Taman smo se navikli da na evropskom putu stojimo kano klisurine i da proklet bio izdajica naše briselske domovine, kad ti osvanu sa 17.410.742 uglavnom engleskih duša koje se protive zabrani previše krivih krastavaca i obaveznom roditeljskom nadzoru nad decom koja se igraju balonima a imaju manje od 8 godina. Nas maltene 100 odsto taman naučismo da rukom pokazujemo onaj Vegetin znak kad neko pomene Evropsku uniju, a tvojih 52 odsto glasača savi kažiprst i domali prst, pa ispravi srednjak, i pokaza ga Briselu. A mi kad smo to pokazivali Rambujeu, nas je bombardovalo, samo da te podsetimo. Pa se ti spremaj za sirene i skloništa.

Pa dobro, jesi li ti, bre, normalan, Bregzite?

I kako ti sad misliš da mi, recimo, podržavamo ili opljunemo šefa delegacije Evropske unije, kad je on, ko za vraga, baš Britanac? Može li naša logika da svari činjenicu da će, od sada, njegovi napori da se sruši naša vlast biti za 48 odsto manji? I kako, pobogu, da istovremeno smatramo da on sa skoro pola svog pocepanog bića podržava naš evropski put, a sa onom drugom šizofrenom polovinom natpolovično navija da se nikada ne integrišemo u EU, tvrdeći pritom da svoju budućnost ubuduće treba da gradimo isključivo uz pomoć Rusije, Kine, Nezavisne Engleske, Trampove Amerike i Turske? Ili da sačekamo da čovek uzme škotsko ili irsko državljanstvo, pa da nastavimo po starom, šta god to "po starom" ubuduće bude bilo. A, pritom, dal` će i da bude, ne zna se.

{adselite}E, bre, Bregzite, pa zašto tako?

Sedamdeset i koju godinu smo se navikavali na to da su se završili i Prvi i Drugi svetski rat, te da je time konačno određena uloga Nemačke u savremenom svetu. I šta sad, treba da gledamo kako se evropski višak engleske radne snage ukrcava u brodove kod Dankerka, te da čekamo Onaj Dan kad će se, nekoliko godina kasnije i pojačani Amerikancima, svi oni vratiti na francusku obalu i krenuti prema Rajni, da ponovo predaju engleski jezik ili budu marketing menadžeri diljem Evrope? Nemoj da se ljutiš, Bregzite, ali neke stvari su bile toliko dobre da ih je zaista nemoguće ponavljati.

I šta sad, bre, Bregzite?

Iskreno se nadamo da sad nećemo morati nekog 27. u mesecu opet da se penjemo na motocikle i da mašući zastavama zazivamo kakav referendumski prevrat, uzvikujući "Bolje rat nego otvaranje poglavlja" i "Bolje grob nego fondovi za pridruživanje"! U tom smislu, mi ljubazno molimo MI-kojegod agente da svoje novonastale dezintegracione zadatke izvršavaju prvo u zemljama koje su već članice Evropske unije. Pa kad svoj posao obave Holanđani, Francuzi ili Mađari, tek onda i mi da razmišljamo valja li nam ponovo krvariti za Njeno Kraljevsko Veličanstvo. Nije da baš ne bi da ginemo, ali bili bismo zahvalni ako možemo još malo da odložimo da se Londonu naklonjeni evroskeptici po šumama i gorama ganjaju sa Moskvi naklonjenim evroskepticima. A i ko će Nedića da bira, od tolikih kandidata.

Dokle, bre, Bregzite?

Jedva se nekako formirao red investitora ispred naše granice, i sad će da se razbeže zbog ukupne svetske nestabilnosti koju si ti izazvao. Samo što su bageri i fantomke stvorili preduslove za rast cena ovdašnjih nekretnina, i sad će zbog tebe sve što je držalo vodu u građevinama na vodi - da padne u vodu. Dinar će se osetiti pozvanim da bude vezan za funtu, a ne za evro, a privredni rast se više neće upoređivati sa nemačkim, nego sa britanskim. I to sve zato što si ti, Bregzite jedan blentavi, tako bolno utvrdio ono što sada zna Dejvid Kameron, a što mi znamo odavno: da ko god žudi za podrškom većom od 50 odsto birača, uvek dobije nešto što nije hteo i što nikome nije od koristi.

Ej, bre, Bregzite, pa šta ti je to trebalo?

(Piše: Mirjana Bobić - Mojsilović)

Scroll to top