Vitezslav Knejfl je 1966. godine doživeo moždani udar, a nakon toga počeo je da govori isključivo srpski jezik, sve do smrti 1969, pune tri godine.

Šumadinac Momčilo, strastveni kolekcionar, kupio je preko internet oglasnika fotografiju iz 1918, a ona ga je odvela do nepoznate priče o okupatoru iz Prvog rata, oficiru austrougarske vojske, koji je toliko voleo Srbe da je sinu dao srpsko ime.

 

Njegovo ime je Vitezslav Knejfl, bio je poreklom Čeh, a u vreme Prvog svetskog rata vojni komandant Rudnika, varošice kraj Kragujevca. U vreme vojskovanja fotografisao je Šumadiju, a njegove slike su se tokom proteklih 100 godina rasule po svetu.

Jedna je stigla u ruke Momčila Paunovića sa Rudnika 2013. godine, koji je potom od istog prodavca kupio i celu kolekciju fotografija koja je pripadala ovom Čehu.

On je priču o „češkim fotografijama“ na kojima se vidi šumadijska varošica Rudnik ispričao rođaki koja živi u Pragu, a ona novinaru Karelu Rožaneku, reporteru češke televizije. Priča o ratnim fotografijama nepoznatog autora ga je zainteresovala i već jula 2014. bio je sa svojom ekipom na Rudniku.

– Njegova reportaža od tri i po minuta emitovana je na češkoj državnoj televiziji 27. jula 2014. godine u udarnom terminu u pola osam. U pola devet novinar me pozva i kaže da je prilog videlo više od dva miliona ljudi. Javila mu se gospođa koja je na fotografijama iz reportaže prepoznala svog dedu, pozvala ga i insistirala da pod hitno razgovara sa mnom. Upoznali smo se preko Skajpa – svedoči Momčilo.

Žena se predstavila kao Dana Kalinova, rekla je da joj se mlađa sestra zove se Jana Fajtova i da hoće sa Momčilom da razgovara o svom dedi, Vitezslavu Knejflu.

 

Objasnila je da je, u vreme emitovanja priloga, spremala večeru. Ugledavši na TV ekranu sliku svoga dede ispustila je sve što je držala u rukama. – Ispričala mi je da su njen deda Vitezslav, baka Magdalena i stric Viktor, koji je tada imao tri godine, boravili na Rudniku od januara 1917. do 1918. godine, kada se vojska povukla iz Srbije. On je tokom Prvog svetskog rata bio vojni komandant, predstavnik okupatorske austrougarske vojske. U to vreme je i fotografisao Rudnik.

- Rekla mi je da sa sestrom želi da dođe u Srbiju. Takođe mi je ispričala da je njen deda sinu koji mu se rodio posle rata, 1920. u Pragu, dao je srpsko ime – Mirko, jer je mnogo voleo Srbe. I ja sam ih pozvao u goste - priča Momčilo.

Što je još čudnije, Vitezslav Knejfl je 1966. godine doživeo moždani udar, a nakon toga počeo je da govori isključivo srpski jezik, sve do smrti 1969, pune tri godine. Porodica je morala da dovodi prevodioce u kuću jer nisu dedu razumeli.

U junu 2015. godine Knejflove unuke stigle su na Rudnik. U Domu kulture organizovana je izložba fotografija njihovog dede, kao i kulturno- umetnički program. Gosti su bili i izaslanici češke ambasade.

 

– Njih dve su izašle na binu s fotografijom koju su donele iz Praga, istom kakvu sam ja kupio. Jana Kalinova priznala je pred svima da su na Rudnik došle sa zebnjom da bi mogle čuti kako je njihov deda u Šumadiji učinio neko zlo, nekoga ubio. Nisu verovale u to jer im je deda stalno pričao o Srbima i u njegovom prisustvu niko nije smeo da kaže ružnu reč protiv Srba. „Videvši kako ste nas vi ovde dočekali, znamo da smo došle među prijatelje“, rekla je Jana, dok su mnogi u sali plakali – priča Momčilo.

On danas kaže da je sve ovo što se desilo bila neka božja promisao i da nije sve bilo slučajno, još od one kupovine stare fotografije preko interneta. Momčilo podvlači da ništa na Knejflovim fotografijama ne pokazuje prestravljeni narod tokom okupacije. Na fotografijama je svadba, vašar na kome je 400 ljudi, tu su znamenitosti ovog kraja, pa sveštenik iz sela Belanovica kome je to bila jedina fotografija u životu. Poznato je da je tokom Velikog rata u Srbiji sveštenicima bilo onemogućeno svako ideološko delovanje. Ali kao da je Rudnik pod Knejflom bio izdvojena oaza mira u porobljenoj Srbiji.

Momčilo pojašnjava da naklonost austrougarskog oficira prema Šumadincima potiče od toga što je Čeh. On podseća da srpsko – češko prijateljstvo vuče korene još iz doba cara Dušana i češkog kralja Karla IV koji su se u međusobnoj prepisci obraćali jedan drugome sa „najmiliji brate“.

U svojim uspomenama na okupaciju od 1915. do 1918. godine političar i istoričar Dragiša Lapčević pisao je da su poznata zlodela koja su činili austrougarski vojnici u Mačvi i u Sremu, a da su jedini izuzetak bili Česi.

– Vešanje stanovnika Srbije bila je obična pojava na svim stranama (…) Zulum je svuda bio (…) Izuzetak su činili samo Česi, ako bi se gde koji potrevio-  pisao je Lapčević.

– Mi na Rudniku smo imali tu sreću da nam se potrefi baš taj Čeh - kaže kolekcionar Momčilo Paunović.

Krajem novembra prošle godine Paunović je u kragujevačkoj Narodnoj biblioteci Vuk Karadžić upriličio zložbu „Rudnik sa okolinom kroz objektiv Vitezslava Knejfla“. Izložene su fotografije iz kolekcije Momčila Paunovića. Uslikao ih je Knejfl.

(BalkansPress / Patriot)

Scroll to top