"Perhan je kult nečeg ciganskog i biće to još dvesta godina"

Davor Dujmović je bio jedna od najsjajnijih zvezda domaće glumačke scene, a najpoznatiji je po ulozi Perhana u filmu “Dom za vešanje”. Na današnji dan 1999. godine izvršio je samoubistvo vešanjem. Imao je 30 godina.

Dujmović je bio talenat kakav se retko viđa, a u svet filma ušao je potpuno slučajno.

Rođen je u Sarajevu, u siromašnoj porodici. Želeo je da svira klavir.

 

- Bili smo siromašni, nisam imao instrument, ali je moja mama poznavala čistačicu u školi koja mi je noću otključavala učionicu i ja sam tu vežbao - pričao je Davor o svom iskustvu u muzičkoj školi.

Kao dečak imao je običaj da posle nastave svrati kod svog oca, koji je tada radio na pijaci Markale.

Desilo se da je svratio na sok u obližnji restoran, baš kad su tu došli Emir Kusturica i njegov asistent, Ćiro Mandić. Pozvali su ga na audiciju za film “Otac na službenom putu” i na probnom snimanju se pokazalo da je savršen za ulogu.

Posle filma “Otac na službenom putu”, koji je nagrađen Zlatnom palmom u Kanu, odlučio je da upiše filmsku akademiju. Nije mu uspelo i kasnije više nije ni pokušavao.

- U šali kažem da bih išao na Akademiju pod uslovom da predajem. Mislim da nije bilo potrebe, jer sam mislio da se glumom bavim dok se ne zasitim, dok se publika i kamera ne zasite mene. Ja u stvari nikad nisam imao nameru da budem glumac - priznao je jednom prilikom.

S nepunih 18 godina Davor je postao glavni glumac u sledećem filmu Emira Kusturice, “Dom za vešanje”.

 

- Perhan je došao kao sudbina da dobijem glavnu ulogu posle filma "Otac na službenom putu". Perhan je kult nečeg ciganskog i biće to još dvesta godina - rekao je u jednom intervjuu.

Ta uloga donela mu je titulu jednog od pet najboljih glumaca u Evropi, a on i njegova partnerka u filmu (Azra) Sinolička Trpkova proglašeni su za najbolji glumački par u bivšoj Jugoslaviji. Nadimak Perhan ostao mu je zauvek.

Poredili su ga s Dastinom Hofmanom i činilo se da mu se smeši svetska karijera, ali... Tu bajka dobija tužan obrt.

Početkom devedesetih Davor se navukao na heroin. Pokušavao je da se leči u nekoliko navrata, ali bezuspešno.

- Ono što donosi heroin ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. U početku je bilo "ja sam mal' pa sam radoznal", ali radoznalost se u ovom slučaju plaća zavisnošću - govorio je.

Rat ga je zatekao u Sarajevu, odakle odlazi u Beograd. U tom periodu snimio je još nekoliko filmova, od kojih je najpoznatiji “Underground”, nedavno proglašen za najbolji film na Balkanu. Po završetku rata seli se u Banjaluku, a zatim u Sloveniju, kod devojke. U to vreme borio se s jakom depresijom i alkoholizmom.

Znao je da kaže: "Čekam da se zemljina kugla smiri".

Nije dočekao - 31. maja 1999. godine se obesio u Novom Mestu.

(BalkansPress / espreso.rs)

Scroll to top