Čovečanstvo može skončati na razne načine. Holivud već decenijama ekranizira najgore noćne more ljudi širom sveta. U nekim se varijantama izvučemo u poslednjem trenutku, u nekima se ne uspemo da se spasemo pa se Zemlja pretvori u beživotnu pustinju. No, da sve nije samo puka imaginacija filmskih reditelja, svedoči činjenica da Simon Beard i Lauren Holt iz Centra za proučavanje egzistencijalnog rizika za Bi-Bi-Si pišu da nas potencijalna apokalipsa možda čeka iza ugla, a da toga nismo ni svesni. Drugim rečima: asteroidi i vanzemaljci, najčešći glavni krivci za filmski smak sveta, ne predstavljaju najveću pretnju za čovekov opstanak.

 

Erupcije vulkana

Erupcija indonezijskog vulkana Tambora 1815. godine ubila je više od 70.000 ljudi. Uz to, smanjila je količinu sunca koja je dopirala do Zemljine površine te izazvala fenomen koji se zove "godina bez leta".

Procena eksplozije vulkana Tambora 1815. godine

*Procena eksplozije vulkana Tambora 1815. godine / FOTO: WIKIPEDIA / WIKIPEDIA

Jezero Toba koje se nalazi na drugom kraju ostrva Sumatre priča zlokobniju priču. Stvorila ga je ogromna erupcija vulkana koja se dogodila pre 75.000 godina. Posledice te katastrofe osetile su se širom sveta.

Iako erupcije vulkana deluju zastrašujuće, o njima ne bismo trebalo da brinemo. Šanse da će se dogoditi takva katastrofalna erupcija vulkana iznose 0,001 odsto.

 

Rastuće pretnje

Isto se, međutim, ne može reći za druge globalne pretnje za koje su zaslužni uglavnom ljudi. Na primer, i Svetska zdravstvena organizacija i Svetski ekonomski forum (WEF) naveli su klimatske promene i posledice klimatskih promena kao najveće rizike 2019. godine.

Cunami u Japanu

*Cunami u Japanu / FOTO: KIMIMASA MAYAMA / EPA;

PROČITAJTE: ALAS IZ SMEDEREVA UHVATIO DUNAVSKU NEMAN Slaviša kaže da nije očekivao ovakav ulov kada je u reku bacao mrežu

 

Na nedavnim sastancima i konferencijama pri UN rečeno da su klimatske promene u mnogim regionima pitanje "života i smrti".Televizijski urednik i prirodnjak Dejbid Atenbou i mnogi drugi veruju da bi klimatske promene mogle da dovedu do kolapsa civilizacije i odumiranja prirode. Ove pretnje su kompleksne i raznovrsne, a uključuju ubojite toplotne talase, povišen nivo mora, glad i globalne migracije.

*FOTO: PROFIMEDIA / RAS SRBIJA

PROČITAJTE: CEO SVET SE KLANJA OVOM ČOVEKU Dr Milan Milenković ženama bez materice pomaže da POSTANU MAJKE

 

Među rastućim pretnjama i potencijalnim rizicima našle su se i nove tehnologije kao što je veštačka inteligencija. Sajber oružje danas je toliko sofisticirano da se njime potencijalno mogu ukrasti podaci celih nacija, a autonomni algoritmi nenamerno bi mogli da sruše svetske berze. Tu je naravno i pretnja nuklearnog rata. Isprepletu li se te pretnje moglo bi doći do toga da će veštačka inteligencija započeti nuklearni rat.

Nuklearna eksplozija na Maršalskim ostrvima

*Nuklearna eksplozija na Maršalskim ostrvima

Globalne pandemije takođe čovečanstvu mogu da nanesu veliku štetu. Grip svake godine ubije prosečno 700.000 ljudi i svetsku ekonomiju unazadi za 500 milijardi dolara. Grip se lako širi prostorima gde je naseljenost gusta, a o njegovoj potencijalnoj razornosti svedoči činjenica da je "španski groznica" 1918. godine ubila do 50 miliona ljudi. Rizik od širenja ovakvih bolesti sprečavaju sistemska vakcinacija i prevencija.

 

Disruptivna budućnost

Dok su te pretnje prave, najveća pretnja sa kojom će se čovečanstvo susresti 2019. godine nije ni jedna od navedenih. S obzirom na to da na Zemlji živi gotovo osam milijardi ljudi, sve više zavisimo od globalnih sistema. Bilo da je reč o okolini koji nam daje hranu, vodu, čist vazduh i energiju ili o globalnoj ekonomiji koja te sirovine pretvara u dobra i usluge. Međutim, veliki broj tih sistema pati zbog smanjivanja bioraznolikosti i infrastrukturnih manjkavosti. Klimatske promene te sisteme guraju još dublje u krizu.

Na primer, premda niko nije umro kada je 2010. godine eruptirao islandski vulkan Ejafjadlajekidl, vazdušni saobraćaj iznad Evrope obustavljen je na šest dana.

Vvulkan Ejafjadlajekidl

*Vulkan Ejafjadlajekidl / FOTO: BOAWORM / WIKIPEDIA

S druge strane, napad virusom Vonakraj (WannaCry) koji se dogidio 2017. godine onemogućio je normalan rad britanskom sistemu za javno zdravstvo i celom nizu svetskih organizacija i firmi. Kako danas gotovo sve radimo na kompjuterima koji su spojeni sa internetom, svaki napad na komjuterske i mrežne sisteme može celom svetu naneti veliku štetu.

 

Prevencija

Bird i Holt iz Centra za proučavanje egzistencijalnog rizika kažu da svet po pitanju prevencije ovih potencijalnih globalnih katastrofa treba da se ugleda na Dance. Oni se naime već godinama bore sa svojom obalom i plimom. Grade nasipe i isušuju močvare kako bi se zaštitili.

Danska snimljena iz satelita

*Danska snimljena iz satelita / FOTO: WIKIPEDIA / WIKIPEDIA

-Nekad je bolje štititi se tako da se učinimo otpornijima na katastrofe. Takav bi nas pristup mogao spasiti - tvrde Bird i Holt.

(BalkansPress / Izvor: Blic.rs)

Scroll to top