Nedavna izjava Hilari Klinton da je Pentagonu potrebno četiri minuta da od predsednika stigne signal "crvenog dugmeta" da se raketnim jedinicama izda komanda za napad izazvala je veliku pažnju svetske javnosti, ali i brz odgovor iz Moskve. Saradnici Hilari Klinton su odmah počeli da je brane tvrdeći kako ona nije odala nikakvu tajnu jer se zna odranije koliko je Amerikancima potrebno vremena za raketni napad.

Na to su reagovali i u Moskvi, raspravljajući da li je to mnogo ili malo vremena. U jednome se u glavnom gradu Rusije svi slažu: eventualni američki globalni raketni udar automatski bi izazvao ruski munjeviti odgovor, a veći deo sveta bi se pretvorio u veliku radioaktivnu pepeljaru.

Kako izgleda američka procedura da se krene u apokaliptični raketni napad? Radarske stanice za upozoravanje od atomskog napada prvu informaciju šalju Ministarstvu odbrane koje preko "koferčića" o tome informiše predsednika države ma gde se on nalazio. On može da odabere jedan od tri predloga. Prvi je da se sledi "opasni objekt", i ako se potvrdi da je u pitanju agresorska raketa, izdaje se komanda za obaranje.

 

Druga američka varijanta odgovora je da se lansira jedna "krilata" raketa sa atomskom glavom.

Treća varijanta je masovni odgovor interkontinentalnih balističkih raketa. Da neko ne prevari raketaše pre ispaljivanja raketa, predsednik je u obavezi da se identifikuje pomoću "zlatnog koda".

U Rusiji takođe postoji sigurnosni sistem. Atomski koferčići nalaze se kod predsednika države, ministra odbrane i načelnika Generalštaba. Oficiri zaduženi za atomski koferčić nose uređaj za uspostavljanje brze veze ("agat"), kao i šifru za davanje komande za automatski raktni napad ("čeget"). Taj sistem je napravljen pod rukovodstvom akademika Vladimira Semenihina. Komanda za start raketa može se dati ukoliko ljudi koji imaju koferčić ocene da postoji stvarna opasnost od neprijatelja.

Predsedničko "atomsko dugme" su prvi počeli da koriste Amerikanci, i to predsednik Ajzenhauer. Zatim je predsednik Džon Kenedi tražio da se usavrši sistem davanja komandi za raketni napad jer se plašio da neko od ratobornih generala može to da učini umesto njega. Bilo je to u vreme kubanske krize. Posle toga je i napravljen atomski koferčić pomoću koga je Kenedi mogao da izda komandu za atomski napad ne samo iz radnog kabineta, nego i spavaće sobe.

U SSSR-u su prvi eksperimentalni atomski koferčić dobili načelnik Generalštaba Nikolaj Ogarkov 1983. i ministar odbrane Dmitrij Ustinov. Godinu kasnije ga je dobio Konstantin Černjenko, tadašnji generalni sekretar CK KPSS, koji je zamenio Leonida Brežnjeva. Njega su 1984. počeli da prate oficiri sa atomskim koferčićem. Sve do Gorbačova oficiri koji nose šifru i uređaj za brzu vezu bili su u sivomaslinastim uniformama. Navodno je supruga Gorbačova insistirala na tome da oficiri koji nose koferčiće budu u tamnoplavim mornaričkim uniformama, kao i Amerikanci.

U istoriji je zabeležena primopredaja atomskog koferčića 25. decembra 1991, kada je u 19 sati i 38 minuta predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov predao koferčić i druge predsedničke punomoći Borisu Jeljcinu, predsedniku Rusije. Nad Kremljom se zavijorila zastava Rusije i skinuta je sovjetska sa srpom i čekićem.

Pet godina kasnije, kada je Jeljcin imao operaciju na srcu, atomski koferčić je privremeno dat premijeru Viktoru Černomirdinu.

Jeljcin se definitivno rastao od atomskog koferčića 31. decembra 1999, kada je preko TV obavestio građane Rusije da je imenovao za vršioca dužnosti predsednika tadašnjeg premijera Vladimira Putina. Kad je Dmitrij Medvedev postao predsednik Rusije, 7. maja 2008, dan posle inauguracije predao mu je koferčić Vladimir Putin. Posle četiri godine Medvedev ga je vratio Putinu, koji je opet postao predsednik Rusije.

Kako kod Rusa funkcioniše sistem donošenja odluke da se naredi raketni napad?

Kao i kod Amerikanaca, prvo se pojavi signal sistema za rano upozoravanje o raketnom napadu. Njega obavezno mora da proveri dežurni general koji se nalazi u komandnom punktu u Solnečnogorsku. Komanda se predaje šifrom. Sedamdesetih godina prošlog veka rukovodstvo SSSR-a je komandu o atomskom napadu moglo da da samo sa komandnog punkta raketnih jedinica. Ali pošto je američkim balističkim raketama "peršing-2" trebalo svega sedam minuta leta da iz zapadne Evrope stignu na teritoriju SSSR-a, i u Moskvi su odlučili da naprave svoje atomske koferčiće.

 

Dosad je bila samo jednom velika uzbuna - 25. januara 1995, kada je sa norveškog ostrva bila lansirana najveća meteorološka raketa "blek brant 12". Na radarima su njenu putanju leta ruski dežurni videli kao trajektoriju američke interkontinentalne rakete "trajdent" koja je lansirana sa podmornice. Informacija koju su Norvežani poslali preko ruskog Ministarstva spoljnih poslova negde se "zagubila" i nije stigla do dežurnog generala, pa je Boris Jeljcin prvi put morao da se konsultuje sa svojim vojnim savetnicima. Srećom, na vreme se ustanovilo da se radi o meteorološkoj raketi.

U američkom atomskom koferčiću se nalazi i detaljna instrukcija od trideset stranica u kojoj se objašnjava predsedniku kako i kada može da izda signal za atomski napad. Govorilo se da je posle terorističkog napada u Njujorku 11. septembra 2001. Džordž Buš otvorio "koferčić" i čitao instrukciju.

Rusi su predvideli i rezervni odgovor. U slučaju da zataji sistem komandi "čeget", i bez učešća ruskih rukovodilaca proradiće sistem "perimetar", kojeg su na Zapadu nazvali "mrtva ruka".

Prema nekim procenama, od razmene "atomskih buketa" poginulo bi oko 700 miliona ljudi, a na Zemlji bi nastao pakao. 

RUSI RADE NA LASERSKOM ORUŽJU

Da Rusija priprema odgovor na eventualni globalni raketni udar potvrdio je 5. aprila 2015. general-major Kiril Makarov, zamenik komandanta Kosmičke vojske i protivvazdušne odbrane.

- Amerikanci i dalje rade na koncepciji brzog globalnog udara. Tvrde da u razmaku od 40 minuta do dva i po sata mogu onesposobiti potencijalnog protivnika, Rusiju. Osim sadašnjih raketa Amerikanci planiraju da jednog dana koriste i "nadzvučne leteće aparate" - rekao je general Makarov, dodajući da Rusi imaju svoj odgovor na američki kosmoplan - bombarder koji se vodi kao X-37.

General Makarov ističe da Rusi napreduju i u pravljenju laserskog oružja. Ruski stručnjaci tvrde da će do 2020. obe velesile imati do 8.000 "krilatih" raketa, od kojih će šest hiljada moći da nose atomske glave.

KRASTAVCI I VOTKA

Bivši načelnik glavnog štaba raketnih jedinica Viktor Jesin kategorički tvrdi da ne postoji mogućnost da se greškom pritisne komanda za atomski napad.

Interesantan događaj o atomskom koferčiću opisao je u memoarskoj knjizi "Predsednički maraton" Boris Jeljcin. Za vreme lova u Zavidovu 1991, dok su bili u čamcu na jezeru, jedan od gostiju je stalno gledao na crni koferčić misleći da je to taj atomski. Gost je nastojao da bude što dalje od njega. Jeljcin ga nije ubeđivao da to nije atomsko koferče. Kad su stigli do ostrva i tamo otvorili koferčić, gost se dugo smejao. U njemu su bile dve flaše votke i marinirani krastavci.

Scroll to top