Moj pokojni muž Boško Radonjić bio je u kontaktu sa svim političarima, ali najviše je poštovao Zorana Đinđića. Više puta ga je upozorio da se pazi kriminalaca i narko-dilera iz svog okruženja.

Zato su me zabolele laži onih koji su objavili da je Boško hteo da ga ruši. Posebno me je zabolela laž da je moj muž bio na čelu klana "Amerika". Boško je bio don, ali nikad nije bio kriminalac, kazala je za Informer Sabrina Radonjić, udovica najvećeg srpskog dona Boška Radonjića.

Buran život

U svojoj prvoj ispovesti za medije od Radonjićeve smrti, Sabrina je istakla da je Boško pre svega bio gospodin i častan čovek.
- U Srbiji nikad nije bio optužen ni za jedno krivično delo, a pojedini mediji ovde su ga nedavno prikazali kao nekog vođu klana "Amerika", što nema nikakve veze sa istinom. Tužiću te medije jer su ukaljali ugled časnog čoveka, koji je umro pre pet i po godina, ali i njegove porodice - rekla je Sabrina.

 

Ona ističe da je Boško imao buran život i u Srbiji i u SAD, ali da je živeo u skladu sa rečima koje mu sad stoje kao epitaf na grobu: "Moj život je moja čast".

- Znam da javnost u Srbiji Boška zna kao bivšeg šefa mafije u Njujorku s kraja prošlog veka, ali velika većina ljudi u ovoj zemlji ne razume šta je bila mafija u Americi.

To je bio državni projekat. Oni se nisu bavili uličnim kriminalom, drogom i slično. Mafija u SAD je bila "država u državi". Boško, Džon Goti i njihovi prijatelji kontrolisali su sindikate i imali su osamdesetih godina monopol nad građevinskim i drugim unosnim poslovima na Menhetnu, gde su se okretale ogromne pare, i to u vreme kad je američka ekonomija bila u procvatu. Zašto bi se pored takvih poslova petljao u drogu, te priče nemaju nikakvog smisla - objasnila je Sabrina.

*Foto: Informer

Boškova udovica je dodala da još nije došlo vreme da se sazna ko je zaista bio njen muž, ali da će to uraditi biografi koji će moći da razumeju vreme i okolnosti u kojima je Radonjić živeo.

- Zato su me toliko potresli nedavni napisi u pojedinim dnevnim novinama, gde su Boška označili kao šefa narko-klana "Amerika", da je povezan sa najstrašnijim zločinima, da je rušio vladu Zorana Đinđića... Najobičnije gnusne laži! Oklevetali su čoveka o kome malo ko išta zna, i to posle pet i po godina od njegove smrti, samo radi povećanja novinskih tiraža. Sram ih bilo! - ogorčena je Sabrina.

{adselite}Čist dosije u Srbiji

Prema njenim rečima, Boško za vreme svog boravka u Srbiji, od 1991. do 31. marta 2011, kad je umro, nikad nije bio kažnjavan ni krivično gonjen. Ističe da je komunicirao sa svim političarima iz tog vremena, da je pomagao svom narodu i da je veoma poštovao pokojnog Zorana Đinđića.

- Boško je više puta upozoravao Đinđića da se pazi kriminalaca iz svog okruženja. Međutim, uhapšen je bez ikakvog osnova u akciji "Sablja" i 87 dana je neosnovano bio u pritvoru. Ali nikad mu nije palo na pamet da tuži svoju zemlju za odštetu. Boško je bio veliki patriota, a potiče iz ugledne, obrazovane porodice. Bio je oštar mozak, britka reč i veliko srce.

Mnogima je pomogao, i u SAD i u Srbiji, spasio je mnoge živote i izmirio mnoge ljude. Boško je bio kao onaj retki arapski punokrvni pastuv, koji nema cenu i nema reprizu. Boško, srpski don! - zaključila je Sabrina.

Pobegao od komunista, završio kao Cezar Njujorka

Boško Radonjić je rođen 17. maja 1943. u Užicu, a krajem šezdesetih godina pobegao je u SAD jer ga je ondašnji režim u Jugoslaviji smatrao bliskog četničkom pokretu. Prema pisanju američke štampe, 1975. godine je učestvovao u bombaškom napadu na Jugoslovensku misiju pri UN, a 1978. priznao je krivicu za učešće u zaveri - postavljanje bombe u kući jugoslovenskog konzula i u jugoslovenski klub, 1975. u Čikagu.

Nakon odslužene zatvorske kazne on se 1982. vratio u Njujork i, posle serije obračuna i hapšenja vođa njujorškog podzemlja, krajem osamdesetih, i sam je postao "kum" - prvi Srbin na čelu moćne irske mafije.

Sa te pozicije uspeo je da ujedini Irce i Italijane, čiju je familiju Gambino predvodio čuveni Džon Goti, poslednji don Koza nostre u Americi, sa kojim je Radonjić bio veliki prijatelj. Tih godina Boška su zvali Cezar Njujorka.

Boško je većinu devedesetih godina proveo u bivšoj Jugoslaviji. Živeo je u centru Beograda, u stanu iznad svog čuvenog "Lotos bara" u Zmaj Jovinoj ulici. Na Zlatiboru je držao kockarnicu u hotelu "Palisad", a potom je sagradio kazino "Bos".

*Džon Goti, Foto: Informer

U januaru 1999. Boško je bio na Kubi, a na povratku FBI je skrenuo njegov avion kako bi ga doveo u Majami i uhapsio.

Suđeno mu je po optužnici iz 1992, za nameštanje porote na suđenju Gotiju šest godina ranije, ali su sve optužbe povučene. Naime, ključni svedok optužbe, "insajder" iz Gotijevih redova Salvatore Gravano, zvani Semi Bik, optužen je zbog droge dok je bio u programu za zaštitu svedoka i nije mogao da tereti Radonjića.

Boško je umro 2011. u 68. godini posle kraće bolesti na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, a sahranjen je u Užicu.

*Dragoš Čukavac, Foto: Informer

Advokat Cukavac: Ukaljali su ugled Boškovoj porodici

Advokat Dragoš Cukavac kazao je da su napisi u pojedinim dnevnim listovima, gde je Boško Radonjić povezivan sa organizovanim kriminalom, tendenciozni i lišeni svakog pravnog i činjeničnog osnova.
- Time su teško narušili ugled i čast naslednika i porodice pokojnog Boška Radonjića. Prosto je neverovatno da prilikom objavljivanja lažnih tekstova odgovorna lica dnevnih novina nisu uzela u obzir da je pokojni Boško preminuo pre pet i po godina, da se radi o čestitom čoveku koji se bavio legalnim privatnim biznisom, iskrenom patrioti koji je pomogao mnogobrojnim ljudima, i u Americi, gde je proveo dobar deo svog života, i u Republici Srpskoj - istakao je Cukavac.

  

(Informer)

Scroll to top