Još kao sasvim mlad čovek, zavoleo sam borbe (i biografiju, i sve ispade, i knjigu) prvog momka, i filmove (i scenarija, i ispade, i borbe, takođe) drugog momka.

O svemu tome jednom ću pisati podrobnije; ali realno, to je vrlo ozbiljan deo moje biografije. Majk i Miki.

Toliko sam ih poštovao i obožavao da njihove fotografije vise na zidu moje kuće.

Mladalačka ljubav je najjača, i veoma je važna. Ljubav prema knjizi, pesmi, ili prema filmu. Ili prema kratkoj borbi za titulu apsolutnog šampiona.

Uopšte, veoma mi je drago da nikakve portrete sa svog zida ne moram da skidam. U minuloj godini oni su se ponašali tačno onako kao i u prošlim godinama: baš njih briga za vašu korektnost i vaše civilizovano mišljenje.

Momci kojima sam verovao u mladosti pokazali su se kao veoma nezgodni tipovi.

U svakom slučaju, moja dečja intuicija bila je ispravna. Verovao sam kome je trebalo verovati.

(Piše: Zahar Prilepin | za Standard.rs preveo Ž. NIKČEVIĆ)

Scroll to top