Sve više mladih odlazi iz Srbije, u potrazi za nekim boljim životom. Svako se oprosti na svoj način, a ova Beograđanka je odlučila da napiše pismo na Fejsbuku.

U njemu je napisala sve ono što joj neće nedostajati, što će joj nedostajati, ali i radovanje novom početku. „Zbogom, Srbijo. Zbogom svemu onome što bi mogla biti, a kako se stvari razvijaju – teško. Zbogom alergijo na ambroziju. Zbogom radnje i apoteke koje rade 24 sata.

 

Zbogom najvećem svakodnevnom osloncu koji sam imala u mami i tati, a deca u baki i deki. Zbogom svi divni, pametni, a uniženi i potplaćeni ljudi. Zbogom svi preplaćeni, precenjeni duduci i partijaši.

Zbogom višku automobila, manjku parkinga, vrtića i škola. U susret slobodnim trotoarima, školama i igralištima u svakom naselju. Zbogom bezbrojnim ležećim policajcima, večitoj vodi pod košutnjačkim nadvožnjakom, gužvi na Autokomandi i Slaviji, zbogom nezasitim rupama na svakom putu i upalim šahtovima. U susret vožnji koja nije nalik na slalom i video igrice s preprekama.

Zbogom siledžije, ludaci, divljaci, prostaci i kaubojci u saobraćaju. Zbogom bogobrižnici s krstačom na retrovizoru Audija. Mada, tih ima i tamo. Ili su to Turci… Zbogom iskasapljene životinje, u susret macama i kucama koje imaju veća prava od žena u Srbiji. Zbogom zdravstvo koje plaćam čitavog radnog veka, a još nisam došla na red. Zbogom socijalno koje sam plaćala ceo svoj radni vek, a koje me je još dodatno dotuklo kad sam kao porodilja ostala bez posla.

Zbogom penziono koje sam uplaćivala, a koje neću ni dobiti ili bi bilo u milosti znate-već-koga. U susret zdravstvenom i penzionom po izboru i od koristi. Zbogom Poreska upravo! Tebi bih celo jedno zasebno oproštajno pismo mogla da posvetim, ali me mrzi. Dosta smo se dopisivale.

Zbogom nadrkani prodavci i državni službenici koji se predamnom na šalteru žale da „im se piški“ dok lakiraju nokte; zbogom šalteri i takse za dolazak, takse za štampu, takse za pečat, takse za čekanje i takse za odlazak. Zdravo administracijo koja si već plaćena mojim porezom pa mi takse ne naplaćuješ i sve mi završiš mejlom.

Zbogom srpski reketi, reketaši, udbaši, huškači, saplitači, uvlakači, smarači, spavači, osuđivači, sek*tisti i sek*tistinje, patriote i patrijarhatu, kompleksaši i kolege profesionalni šetači. Zbogom večite žrtve sistema i okolnosti, zbogom ovom sistemu i okolnostima, zbogom svima po sopstvenom izboru slepima, gluvima, nemima i bez obraza i lica, zbogom „školovana a jeftina radna snago“ (znam da sam vas već spomenula) i zbogom nekolicini entuzijasta koji ne spadate ni u jedno od pobrojanog.

 

Zbogom jedna jedina Ikeo. Čekasmo te godinama, a baš sad kad je Srbija na pragu izlaska iz srednjeg veka, mi eto, odosmo. Jebiga. Zbogom senzacijo od jednog Lidl-a. Zdravo Lidli, Hoferi, Penny markti, Bille, Bipe, Baumarkti, Šparovi, Eurošparovi…. Zbogom bezopasne goruće deponije i nuklearni otpadi, barjaci i muzičke fontane.

Zbogom ponižavanju majki, u susret univerzitetu koji u svojim zgradama ima po tri vrtićke grupe – da, za mame koje bi da studiraju. Zbogom dvogodišnji izbori koji ništa ne menjaju. Zbogom ratovi i huškanje na iste, iz kojih ništa nismo naučili. Zbogom svakodnevna politiko, ne želim za tebe da znam uopšte, a ovde mi iskačeš gdegod se pomerim. U susret bavljenju politikom po izboru. Zbogom torrenti!! 

Zbogom titlovani filmovi i serije na originalnom engleskom. Hello Frank Underwood i Dexter Morgan koji govore tečni nemački….  Zbogom smeće! Smeće na stepeništu, na Adi, uz reku, smeće svugde. Zbogom i manjku kanti za smeće. Zbogom umiranju od promaje, nazebu od sedenja na travi i brendiranju dece u vrtiću. Zdravo boravku dece u prirodi od marta do novembra i užini na otvorenom.

Zbogom legalizovano robovlasništvo i radnici koji po tri godine nisu primili plate. Zdravo radniče koji se buniš već nakon jednog meseca neisplaćene plate. Zbogom kulturo što si postala subkultura na putu u underground. Zbogom divna napuštena sela, u susret selu u kojem se život smatra luksuzom. Zbogom svi izazvani „prirodni“ porođaji, i salame za doručak. Da vas se ne setim. Zbogom državi čiji posao obavljaju NVO.

Zbogom, Beograde. Bio si jako važna usputna stanica. U nekim trenucima si bio i baš onako moj, ali nije ti bilo uzvraćeno istom merom. Ja nikad nisam bila tvoja. Zbogom jeftine cigarete, manikiri, maseri i frizeri… Zbogom postojeći tržni centri i 6 u izgradnji. Porodice s malom decom će moći da biraju gde da provedu dan i potroše svoje „najveće plate u regionu“!

Zbogom Mirkine šerpice, teglice, kutijice. Onoliko koliko me je to ovde iritiralo, toliko će mi tamo nedostajati. Zbogom keramičari, grobari, „doktori’, večni v.d. direktori, beskičmenjaci, „mediji“,“, „neprevaziđeno srpsko gostoprimstvo“ i „najbolja hrano na svetu“, „profesori“, „političari“, „elito“, „dive“ i „zvezde“, „psihoterapeuti“ i „psiholozi“, „stručnjaci“, „biznismeni“, „ejčarovi“, „veliki šefovi“, zbogom „izdajnici“ i „domobrani“. I jebeš zemlju u čijem opisu sve stavljaš pod navodnike.

Zbogom „državo“

I tako na kraju ove neiscrpne liste, kad pravim balans – od mog trodecenijskog života ovde najviše će mi nedostajati torenti i baka-i-deka. Koga nisam ovde spomenula, od tog se ne opraštam. Vas nosim sa sobom. „Zbogom, Srbijo. Ti jadna mala izvrnuta torto“, napisala je Tatjana na Fejsbuku.

(BalkansPress / Kurir.rs)

Scroll to top