Drama „Lufthanzinog“ aviona na relaciji Frankfurt-Beograd završila se, na sreću, srećno. Prvenstveno zahvaljujući hrabrosti Alekseja Rastvorceva, igrača, i Milana Mirkovića, pomoćnog trenera Rukometnog kluba Vojvodine iz Novog Sada, koji su se vraćali kući iz portugalskog grada Porta. I zahvaljujući stjuardu u avionu, takođe.

To je sve poznato.

Kao što je poznato da su oni u avionu primirili putnika Rahana Jehada Zuhaira Donata, koji im se svojim ponašanjem učinio sumnjivim. Odnosno učinio im se kao neko ko bi mogao da izvrši teroristički akt. U Beogradu, u kome mu, navodno, živi otac, Rahan Donat je zadržan 48 sati u pritvoru. A onda mu je pritvor produžen u zadržavanje do30 dana, kako bi moglo da se to sve što detaljnije ispita i utvrdi da li je bila u pitanju teroristička namera ili je u pitanju neki psihički poremećaj kod Donata.

 

 

Međutim, ono što običnog građanina zemlje Srbije zbunjuje jeste saopštavanje njegovog
državljanstva u elektronskim i štampanim medijima. Po jednima je Jordanac, po drugima je Jordanac koji ima i američko državljanstvo, po trećima Amerikanac jordanskog porekla… Retki su oni koji su se usudili da objave da je u pitanju Amerikanac.

E, sad, može neko da pita: zbog čega je to tako?

Odgovor je veoma jednostavan: kako jedan terorista u avionu da bude Amerikanac! To je nezamislivo.

Stoga je najpoželjnije, najbezbednije, najbezbolnije, i što se Srba i Amerikanaca tiče – i najprijateljskije da se govori i piše kako se radi o Jordancu. O Jordancu koji, eto, kao slučajno ima i američko državljanstvo…

Oni koji žele mogu da se sete braće Bitići – američkih državljana. Srbi su počinili zločin nad njima. I taj, kao i svaki drugi zločin osuđujemo. I zločinci treba da budu kažnjeni. Tada je retko ko pisao i govorio da su oni Albanci sa Kosova i Metohije, da su Albanci koji imaju i američko državljanstvo… Nego se najčešće govorilo i pisalo da su američki građani, odnosno da su građani Sjedinjenih Američkih Država i da su ih života lišili Srbi. I nema šta Amerikanci nisu činili (zahtevali, pretili, uslovljavali; i s pravom, naravno) kako bi se počinioci zločina procesuirali i osudili.

A sad će biti baš zanimljivo koliko će se američka ambasada ili neko direktno iz Vašingtona zauzeti za svog državljanina Rahana. Rahana, najpre Amerikanca. A onda tek Jordanca koji ima i američko državljanstvo.

Mada je teško posumnjati u to da Amerikanci ne znaju ko su i šta su bili braća Bitići, a ko je i šta je Rahan Donat.

Samo, situacije nisu istovetne. I kad su Amerikanci u pitanju – izvesno je da neće skoro ni biti.

(Intermagazin | Piše: M. Kordić)

Scroll to top