Pet stotina Srba sa pasošima države Srbije prošle je godine prešlo, pod okriljem noći, granicu i iz Meksika preko reke Rio Grande ilegalno ušlo na teritoriju SAD.

Neki od njih imali su rodbinu u SAD, Srbe u Novom Meksiku, pa su odlučili da pomognu višedecenijsku borbu stanovnika Novog Meksika za nezavisnost i odvajanje od SAD. Ta skupina srpskih boraca za nezavisnost Novog Meksika odmah je u izveštajima američkih bezbednosnih službi nazvana „Moravska teroristička brigada”. Naravno, srpska ratna avijacija nije mogla da pruži humanitarnu pomoć „Moravskoj brigadi” i ostalim borcima za slobodu i nezavisnost Novog Meksika, pa je antiustavna i nedemokratska pobuna protiv SAD brzo ugušena. Neki srpski borci su poginuli, neki su zarobljeni, neki su se vratili na Balkan, a jedan broj njih je ostao u Meksiku. Tri Srbina, braća Bratić, koji su zarobljeni posle borbi s američkom nacionalnom gardom i armijom SAD u Novom Meksiku, prvo su osuđeni zbog ilegalnog ulaska na teritoriju SAD, zatim ih je grupa lokalnih šerifa izvadila iz zatvora, odvela u Teksas i tamo negde blizu Fort Golupca sva trojica Bratića hladnokrvno su ubijena.

 

 

I onda je nastao spor između Srbije i SAD. Naime, Srbija najenergičnije zahteva da se identifikuju i kazne policijski šerifi, koji su iz američkog zatvora izvadili braću Bratić i likvidirali ih. Amerika se brani da je bila blaga prema braći Bratić, da su osuđeni samo zbog ilegalnog ulaska na teritoriju SAD, a ne i za sudelovanje u oružanoj pobuni protiv SAD. Srbija insistira da se kao ratni zarobljenici braća Bratić nisu smeli streljati, što je potpuno tačno. Amerika opet, iz pristojnosti prema Srbiji, ne postavlja pitanje Beogradu, kako je moguće da 500 Srba, državljana Srbije sa srpskim pasošima, svi iz sastava „Moravske brigade” ilegalno uđu na teritoriju SAD i oružjem se bore protiv legalne policije, nacionalne garde i vojske SAD. Je li to Srbija zapravo smatrala da Novi Meksiko nije sastavni deo SAD? Ili da su Srbi u Novom Meksiku toliko tlačeni, kinjeni i mučeni da im je potrebno poslati „Moravsku brigadu” u pomoć? Amerika potpuno opravdano postavlja pitanje Srbiji: šta ste vi, gospodo, učinili da 500 vaših državljana sprečite da ilegalno prelaze granicu SAD i oružano se bore protiv države SAD? Taj aspekt slučaja „Bratić” nikoga u Srbiji očito ne interesuje. Pa čak ni srpske medije. Ali ja pozdravljam hrabrost vlade SAD da Beogradu otvoreno postavi to pitanje. Međutim, zarobljenici se ne smeju streljati, makar bili i teroristi iz Srbije. Bojim se da oko toga Amerika dosta loše stoji.

Njujork, Bronks, Florim Lagići krivuda svojim žutim „nisanom” kroz albansku četvrt Bronksa, oko parkirališta u Pelhamu, utišava svoj stereo i izvinjava se. Pretpostavlja da svi ne vole romantične balade o „herojima” rata na Kosovu. Da su njegovi prijatelji braća Bitići tu, ugasili bi Lagićijevu patriotsku muziku i pustili neki glasni pank ili tehno. Tri brata tražila bi da vozi brže kroz glavnu ulicu sa četiri trake, nad kojom tutnji nadzemna železnica. I tražila bi to na engleskom, a ne na albanskom, jer su braća Bitići uvek insistirala da su oni američki momci, uprkos svojoj nepokolebljivoj privrženosti Kosovu.

Umesto toga, Lagići nejasno kruži Palhamom, dok mu se um vraća u ratne uspomene. Kada su on i braća Bitići u proleće 1999. napustili Njujork da bi se borili protiv Srba, njihov profesor na koledžu, veteran iz Vijetnama, plakao je. Lagićiju, koji je Kosovo napustio kada je imao pet godina, ubrzo je postalo jasno i zašto. Već prvog dana rata na Kosovu oko njega su padale granate. On i braća Bitići bili su članovi „Atlantske brigade” iz albanske zajednice Njujorka, njih 500 koji su se na Kosovu borili protiv Srba i države Srbije. Studenti, kelneri, mehaničari koji su zarađivali u proseku 1.000 dolara nedeljno. I sve to ostavili da bi se borili na Kosovu. Šta su mislili o Srbima?

 

Lagićijev prvi sukob sa Srbima dogodio se kada su komšijska deca na njega bacila kamen dok je prolazio pored njihovih polja. Rođaci su ga odmah informisali o „divljaštvu” Srba, rekavši mu da oni mogu i da raspore čoveka…

„U principu sam odrastao verujući da su Srbi zli”, kaže Lagići. „Nisam mogao da sedim kod kuće i da samo pričam o Kosovu, morao sam tamo.”

Braću Bitići upoznao je na vojničkoj oproštajnoj zabavi početkom aprila 1999. Uz duge zagrljaje i opraštanja, braća Bitići su se isticala svojim glasnim američkim razgovorima i šalama. Sada Ahmet Bitići drži sliku svoja tri sina s oproštajne vojničke zabave. Tada ih je poslednji put video žive. Dok sedi na verandi skromne svetlo-plave kuće na ranču svog prijatelja Albanca u Hemptonsu, tamni podočnjaci ukazuju na njegovu bespomoćnost.

Ahmet Bitići se 13. jula 2001. ujutro javio na telefon. Službenik Stejt departmenta mu je saopštio da su raspadnuta tela njegovih sinova pronađena na vrhu masovne grobnice u jednoj šumi na severoistoku Srbije. Braća su na sebi imala civilnu odeću i nosila su dokumenta koja ih identifikuju kao američke građane albanskog porekla.

U međuvremenu, Florim Lagići se vratio u Njujork, upisao se na fakultet i verujem da je diplomirao međunarodno pravo. Zvali su ga da se bori i za ONA u Makedoniji. Odbio je…

(Izvor: Politika.rs | Piše: Miroslav Lazanski)

 

Scroll to top