Milovan Ilić Minimaks preminuo je u februaru 2005. u Padovi gde mu je godinu dana ranije izvršena transplantacija jetre. On je bio radio i TV voditelj, novinar, aforističar koji je svojom duhovitošću i inventivnošću uveseljavao naciju i pomogao mnogim estradnim umetnicima da postanu slavni, ali njegov život nije bio najsjajniji.

Poznat po šarmatnosti, oštroumnosti, brze i britke misli, objavio je sedam knjiga aforizama i dve knjige poezije.Rođen je 1938. u Lipnici kod Kragujevca.

 

"Rođen sam 5. novembra, u znaku škorpije, što mi je posebno drago. Jer, da mogu da biram horoskopski znak, opet bih izabrao škorpiju, koja je dosta nezgodna, a čujem da ima dobre osobine", ispričao je Minimaks u jednom intervjuu.

U Beograd je došao 1957. na studije prava.

Objavljivao je humoreske u "Politici", ubrzo je počeo da radi u satiričnom listu "Jež", a svoju radio emisiju "Minimaks" - minimum govora, maksimum muzike, pokrenuo je 1967. godine na "Radio Beogradu".

Po toj emisiji je dobio kasnije čuveni nadimak. Za samo mesec dana i emisija i on postali su neverovatno popularni.

Na početku emisije uvek je govorio: "Dragi moji i drage moje", a na kraju: "Ćao, nema više". Sa sagovornicima je bio na "ti", što je bilo veoma drsko u to vreme.

Puštao je atraktivnu i komercijalnu muziku. I pored ogromne popularnosti, emisija je ukinuta posle pet godina, sa obrazloženjem da je šund i kič! Milovan je odmah pokrenuo novu emisiju, koja se emitovala nedeljom u podne. Bio je to legendarni "Tup-tup", koji je potrajao pune 22 godine! I on je nasilno ukinut, bez objašnjenja.

Nakon ukidanja radio emisija, karijeru nastavlja na RTS, gde je vodio emisiju "Od glave do pete". Kada je i ona ukinuta, počeo je na TV Politika da vodi zabavnu emisiju pod nazivom "Minimaksovizija". Naredne svoje emisije "Maksovizija", "Nedelja kod Minimaksa" i "Fonto" radio je i za druge TV kuće.

"Svoj život bih mogao da ispričam za sedam sati, ali i za sedam minuta s obzirom na to da je dosta uzbudljiv i zanimljiv, ali bez nekih mnogo značajnih događaja", tvrdio je on.

 

Bio je jedan od prvih nekonvencionalnih voditelja koji je pored klasične najave ubacivao viceve, doskočice i džinglove. Ipak, u duši i po talentu bio je književnik.

"A ovo što sam sad voditelj, to je isto kad bi neko ko je završio atomsku fiziku, a nema posla, vozio taksi", rekao je on davno u intervjuu za Jugopapir.

Roditelji i usvojena sestra

Kako su se njegovi roditelji razveli, majka se preudala, a njegov očuh je odlučio da usvoji napuštenu devojčicu iz niške bolnice.

"Svom ocu Dragoljubu bio sam jedino dete, a moja majka se kasnije ponovo udala i u tom braku rodila ćerku, a jednu devojčicu usvojila. Zbog toga smatram da imam dve najrođenije sestre, između ostalog i zato što sam odrastao sa njima", govorio je on.

Estrada

Družio se sa mnogim estradnim kolegama, a kada se razboleo, Kemal Monteno i Arsen Dedić su se pobrinuli da mu obezbede mesto u bolnici u Padovi. Ipak, privatno nikada nije bio dobar sa poznatima.

"Ne sećam se da je neki pevač ili bilo ko sa estrade ikada ušao u moju kuću, jer posao je jedno,a privatnost drugo", isticao je Minimaks.

 

Brakovi i deca

Minimaks je imao dva braka, u prvi je ušao sa 22 godine.

"Rano sam se oženio zbog činjenice da su moji razvedeni, pa sam želeo svoju porodicu. Sreo sam jednu dobru, oženio se, dobio sina, živeo u tom braku 12 godina i razveo se iz čista mira.

Ne bih mogao sad da objasnim pravi razlog, mislili smo da su svi drugi brakovi bolji. Međutim, posle sam shvatio da su trzavice u braku normalna stvar i da čovek mora da bude tolerantan i strpljiv."

Iz prvog braka ima sina Igora, iz drugog ćerku Anu i sina Vladu Ilića koji je poznati reper iz grupe "Šaila".

Minimaksov mlađi sin se pre nekoliko godina povukao sa scene kada mu je dijagnostikovan tumor pljuvačne žlezde. Operisan je 2013. nakon čega se uspešno oporavio.

A post shared by Vladimir Ilic ILA (@ila_da_don) on

Normalan život

Minimaks se trudio da živi jednostavan život, i možda su ga ljudi baš zbog toga voleli i pamte ga do danas.

"Ljudi često misle da poznate ličnosti žive drugačije od ostalih. Tako se iznenade kad me nedeljom vide na pijaci kako isto kao i oni vučem džak krompira. Ali, to je sasvim normalno i čini mi se da je dobro što ja za sve ove godine nisam poverovao da sam nešto posebno. Sećam se da sam još u gimnaziji napisao da bih najviše voleo da postanem normalan i pošten čovek, jer je takvih najmanje", govorio je.

(BalkansPress / Srbijadanas)

Scroll to top