Skoro celu deceniju Portugal grca u dugovima i ozbiljnim finanasijskim problemima, dok se istovremeno nalazi u samom svetskom vrhu kada je reč o rezervama zlata.

Iako se taj vredan resurs ne koristi za popravljanje ekonomske situacije, njegove zalihe su sve manje i manje.

PROČITAJTE: Misteriozno selo u kome žive samo bogataši i NIKO ne sme da ga napusti: Svi žive u identičnim vilama, a kao prevoz koriste helikoptere (VIDEO)

Tokom poslednjih četrdeset godina ukupne zalihe više su nego prepolovljene – sa 866 tona zlata koliko je Portugal imao u svojim trezorima sedamsedsetih godina, danas ima 383.

Gde je nestalo 483 tone zlata ako se nije koristilo usred ekonomske krize? I otkud uopšte jednoj od najsiromašnijih zemalja EU toliko zlatih poluga?

 

Više zlata od Španije i Velike Britanije

U trezorima Banke Portugala čuva se impresivnih 383 tona poluga zlata, što je 483 tone manje do čuvene potrugalske „kranfilske revolucije“ sredinom sedamdesetih godina (25. april 1974), kada je u Portugalu pučom zamenjena autoritarna diktatura u liberalnu demokratiju. Svrgnut je diktator Marselo Kaetano, koji je prethodno nasledio višedecenijskog autoritativnog vladara Antonija Salazara. Narod je izašao na ulice a kao simbol želje za mirnim promenama, vojnicima i policiji davali su karanfile. Na prvu godišnjicu revolucije, održani su prvi slobodni izbori.

PROČITAJTE: HOROR SNIMAK IZ ŠPANIJE: Srpski državljanin prerezao vrat zemljaku pred zaprepaštenim turistima (VIDEO)

Ali, vratimo se na tone zlatnih poluga. Novinar Žoa Lima koji je 2010. godine istraživao njihov nestanak piše da je „Banka Portugala izjavila da su u okviru sporazuma sa evropskim centralnim bankama svake godine prodavali određenu količinu zlata“. Britanski istoričar i novinar Nil Lokeri smatra da je taj novac korišćen upravo nakon revolucije za „za smanjenje društvenih (i političkih) troškova programa liberalizacije tokom 80-tih godina 20. veka“.

 

Ipak, kada su pre dve godine, evropski političari predlagali da Portugal proda deo svojih sadašnjih zaliha zlata (koje se procenjuju na 13 milijardi evra, s tim što cena zlata raste) i tim novcem namiri državne dugove, Banka Portugala je to odbila uz obrazloženje da važeći zakoni ne dozvoljavaju da se prihodi od prodaje prebace u državnu blagajnu.

Postoji, međutim, još jedan razlog osim zakonodavnih – poreklo novca.

Odakle Portugalu toliko zlata?

Kako navodi Lokeri, Nemci su zlato opljačkali iz sefova centralnih banaka Evrope, a kasnije oteli od žrtava jevrejskog pogroma. Reč je o zlatu ukradenom tokom jednog od najstrašnijih zločina prošlog veka.

U vreme rata, Portugal je trgovao važnim resursom kojim je samo on i raspolagao – volframom. Reč je o rudi koja je korišćena za armiranje čelika, pa je, samim tim, bila od vitalnog značaja za nemačku industriju naoružanja.

 

Lukavi portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar shvatio je da će nacisti volfram najverovatnije plaćati lažnim novcem, pa je tražio zlato. Unosna trgovina nastavila se sve do iskrcavanja saveznika u Normandiji.

- Iz razloga koje je zadržao za sebe, Salazar je odlučio da ne koristi zlato za razvoj zaostale portugalske privrede – naveo je Lokeri.

salazar

Lokeri piše da su posleratna nastojanja saveznika da procene tačnu količinu zlata koje je Portugal dobio „i da ubede Lisabon da ga vrate zapala u teškoće“. Salazar i kasnije portugalski premijer i predsednik Mario Suareš tvrdili su da su ga dobili od „zakonite trgovine“ s Nemcima i da će zlato zbog toga ostati tamo gde jeste.

PROČITAJTE: KAZNA JE 10.000 DINARA OD 2. AVGUSTA! Na udaru će se naći vozači koji naprave ovu FATALNU GREŠKU!

Britanski novinar i istoričar u članku „Zlatna tajna Portugala“ koji je prošle godine objavio u „Volstrit džornalu“ istakao je da bi potraga za nacističkim zlatom mogla uskoro da prestane, jer pripadnici ratne generacije umiru, ali da je „sada pravi trenutak za veliku međunarodnu istražnu komisiju o kretanju nacističkog zlata“ koju bi predvodili Amerikanci. Lokeri navodi da je trgovina volframom odgirala „značajnu“ ulogu u nacističkim ratnim naporima.

- Nova istraga ponudila bi preživelima i porodicama žrtava holokausta barem poslednju šansu da dođu do pravde – kaže on.

Scroll to top