"Svetu preti globalni finansijski krah zbog ogromnog dizbalansa između bankarsko-finansijskog sektora i realne ekonomije, upozorava nemački ekonomista i publicista Ernst Volf.

– Pitanje je trenutka kada će ogromna „lavina“ biti pokrenuta i obični ljudi nemaju mnogo izbora osim da novac ne ostavljaju u bankama – savetuje on u intervju „Sputnjiku“.

{adselite}On objašnjava kako je ukidanje regulacije dovelo do kraha ekonomije i kao je trenutno stanje samo „mehur od sapunice“.

– Regulisanje se inače sprovodilo nakon kraha i velike depresije 1929. godine, jer je tada jako mnogo ljudi izgubilo novac i znamo šta su sve bile posledice. Tada su bile uvedene mere kako bi se kapitalom bezbednije upravljalo. A velika dugovanja su nastala zbog toga što se ceo sistem našao potpuno van kontrole, što je sve počelo 1971. godine kada je bilo ukinuto fiksiranje dolara prema zlatnom standardu, posle čega su banke u čitavom svetu počele da se zalažu i da rade na tome da dođe do gašenja sistema regulacije bankarskog sektora. Poslednji ozbiljni korak sproveo je Klinton 1999. godne ukinuvši sistem podele banaka – kaže on.

– Ovi koraci su doveli do toga da danas finansijski sektor prevazilazi obime realne ekonomije. Trebalo bi razumeti i da je posledica svega toga to da je danas globalni finasijski sektor zapravo igra na sreću, kazino, rulet… A dalje to dovodi do toga da novac koji centralne banke upumpavaju u ekonomiju, ne dospeva do realnih sektora privrede, već opet završava na finansijskom tržištu i time se ovaj balon od sapunice samo naduvava – dodaje Volf.

Finansijski sitem čista fatamorgana

On objašnjava da je sistem mrtav od 2008. godine i da se sada veštački održava kreditima i štampanjem novca.

– Glavni problem je u tome što je čitav sistem zapravo mrtav od 2008. godine i poslednje velike finansijske krize. Od onda se globalni sistem veštački održava u životu periodičnim novčanim injekcijama. Ako ne bi bilo tog upumpavanja novca u finansijski sektor, on bi preživeo konačni kolaps. Zato, centralne banke po čitavom svetu štampaju novac na veliko. A kao drugo, snižene su referentne kamatne stope, za poslednjih 7-8 godina čak do nula procenata, pa i niže…

On smatra u da je za države nemoguće da otplate svoje dugove.

 

— Ne, to je gotovo nemoguće. Jedan od najvećih problema je upravo to što se ovo više ne može rešiti na nacionalnom, jer je na međunarodnom nivou prevelika isprepletanost banaka i nijedna država sama ne može da reši svoj problem. To se najviše tiče upravo tržišta derivata. Ako u Nemačkoj emitujete obligaciju, može je osigurati u SAD ne samo kupac, već i drugi učesnici na tržištu. Ako se neki potres desi i u sasvim maloj državi, to može da se oseti u celom svetu i da utiče na svetski finansijski sistem. Na primer Grčka – ona ima relativno malu ekonomiju, ali je konstantno održavaju u životu raznim merama iza kojih stoje velike banke poput „Goldman Saksa“, 2Džej Pi Morgana“, „Dojče banke“ i drugih.

Građanima savetuje da sklone novac iz banaka.

– Ovde se malo šta može reći. A ljudi bi trebalo da znaju da nas čeka ogromni finansijski krah. Ako pogledate šta se dogodilo u Grčkoj i na Kipru, videćete da su se u vreme najjače krize banke zatvarale, a da štediše nisu imale mogućnost da uzmu svoj novac. Zato mislim da nije loše da svako čuva određenu količinu novca kod kuće. Osim toga, nikome ne bih savetovao da sada podiže kredit. Ako evro propadne, onda će banke tražiti isplatu kredita u staroj valuti. A ako dođe do devalvacije evra, recimo za 30%, svi oni koji su uzeli kredit, moraće da isplate 30% više od sume koju su dobili kaže Volf.

(Izvor: rs.sputniknews.com)

 

Scroll to top