Premda krstarenja na kruzerima deluju poput putovanja iz snova, nije sve med i mleko, tvrdi krupje poznat samo kao Blejk, koji je u šest godina radio na dva kruzera - jednom luksuznom i jednom jeftinijem.

Njegova priča o niskim platama, užasnim sobama i incestuoznom ponašanju šokirala je javnost. Rekao je da je jedna od najšokantnijih stvari koje je otkrio činjenica da većina zaposlenih na kruzerima ima seksualne odnose i da nito nikome nije lojalan, piše Daily Mail.

"Sećam se jednog para za koji su svi mislili da će se venčati, ali muškarcu je istekao ugovor mesec dana pre njenog pa se vratio u Urugvaj gde je hteo da je sačeka. I pre nego što je sleteo, ona je već bila s drugim", prisetio se.

Blejk kaže da je u prvom ugovoru koji je potpisao imao platu 950 dolara i svaku napojnicu koju bi dobio su mu uzimali. Odnosno, ako bi skupio 950 dolara u napojnicama, redovnu platu nije ni dobijao. Međutim, kaže da nije bio u najgorem položaju. Neki članovi posluge zarađivali su tek 200 dolara mesečno.

 

Otkrio je da mu je bilo teško nositi s lošim uslovima stanovanja na kruzeru. Sobu od četiri i po kvadratna metra delio je s drugim muškarcem, a to je bio gotovo upola manji prostor od uobičajene gostinjske sobe. Kako bi dobio što više prostora, naučio je da se tako spakuje da mu gotovo ceo život stane u jedan uski ormarić.

Što se gostiju tiče, Blejk je otkrio da oni najbogatiji znaju biti najgori. Seća se jednog američkog magnata koji je obožavao da se kocka. Jedne noći je žena slučajno okrenula jednu njegovu kockicu nakon što ih je bacio, a on je izgubio nekoliko stotina dolara.

"Gurno me i šapnuo mi da vidim kako će je sad rasplakati", kaže Blejk, a bogataš je tad počeo urlati na ženu, vređati je i psovati sve dok se stvarno nije rasplakala.

Ali, Blejk nije jedini nezadovoljan s radom na kruzeru.

Brajan David Brns, koji sad živi u Las Vegasu, počeo je raditi na kruzeru sa 30 godina i prvi je Amerikanac u istoriji koji je na "Carnival Cruise Lineu" odradio kompletan ugovor bez prekida. O tome je napisao knjigu "Cruise Confidential’, piše Daily Mail, i njegova su iskustva nalik Blejkovim.

 

Rekao je da je ponekad bilo vrlo teško održati profesionalnost, posebno s gostima koji se nisu prestajali žaliti ili s alkoholičarima. Zato je posada iza zatvorenih vrata davala sebi oduška.

"Imali smo nadimke za različite nacionalnosti, no uglavnom se vrtelo oko debelih Zapadnjaka, posebno Amerikanaca. U restoranu smo o gostima često pričali kao o ‘kravama’ i ‘volovima’ što i nije daleko od istine jer mnogi su ogromni, pritom i ceo dan jedu. Što se tiče ponašanja gostiju, mislim da je najveći problem ako je neko jako pijan. U knjizi opisujem i situaciju s jednom užasnom, grotesknom porodicom koja je moju pomoćnu konobaricu dovela do potpunog sloma živaca usred večere. Bio mi je to jedan od najgorih trenutaka u životu", kaže Brns.

Otkrio je i da su mnogi zaposleni kao i on radili po sto sati nedeljno, 15 sedmica uzastopno.

"Posao nikad ne prestaje i zapravo je ropski. U Americi, primera radi, ohrabrujemo zaposlene, oni imaju svoja prava, svoj glas i poštovanje. Članovi posade na brodu nemaju ništa od toga", kaže i dodaje: "Najgora stvar je to što te korporacija poseduje. Oni kontrolišu šta jedeš, kad jedeš, kad možeš ići u WC, kolika ti je temperatura vazduha u kabini, sve. Ako ste taj dan odradili 12 sati, ali te trebaju još četiri sata, niko te ništa ne pita, samo radiš."

 

Scroll to top