Inicijativa američkog kongresmena Teda Poa, predata premijerki Ani Brnabić prilikom posete Vašingtonu, da se obelodane detalji u vezi sa smrću komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Mihailovića, ima smisla, tvrdi Miloslav Samardžić, direktor kragujevačkih "Pogleda".

 Komisija za istraživanje okolnosti pod kojima je Mihailović umro nikada nije završila posao, iako joj je, osim Ade, kao mogućeg grobnog mesta, prema rečima Samardžića, predočena još jedna lokacija - kompleks Belog dvora.

- Informaciju da je Draža sahranjen blizu crkve u okviru kompleksa Belog dvora dobili smo iz više izvora, i ja sam je preneo pokojnom Draganu Vlahoviću, u to vreme članu Komisije - priča Samardžić.

 

- Dao sam mu i originalnu fotografiju mrtvog Draže, za koju je lično Ranković naložio da se uništi negativ. Svedočenje Petra Mićića, cimera s Pravnog fakulteta i prijatelja sudije Mihajla Đorđevića, o Mihailovićevoj egzekuciji i ukopu, emitovaćemo na jesen, u dokumentarnom filmu "Draža Mihailović".

Petra Mićića, koji više nije među živima, početkom dvehiljaditih snimio je za RTS Vlada Momčilović, ali emisija "Ravnogorska čitanka 2" nikada nije emitovana. "Pogledi" su do snimaka došli preko preduzeća "Vajat", koje je bilo producent.

PROČITAJTE: RUSKE SLUŽBE UPOZORAVAJU: ISIS sprema napade na Srbiju i Srpsku, a sve sa jednim ciljem!

*foto: Profimedia, Privatna Arhiva

Cela priča poklapa se sa onim što je Samardžiću još 1993. godine ispričala Zagorka Vasić, sekretarica pre rata u kabinetu premijera Dragiše Cvetkovića, a tokom rata Dražin obaveštajac i četnički ilegalac u Beogradu.

- Zagorka je krajem 1945, odnosno početkom 1946. godine, kao obaveštajac generala Miodraga Damjanovića, komandanta četnika u logoru Eboli, u Italiji, dobila zadatak da se ubaci u Jugoslaviju, nađe Dražu i ubedi ga da emigrira. Uspela je da ga nađe, međutim, general Mihailović nije hteo da beži iz zemlje - kaže Samardžić.

PROČITAJTE: ŽITELjI RODNOG MESTA CRNOGORSKOG OFICIRA KOJI JE BIO NA PROSLAVI "OLUJE": Naš Ivan stade uz Sekulu, velika bruka za nas

Pošto je u međuvremenu uhapšen, četnički ilegalci, kojih je još bilo u Beogradu, pokušali su da organizuju akciju spasavanja. Prema rečima Samardžića, u poslednjem momentu su osujećeni.

 

- Da bi sprečili bilo kakvu akciju, nove vlasti su "aktivirale" lažnog Dražu, maskiranog, s bradom i naočarima, i svake večeri ga vodili u Đušinu, u zatvor Ozne, a odatle ujutro na suđenje. Za to vreme pravi Draža je sve vreme držan na 30 metara od Doma garde na Topčideru, gde je održavano suđenje u podzemnom skloništu. Tu je i ubijen, a telo je preneto na gornju stranu dvorskog kompleksa i sahranjeno blizu crkve - tvrdi Samardžić na osnovu iskaza Petra Mićića, ali i nekih drugih svedoka, svojevremeno bliskih tužiocu Milošu Miniću.

Kako kaže, podzemni grad je sazidan za potrebe vojske još pre Drugog rata, a oštećen je tek u vreme NATO bombardovanja 1999. Do danas je zatvoren za javnost.

- Ubeđivao sam članove Komisije da se istraži i ta lokacija, ali mi je rečeno da je pritisak veliki da se prekopava Ada. Jedino dostignuće Komisije bilo je to što je raskrinkala udbašku podmetačinu da je Draža sahranjen na Adi, ali nije smogla snage da ide do kraja. Zato ima smisla inicijativa kongresmena Poa. Treba istražiti dvorski kompleks i uraditi ekshumaciju i DNK analizu - zaključuje Samardžić.

Draža Mihailović osuđen je na smrt 15. juna 1946, sa još devet osoba, među kojima je bio i ozloglašeni šef Specijalne policije i upravnik Grada Beograda Dragomir Dragi Jovanović. Komisija za istraživanje njegove smrti došla je do saznanja da je streljan u noći između 16. i 17. juna, kako su tvrdili, pored severnog zida zatvora na Adi Ciganliji.

(BalkansPress / Novosti)

Scroll to top