BalkansPress

Dobro došli!

Ponos je kad se nebo dograbi za Prokletije, zastane da se odmori i nagleda Božije milosti.

Gleda nebo i ćuti.

Iznova svakoga jutra otkad je veka, a opet se nagledati ne može, a i kako bi..?

Malo je očinjeg vida, kratak je život, kuso je i nebo da se nagleda porte gospodnje…

Ponos je kad ucveta i zamiriše Prizren, uzbereš ga i okitiš jelek, a on samo niče…

Kolko da uzbereš tri put više nikne, sve jače i lepše zamiriše, sav se crveni, plavi i beli…

Ponos je kad u šake zahvatiš čitavu Bistricu, pljusneš je onako preko lica, otvorenih očiju, a kapi se dohvate o trepavice ko ono deca o najniže grane duda…

Šam- duda, eno ga ponos vekuje kraj posestrime pećke svetinje.

Jedno- drugo ispovede i pričeste, ponos je to!

Ponos je kad ništa u mrklome mraku ne vidiš a sve znaš gde je.

Ne vidi se to očima, ne svojim, predačkim i potomačkim.

Ponosnu su mi Simonidu oslepeli da mi progledamo…

Ponos je to!

 

Stotinu puta da mi spale i ruše Samodrežu- kostima i mesom svojim ću je podići iznova…

Ponos je to!

Gde su mi drob razdrobili- Orahovcem sam previo…

Gde su mi glavu odsekli- Hoču sam stavio na ramena…

Gde su mi noge prebili- Paštrikom i Koritnikom prohodah…

Ponos je to!

Poljubim Bajgoru pa odlomim parče, umočim u Drenicu, prekrstim se i progutam…ponos je to!

Sretoh Kosovo Polje, pošlo sa buklijom pred Šumadiju i svatove, i ja sa njim.

Ponos je to!

Evo devera sa Malog Zejtilnika, kumova iz Kravice, staroga svata iz Prebilovca, barjaktara iz Gline, evo Studenica povela kolo, eto se Manasija i Ravanica utrkuju ko će do nje…

Ponos je to!

Evo me istrgoh bor s Tare pa ko ono šećernu vunu namotao neba više Cera.

Ponos je to!

Otpiću Drine da nazdravim s Kajmakčalanom- ponos je to!

Još je dana, da oberem šajkača i opanaka, povile se grane uz Moravu, rodile mošti prađedova, nazdarvlje…

Ponos je to!

 

Eno mi kuće na vrh Lovćena- eno mi se ime i soj vladiče…

Ponos je to!

Eno mi neznanih grobova đedova prađedovih na poslušanju u Morači…

Ponos je to!

Eno mi očiju pod Ostrogom, a svugde sam ih tražio…

Ponos je to!

Eto me svuda gde mi vele da me nema i da nije moje, jer čije je ako mi kosti prekopavaju, kuću pale, nebo razgrću da vide jel ostao još ko..?

Ponos je to!

Ponosno se ne paradira- ponosno se živi!

Ponosan što si polen večnosti, što su ti kolevke od raspeća, što u nemanju imaš sve, što u imanju znaš da ti ne treba…

Srpstvo je moja parada ponosa!

Ono gde se ne pitam: „čemu sve“ jer znam da sve ima čemu.

Ono gde se ne molim: „Bože daj“ već- Bože, dajem ti…

Ponos je to!

Za njega se ne paradira- ponosom se živi…

(IN4S)

Scroll to top