"Svi političari bi trebalo da se povuku. Tri nedelje u manastirima u Fruškoj gori bi bilo dovoljno. Neka se malo sklone. Svakog jutra i večeri gledamo samo lica tih glupana. Ionako liče jedan na drugog, imaju isti glas, isto lice...", rekao je, između ostalog, austrijski pisac i nobelovac Peter Hande u ekskluzivnom intervjuu koji je krajem decembra dao Nedi Vlačić Lazović u svojoj kući u Švilu kraj Pariza, a koji je emitovan večeras na RTS.

Govorio je o svom prvom romanu "Stršljenovi" koji je napisao kada je imao 24 godine, ali i o drugim romanima koje imaju veze sa Jugoslavijom, kao i o likovima iz romana i samom pisanju. Kroz razgovor o knjigama, provuklo se i koje sećanje na detinjstvo, povratak u Austriju 1948. godine iz Berlina, ali i ranu mladost i odluku da uzme pravoslavnu veru.

PROČITAJTE: Stajao je pored PATRIJARHA PAVLA, SVETAC JE OTVORIO OČI I POGLEDAO GA: Božijom rukom blagoslovio je Noleta na VMA!

- Ja sam hrišćanin. Lik Isusa predstavlja prag čovečanstva. Tada smo bili na pragu da uđemo u tajnu - rekao je slavni nobelovac.Govoreći o tome da su svi njegovi junaci usamljeni, tačnije da je to "samoća, ne usamljenost", Handke se osvrnuo i na političare.

- U mnogo boljem smo društvu kada smo sami nego kad smo sa drugima. Svi političari bi trebalo da se povuku. Ne moraju u manastir, već negde gde mogu da igraju šah, da budu sami sa sobom. Svi ti politikanti su uvek okruženi ljudima. Tri nedelje u manastiru na Fruškoj gori bi bilo dovoljno. Neka se malo sklone - rekao je Handke.

 

Krajem osamdesetih bio je jedan od retkih, ako ne i jedini evropski intelektualac koji je ustao protiv razbijanja Jugoslavije. O Jugoslaviji i o Srbiji napisao je brojne knjiga i putopisne eseje, uključujući i "Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Morave i Drine" ili "Pravda za Srbiju", zbog koje će 1996. u zapadnim medijima biti pokrenuta prava hajka na pisca čiji eho odjekuje do danas. Jugoslovenskim temama bavio se, između ostalih, i u delima "Ponavljanje", "Moja godina u Ničijoj uvali", "Pitajući u suzama" o bombardovanju SR Jugoslavije , "Vožnja čunom ili Komad za film o ratu" iz 1999, "Moravska noć"...

*Foto: RTS / Screenshot

- Glavni junak "Moravske noći" nema ime, živi blizu reke Morave. To su razmišljanja o Evropi, Jugoslaviji, pisanju, porodici, ljubavi. Razmišljanja postaju dramatična. Glavni junak želi da pređe Evropu da bi spoznao ritam svake zemlje.

Međutim, Jugoslavija više ne postoji. A ona je bila pokretački eros njegovog života. U stvari, glavna scena je kad se junak vraća u svoje selo koje više ne postoji. Shvata da nije u Jugoslaviji i tu je kraj - rekao je Handke dodajući da je "osnova za to već postojala" u njegovoj prethodnoj knjizi.

 

Setio se i rekakcija svetske javnosti na "Pravdu za Srbiju", ali i samog zatišja pred buru.

- To delo mi je donelo lepe probleme. Ne može se živeti bez problema. Problemi nas pokreću. Međutim, četiri nedelje u svetu nije bilo nikakvih reakcija, a onda su počele masovno da pristižu. Vređali su me da sam fašista i varvarin. Na primer, "Zimsko putovanje" nisu čak ni satanizovali. Želeli su da taj plemeniti tekst prikažu kao đubre - rekao je Handke.

Neda Vlačić Lazović primetila je da Peter Handke o Jugoslaviji govori kao o književnom, a ne političkom toponimu, podsetivši da je knjiga "Ponavljanje" nastala samo osam godina pre raspada ove države.

- To je bila zemlja mojih čežnji. Maštao sam i sanjao o njoj. Mislio sam da to mora biti veliko prostranstvo koje seže u nedogled. Da je to velika zemlja. Želeo sam da bude velika zemlja. Brat moje majke, njen drugi brat, između dva rata je studirao u Mariboru.

Poginuo je u Drugom svetskom ratu. Bio je važna figura u porodici... Zbog njega sam maštao o Jugoslaviji. Taj san o Jugoslaviji sam sanjao otvorenih očiju. Kras u zaleđu Trsta, na primer, za mene je 20 godina predstavljao raj na zemlji. A onda je sve nestalo... - zaključio je Handke.

Više od 90 naslova

Opus Petera Handkea broji više od 90 naslova - pozorišnih komada, romana, eseja, poezije, filmova... Za svoju književnost dobio je sve nagrade koje jedan pisac može da dobije - sve do one najveće - Nobelove nagrade, koja mu je dodeljena nekoliko dana nakon njegovog 77. rođendana, 10. decembra 2019. godine.

(BalkansPress / Izvor: Blic.rs)

Scroll to top