O Brozovom životu, iako je reč o najistraživanijem političaru Jugoslavije i danas postoje mnoge nepoznanice.

Javnost uglavnom ne zna da su njegovi roditelji sahranjeni u Kupincu, kao i to da Tito nikad nije obišao to mesto. Ta priča zapravo podgreva one najveće teorije zavere o Brozu, koje tvrde da on i nije bio zagorski seljak nego ruski plemić ili dete austrijskoga grofa...

 

Postavlja se pitanje zašto nikad nije bio na grobu svojih roditelja, ali i svog deteta... Pre više od 90 godina, u mrkloj noći, na groblju dvojica muškaraca kopala su malu raku – dovoljno veliku tek za kovčežić, netom izrađeni dečiji les.

Sahranjen usred noći dok su svi spavali

Nisu strahovali da će ih iko otkriti, celo selo je spavalo. Seljak Franjo Bistrica pomogao je prijatelju da napravi kovčeg i sad s njim kopa raku na groblju. Godina je 1920. Dvojica muškaraca sahranjuju tek dva dana starog dečačića, sina Franjina prijatelja – Josipa Broza koji će kasnije u celome svetu postati poznat pod nadimkom Tito.

Dečaka nisu mogli legalno da sahrane. Nije bio kršten, a sveštenici nisu dopuštali da se nekršteno dete sahrani na groblju. Međutim, Tito se nije dao sprečiti. Sahranio je sina, ali nije obeležio njegov grob. Nekoliko dana pre došao je u Kupinec, selo kraj Jastrebarskog, gde su mu se roditelji doselili iz Kumrovca.

 

Titov otac Franjo dobio je kuću 1912. od banke za koju je radio, a koja je u Kupincu imala posed, većinom šumu u kojoj je Franjo bio lugar. Tito je došao iz Rusije, a s njim je došla i njegova prva supruga Pelagija. U knjizi Vladimira Dedijera “Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita” postoji Brozovo svedočanstvo o povratku.

"Stigao sam tamo jedne noći i našao oca i jednog od svoje braće kod večere. Kazali su mi da je moja majka Marija umrla 1918. Samo nekoliko sati kasnije, moja mi je žena rodila prvo dete, sina. Ali je on umro nakon dva dana", svedočio je Tito.

 

Ocu nikad nije oprostio vezu sa udovicom

Ipak, dok je Kumrovec i danas poznato rodno mesto Josipa Broza Tita, Kupinec je gotovo zaboravljen. Kamena ploča ispod koje leže kosti njegove majke Marije, oca Franje i sestre Tilde dobro je očuvana.

Za nju se brinu komunalci, a u Jugoslaviji su se brinuli vojnici Jugoslavenske narodne armije (JNA).  Pažnju privlači očita razlika u vrednovanju pojedinih članova Titove porodice. Na vrhu ploče najvećim slovima piše “Titova mama”. Međutim, Franju se na ploči ne oslovljava tatom nego ocem. Ništa čudno, zna li se da Tito ocu nikad nije oprostio vezu s jednom udovicom nakon majčine smrti.

 

Na policama čuvao knjige sa fotografijama

Tito je obožavao lepa odela, a bio je ponosan i kad bi njegova supruga zasenila ostale prve dame, nekad i kraljice. Želio je da ona u svakoj prilici izgleda savršeno. Šezdeset godina posle radnici beogradskog Muzeja istorije pronašli su nikad viđene Jovankine fotografije na kojima čita magazine, njene skice s krojevima...

"Na policama kancelarije nekadašnje Titove rezidencije stajale su knjige koje su zapravo bile kutije, a u svakoj od njih nalazilo se od 100 do 150 fotografija. U više od 700 kožnih kutija u radnoj sobi Jovanke Broz fotografije su bile hronološki poređane, a na vrhu svake kutije stajao je njihov kratki opis. Pronašli smo ih čak 150.000, a prikazuju Brozove na protokolarnim putovanjima po svetu i to zlatnih pedesetih te šezdesetih godina prošlog veka. Da proučimo jednu kutiju trebalo nam je nedelju dana. Gledali smo kako su se odevali i gde su sve bili. Jovanka se na putovanja po stranim državama presvlačila šest puta na dan", ispričala je koautor izložbe Dušica Knežević, autorica izložbe u Muzeju istorije.

Tito je Jovanku odveo i u Rijeku kod jedne od najtalentovanijih jugoslavenskih krojačica Žuži Jelinek, iako je za prvu damu šivao i sam Kristijan Dior.  O tome svedoči i modni beogradski modni kreator Aleksandar Joksimović, koji je bio u studiju te francuske kuće.

 

Jovanka opsednuta dijetama, podmetali joj šunku

Tamo je zaisata stajala Jovankina lutka s merama, kako ona ne bi svaki tren morala da putuje u Pariz. Jedini problem bio je što je stalno bila na dijetama. Debljala bi se i mršavila nekoliko kilograma, a toga se prisetio i Titov lični garderober Đorđe Stojanović. Čim bi izgubila pola kilograma, zvala bi krojače koji su morali da sužavaju gotovo svu njenu garderobu.  Da si smanje količinu posla, u njen su frižider podmetali omiljenu kuvanu šunku pa Jovanka nije dugo izdržala na dijeti.

"Vojska ljudi pripremala ih je za putovanja. Svi komadi odeće bili su numerisani, šeširi su stajali u posebnim kutijam, kao i rukavice, torbice. Na svako putovanje Tito bi nosio pedesetak odela, a isto toliko kombinacija imala bi i Jovanka. Živeli su i ponašali se kao najveće svetske zvezde.  Danas bi se s Titom mogao meriti jedino Elton Džon. Pa svaki kovčeg Brozovih imao je od 30 do 50 kilograma! To su bili ručno rađeni primerci koji su imali posebne izrađene pregrade za odela i haljine. U pratnji predsednika i prve dame bilo bi tako najmanje 30-ak ljudi koji nisu imali nikakav drugi zadatak nego da se brinu se o njihovu izgledu. Neki stručnjaci, rekla je Knežević, procenili da je svako takvo putovanje državu koštalo današnjih milion dolara!

(Express.hr)

 

Scroll to top