"Zvezdan Jovanović je trebao da prizna da je pucao i ubio Đinđića zbog političkih motiva, da ga je smatrao izdajnikom jer je hteo najbolje za borce na Kosovu".

Toma Fila, srpski advokat je u intervjuu za nedeljnik Ekspres kazao kako se Tužlaštvo plašilo da ga angažuje u slučaju ubistva Zorana Đinđića, a objasnio je i kako bi branio Zvezdana Jovanovića, koji je osuđen za ubistvo srpskof premijera.

 

- Tražio bi da u slučaju, Zvezdan Jovanović prizna da je pucao i ubio Đinđića zbog političkih motiva, da ga je smatrao izdajnikom jer je hteo najbolje za borce na Kosovu. Ubistvo bi dobilo jasnu političku boju, Zvezdan Jovanović bi bio politički krivac. Uz to, ubistvo premijera mora da ima politički predznak. Pa dobro, normalno, to je ubistvo premijera. Zvezdan je pokazao mesto odakle je pucao, sve je bilo jasno i gotovo. Suđenje je bilo jasno još na početku.

Ubedio bih Zvezdana Jovanovića. Ja bih mu rekao da prizna i da kaže da je ubio iz patriotizma, on bi dobio oreol jednog patriote, rodoljuba, kao što je recimo, ubistvo Ferdinada, ono s Principom.. Znam pljuvali bi po meni, i sad će, ali dosadili su i Bogu i narodu, to ubistvo je bilo proizvod straha od Haškog tribinala, naglasio je Fila.

Zvezdan Jovanović

*Foto: Profimedia / Zvezdan Jovanović

Fila kaže da je dolaskom DOS na vlast Srbija vraćena unazad:

- Brana Crnčević je pisao da je izručenjem Miloševića Hagu država Srbija izgubila ono malo suverenosti što je imala, a da su smrću patrijarha Pavla Srbi izgubili veru u Boga i pravoslavlje, te da je dolaskom DOS-a sve zatrto.

On je dodao da se Đinđić nije pridržavao svojih obećenja, kao i da ih je više puta prekšio.

 

- Dolaskom DOS-a, Srbija nije učinila korak napred. Paljenje Skupštine se u suštini dogodilo da bi se uništili glasački listići. Voleo bih da je kod nas praksa kao u SAD: kad se izabere novi predsednik, on onom prethodnom predsedniku daje aboliciju. Ali kada je hapšen Milošević, tada su Đinđić, Koštunica i Milutinović potpisali da ga neće goniti i da ga ne hapse zbog Haga. Đinđic je kao predsednik tadašnje vlade potpisao da ga neće izručiti u Hag, a izručio ga je. Potpisao je da neće biti gonjena Miloševićeva porodica, sin, ćerka i supruga, a gonjeni su. Rekao je i da neće dirati imovinu, a dirali su je. Znači, ništa od onoga što je obećao, Đinđić nije ispunio. Upozoravao sam Miloševića, ali on je verovao Đinđiću, rekao je Fila za Ekspres i dodao:

ZORAN ĐINĐIĆ

*Foto: Profimedia / Zoran Đinđić

Nijedna država na svetu svog predsednika republike nije izručila! Mi smo dali sve što smo imali, do vrha natovareni kamioni važnim državnim dokumentima, ceo arhiv državni, vojni i policijski, poslati su u Hag. Mi sad to ne možemo da vratimo. Vojna bezbednost sve je hapsila. Hteli su i mene da uhapse zato što sam gledao dokumenta koja, po oceni Bramerca, nije trebalo da gledam. Bramerc i Miki Rakić su došli u Beograd da me uz blagoslov ili bez blagoslova Tadića uhapse, a onda me je šef kabineta Ivice Dačića upozorio…

On je istakao kako je Pavković Zoranu Đinđiću predao važna dokumenta koja su imala oznaku “državna tajna”.

- Bila su to dokumenta spakovana u dve kese butika “Dolce Vita”, koji više ne postoji. To su bila razna dokumenta koja su pokazivala po Pavkoviću i Đinđiću da je kriv Milošević, zapisnici grupe ljude koji su radili ’98. godine na Kosovu, držali su sastanke, koordinaciono telo je to nazvalo i to je ono što je nas zaklalo. Sva ta dokumenta su oni dali, pa da li može, da li ima zemlje na svetu gde načelnik generalštaba i predsednik vlade nekom 15. po redu zameniku tužioca u Hagu predaju dve kese “Dolce Vita” butika sa dokumentima – to nema nigde.

Nije krio da je više puta izjavljivao neprijatne stvari o DOS- u i Đinđićevoj Srbiji.

Nemam problem sa Đinđićem, nek mu se podigne spomenik, mada treba da se sačeka 50 godina, ali dobro. Ono što se dešavalo nema odliku poštovanja naroda, jer sam se sam branio od jedne zločinačke kupoprodaje u kojoj je trebalo da se utvrdi da je Borka Vučić menjala poslovni prostor u ovoj kuli CK koja treba “da se sruši”, jer je sklona padu, ali kao što vidite, evo, i dan-danas stoji, zato što je to trebalo da se proda i, kao što su mi rekli, koliko je para dato za nju na stolu, toliko je i ispod stola. Toga sam se nagledao. Četiri miliona i još toliko ispod stola. Ne mogu da dokažem za koliko je prodat “Sartid”, meni su neki obavešteni Rusi rekli, to sam i u knjizi napisao, da je neko uzeo 6,2 miliona dolara provizije za prodaju smederevske Železare. Uplaćeno je jednoj banci na Kipru. A kome su dali to na kraju, ispričao je Fila.

(BalkansPress / Ekspres)

Scroll to top