Dragan Stanić, predsednik Matice srpske i član tima koji će pisati Deklaraciju o opstanku Srba govori: Nije moguće zamisliti srpsku istoriju i kulturu bez Kosova i Metohije i o tome moramo neprestano voditi računa.

- To je naša polazna tačka koja je markirala tip sveukupne srpske kulture. U tom smislu se mi Kosmeta ne možemo odreći i ne postoji niko ko bi to u ime Srba smeo da učini.

Prema njegovim rečima, taj prostor je zaista okupiran, a ako neko očekuje da se izrekne pristanak na čin okupacije, on to, eventualno, može da dobije od nekih drugih naroda ali od Srba bolje da to i ne traži.

 

- Ono o čemu treba da razgovaramo jeste kako najcelishodnije da branimo taj istorijski, mitski, kulturni, politički, ekonomski, državni prostor. Dužni smo, pre svega, da obezbedimo dostojanstven opstanak Srba na prostoru Kosmeta - kaže Stanić.

On ističe da bi Deklaracija za očuvanje srpskog kulturnog identiteta mogla da naznači neke važne probleme i imenuje neka opštija rešenja. Kako kaže, nakon njene izrade predstoji mnogo teži posao, a to je da se obezbedi što širi konsenzus oko najvažnijih pitanja celog srpskog društva.

- Ako stvari prvo ne rašsčistimo u glavi, nećemo znati kuda treba da idemo - kaže Stanić.

Govoreći o očekivanjima od prve Nacionalne strategije o kulturi koja će biti usvojena krajem godine, Stanić kaže da bi na osnovu nje trebalo da znamo koja bi pitanja u narednih desetak godina trebalo rešavati kako bismo uspostavili pouzdan, kreativan i podsticajan kulturni sistem sposoban da odgovori na izazove našeg vremena.

- U tom pogledu je suštinski važna svest o srpskom jeziku i pismu, o književnom korpusu, o istoriji, folkloru, umetničkom nasleđu, arheološkim slojevima, mentalitetskim osobenostima i sl. - navodi on.

Sve to, dodaje, treba čuvati u pamćenju i u praksi negovati kako bi se učvrstila svest o neprekinutim nitima postojanja srpskog naroda.

On smatra i da treba raditi na podizanju nivoa kulturne samosvesti svakoga od nas.

- Ukoliko znamo da su tokom istorije okupatori srpskog naroda redovno u javnom prostoru, ukidali pravo korišćenja srpskog jezika i ćiriličnog pisma, zabranjivali delatnost SPC i čak ubijali sveštenstvo, likvidirali viđene i uticajne intelektualce, onda bismo sami morali da postanemo svesni koliko upravo te tekovine srpske istorije treba da čuvamo u našem pamćenju i u našoj svakodnevici - kaže Stanić.

Ukoliko sebi i drugima jasno stavimo do znanja da tvrdo držimo do identitetetskih fenomena, onda će to biti jasna poruka da nećemo lako odustati od sebe samih, zaključuje on. 

(BalkansPress / Blic.rs)

Scroll to top