. Tako je i dan danas. Mi više ne funkcionišemo upravo zbog toga, jer ja sam svugde sa devojčicama išla sama. Doduše on je puno radio, ali se nije ni puno obazirao na nas tri. Morala sam sve sama. Prijatelji su nam bili u šoku i svi su se pitali kako i šta ću dalje, da li ću devojčice ostaviti u dom...Svakog ko mi je rekao da devojčice treba da ostavim, nisam više smatrao prijateljem nego neprijateljem, jer to su moja deca koju sam sedam meseci nosila, budila se i spavala sa njima u stomaku – objašnjava Sara.

Irma i Ilda

 *Foto: Privatna arhiva

Odgajati blizance je jako teško, a Sari su najveća podrška kroz sve što je prošla bili roditelji.

 

- Odgajati blizance je jako tesko, a možete zamisliti kako je kada postoji neki dodatni problem. Čak 16 puta sam bila u Igalu, po 21 dan u stacionaru za rehabilitaciju, 13 puta u Kotoru, po 15 dana u Novom Sadu kada je doktor Irmi radio drugu operaciju. Bila sam u Lipovačkim šumama u Beogradu, i prošle godine 15 puta na terapiji na kožnom odeljenju kod doktora Nikolića i doktorke Gajić gde je Irma 12 meseci primala pulsnu terapiju. I sve sam to sama prolazila. Za to vreme uz mene su najviše bili moji roditelji, a tata posebno. Bio je uvek tu, od njihove prve kontrole pa sve do sad. Svaki dan im odnese užinu u školu, vodi ih u šetnje... - priča ona.

Irma i Ilda

 *Foto: Privatna arhiva

Na pitanje koji joj je trenutak bio najteži Sara objašnjava da je to trenutak kada je jedna od devojčica izgubila kosu:

- Najteže su mi padale Irmine operacije i gubitak njene kosice. Bilo mi je teško kada je trebalo da obuče haljinicu, a ona ćelava. To boli... Bilo mi je teško i kada je Ilda u septembru bila pet dana u komi...

Irma i Ilda

 *Foto: Privatna arhiva

Ipak, kako kaže majka Irme i Ilde koji, njihov život je ispunjen i lepim trenucima, iako zajedno su prošle razne prepreke od njihovog rođenja.

 

- Imamo puno lepih trenutaka, od toga kada su prvi put prohodale, izgovorile “tata“ krenule prvi put u redovan vrtić, a zatim i u redovnu školu. Naravno, moram da izdvojim Ildinu modnu reviju. Ona je prva osoba na svetu sa Daunovim sindromom koja je prošetala pistom 22. novembra, zahvaljujući našoj modnoj kreatorki Nadi Koljenšić, ženi sa velikim srcem - rekla nam je Sara.

Irma i Ilda

 *Foto: Privatna arhiva

Bliznakinje sada imaju 7 godina i idu u redovnu školu, a ono što je zanimljivo je da jedna od njih je prvo dete sa Daunovim sindromom koje poseduje diplomu za manekena.

- Pohađaju redovnu od 11 do 13 časova, a od 13 do 15 časova idu na defktoloske tretmane u specijalnoj školi.  Deca u vrtiću, ali i u školi su ih dobro prihvatila. Imaju divne učiteljice koje ih socijalizuju sa drugom decom. U društvu sa decom su mnogo jače i srećne. Idu na rođendane, igraonice, u šetnju i na izlete sa školom. Ilda se već godinu dana se bavi manekenstvom u modnoj agenciji Nine Stanišić, poznate crnogorske manekenke. Ona je otvorila Ildi vrata i prihvatila je. Ilda je jako srećna, a odradila je već par revija i ona je prva devojčica sa Daunovim sindromom koja ima diplomu za manekena. Ove godine prijavili smo je za Mis Crne Gore, zahvaljujući modnom kreatoru Aleksandru Jovanoviću - ispričala je Sara za portal SrbijaDanas.com.

Irma i Ilda

 *Foto: Privatna arhiva

U sredini  koja ih okružuje nije uvek bilo lako, ali ova mlada majka kaže da se kroz život bori osmehom:

- Okolina kao okolina. Još uvek smo mi primitivna sredina. Bilo je tu raznih gledanja i ogovaranja iza leđa. Kada primetim tako nešto, ja još više uzdignem glavu, stegnem ćerke za ručice i nabacim osmeh...

Irma i Ilda

 *Foto: Privatna arhiva

Ova hrabra majka, koja se bori kroz život zajedno sa svojim ćerkicama, na kraju našeg razgovora uputila je poruku svim majkama sa hendikepom.

- Poručila bih da svoju decu ne žale, da ne gledaju na njih kao na decu koja neće moći mnogo toga, već da stisnu zube, budu pozitivne i nasmejane. Da se ponose svojom decom, da ih maze i paze - završava Sara.

 

(Izvor: SrbijaDanas.com)

Scroll to top