Đorđe Janković iz sela Banja kod Aranđelovca, koji je u žižu javnosti došao kada ga je kao beskućnika jedan Šumadinac odveo svojoj kući i dao mu dom, preminuo je u 30. godini života.

 Skoro pet godina je prošlo od kada je Dejan Radić (43), sa Smederevske tvrđave odveo svojoj kući u Banju beskućnika Đorđa. Obojica su za Telegraf.rs o tome govorili pre samo dva meseca.

 

Do juče su živeli u ljubavi i slozi kakva se malo kada viđa i među najrođenijima. Živeli su u bedi, ali ne i u beznađu- Đorđe, Dejan, njegova majka Milica i sestra Danijela.

- Poštovani prijatelji, Đoleta više nema, otišao je među anđele. Ostala je bol, mene, moje majke i sestre za Đoletom. Biće sahranjen u petak 25. maja, u 13 sati, na groblju u selu Banja - napisao je na svom fejsbuk profilu bolom skrhani Dejan.

*Foto: Telegraf

On je pre pet godina beskućnika Đorđa slučajno sreo na Smederevskoj tvrđavi, dok je ovaj pokušavao da nađe hranu u kontejneru. Pružio mu je dom. Ubrzo su Dejan i njegova sestra ostali bez posla, a otac im je preminuo.

Porodica je nakon toga živela od 16.000 dinara, ali nisu imali neplaćenih računa.

 

Đorđe je do smrti maštao da ogradi svoj kokošinjac i stvori bolje uslove za život kozama i ovcama od kojih su pokušavali da žive. Bio je vernik i uz pomoć darodavaca napravio je sebi u dvorištu mali prostor nalik crkvici, gde se molio.

- Zbog moje vere sam preživeo, zbog nje znam da samo treba da istrpim danas, a sutra će biti bolje. Uvek je tako. Zar tako nije Dejan došao u moj život - rekao je Đorđe Janković u razgovoru za Telegraf.

*Foto: Telegraf

Bio je iz Novog Pazara. U devetoj godini mu je preminuo otac, a majka napustila njega, dva brata i sestru. Neko vreme odgajala ga je baka. Detinjstvo mu je obeležio rođak koji ga je golog vezivao za drvo. Bežeći od maltretiranja, on je već sa 16 godina, uz bakin blagoslov, uzeo sestru za ruku i otišao za Beograd.

Fizikalisao je na gradilištima do granica izdržljivosti, radio po dva posla. Sestra se udala, a Đorđe se razboleo. Nakon prvog epileptičnog napada da radnom mestu dobijao bi otkaz. Bez posla nije više mogao ni da plaća sobu. Postao je beskućnik.

 

Živeo je šest meseci na Kalemegdanu, deo zime i proleća. Skupljao je i prodavao limenke i staro gvožđe. Spavao je po katakombama, smrznut i bolestan. Tražeći neki posao stigao je u Smederevo, gde je vukao beton u kantama na treći sprat.

Kada je izgubio na težini i posle par epileptičnih napada, opet je ostao na ulici. A onda je naišao Dejan Radić iz Banje kod Aranđelovca i pružio mu dom.

 *Foto: Telegraf

Đorđe je imao epilepsiju, veliku kilu na želucu, naglo je smršao, pa su lekari čak posumnjali i na karcinom. Pritisak mu je stizao do 200, pa naglo padao. Pre nekoliko dana Đorđeva telesna temperatura prešla je 40 stepeni, pa je prevezen na bolničko lečenje. Nije izdržao.

U poslednjem razgovoru za Telegraf Đorđe je priznao da mu u životu najteže pada kada ima teške epileptičke napade i Milica i Danijela plaču dok zovu Hitnu pomoć.

- One su mi sve, poslednju kap krvi za njih bih dao - rekao je nedavno Đorđe. Nakon Dejanove objave na fejsbuku, iz minuta u minut javljaju se oni koji su voleli Đorđa i oni koji su pomagali njemu i Radićima. Đorđe Janković imao je talenat da isprovocira ono najbolje u ljudima.

(BalkansPress / telegraf.rs)

Scroll to top