Problem Kosova još uvek nije rešen, dijalog Beograda i Prištine je "zamrznut" i taj status biće takav sve dok Albanci s Kosova ne povuku odluku o povećanju taksi od 100 odsto na robu iz Srbije. Ipak svaki čvor pa i ovaj Kosovski ima svoj početak, a ovo su samo neki od istorisjkih pokazatelja da se na južnoj srpskoj pokrajini sprema zlo!

Od uvođenja vanrednog stanja na Kosovu februara 1989, za vreme štrajka rudara Starog Trga, stvari su u pokrajini ubrzo krenule putem koji je neminovno vodio ka ratu, navodi nedeljnik "Ekspres".

Komisija sastavljena od predstavnika Saveznog, Republičkog i Pokrajinskog sekretarijata za unutrešnje poslove, boraveći na Kosovu od 27. juna do 20. jula 1988. godine našla je da je od početka 1986. do polovine 1988. godine evidentirano 300 krivičnih dela koja su protiv Srba počinili Albanci.

 

To su: Dva pokušaja ubistva, 130 fizičkih napada, 89 krivičnih dela nasilja i nasrtaja na slobodu i građanska prava, 10 krivičnih dela nasilja iz neprijateljskih pobuda, 29 slučajeva izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje, četiri silovanja i devet pokušaja silovanja, kao i 27 nasrtaja na polnu slobodu (što će reći da je silovanja bilo u oko 40 slučajeva samo što su ih različito karakterisali).

U istom periodu na Kosovu je vođeno 1.119 prekršajnih postupaka zbog ugrožavanja ličnih i imovinskih prava i sloboda građana Srba i Crnogoraca.

Komisija je pritom konstatovala da zvanična statistika ne odražava stvarno stanje u pokrajini Kosovo, jer je broj napada, ugrožavanja, pretnji i maltretiranja Srba od Albanaca daleko veći, samo što mnogi to ne prijavljuju iz straha od osvete i mogućih težih posledica, naročito po decu.

Podsetimo Predsedništvo SFRJ je 27. februara 1989. godine uvelo vanredno stanje na Kosovu, a to je bilo u jeku štrajka rudara u Starom Trgu, zvanično njih 1.350 rudara sedam dana nisu izlazila tražeći ostavke Alija Šukurije, člana CK SKJ, Husamedina Azemija, predsednika partijskog komiteta Prištine i Rahmana Morine tadašnjeg kosovskog sekretara unutrašnjih poslova koji je avanzovao na mesto predsednika Pokrajinskog komiteta Saveza komunista.

 

Sva trojica važila su u Beogradu za takozvane poštene Albance, a albanska većina doživljavala ih je kao marionete Slobodana Miloševića koji je već u to vreme čvrsto držao vlast.

Prvi metak ispaljen na Kosovu ispaljen je u Uroševcu 1981. godine kada je grupa okupljenih demonstranata krenula ka Domu armije, tada je na sreću metak prozujao pored glave jednom vojniku.

Pravi požar izbija 27. marta, uoči proglašavanja amandmana na republički Ustav u Skupštini Srbije, a Podujevo, Gnjilane, Suva Reka, Kosovska Mitrovica ličili su na pravo ratište, pucalo se na sve strane, a u Prištini tihe demonstracije prerasli su u nasilje. Tog dana u Podujevu ubijen je komandir policije, Albanac iz Podujeva i jedan milicioner Srbin.

Demonstracije su posle par dana ugušene. Policija i JNA ostale su na ulicama gradova, a Kosovo se spremalo da na Gazimestanu dočeka Slobodana Miloševića.

PROČITAJTE: NEOČEKIVANI OBRT Amerika menja politiku prema KiM: Tramp preko Kosova želi da dobije Nobelovu nagradu za mir?

 

Albanci su već 7. seprtembra 1990. godine formirali paralelne institucije tri meseca nakon što je Skupština Srbije raspustila kosovski parlament, a paralelna ilegalna kosovska skupština u Kačaniku proglašava "nezavisnu Republiku Kosovo".

(BalkansPress / Espreso.rs)

Scroll to top