Svaki život koji je izgubljen u tim prolećnim danima je svet i dragocen i nije trebalo da bude uništen - pogotovo ne taj način.

Tokom NATO agresije na Srbiju, i ponešto Crnu Goru, često se mogao čuti termin "kolateralna šteta", koju su koristili zvaničnici Alijanse kad god bi promašili vojne ciljeve i ubijali civile ili uništavali objekte koji im zapravo nisu predstavljali ni mete ni pretnje.

Te "kolateralne štete" bilo je mnogo, isuviše tokom uništavanja Srbije. U nju spadaju sve one žrtve, bilo da ih je oko 2.500 ili oko 750, svaki život koji je izgubljen u tim prolećnim danima je svet i dragocen i nije trebalo da bude uništen - pogotovo ne na taj način.

PROČITAJTE: TRAMP SE SRBIMA IZVINIO ZBOG BOMBARDOVANJA? Otkrivamo šta je prava ISTINA o izjavi AMERIČKOG PREDSEDNIKA

Smatra se da je ovaj termin bio već neko vreme u upotrebi u Američkim vojnim snagama, ali i da ga je Džejmi Šej, portparol NATO za vreme bombardovanja, "popularisao" i uveo u širu upotrebu. 

 

Korišćenje konstrukcije "kolateralna šteta" za stradanja civila ostaviće trajnog traga u njegovoj biografiji.

-Ta konstrukcija zaista oslikava jednu distancu prema stvarnosti, ljudima kojima je nanet bol. Trebalo je da budemo oprezniji u korišćenju vojne terminologije koja je kontraproduktivna u široj javnosti - izjavio je Šej nedavno za BBC, čime je prilično direktno priznao neprikladnost ovog termina.

S ruge strane, pesnik Dobrica Erić napisao je pesmu koja je "kolateralnoj šteti" donela tračak humanosti i čiji stihovi mnogima odmah nateraju suze na oči.

Njegova pesma posvećena je maloj Milici Rakić iz Batajnice i svoj stradaloj deci. Milica je imala samo tri godine kada su je na noši u kupatilu pogodili geleri tokom NATO bombardovanja.

*FOTO: Printscreen Youtube

Evo, ovako se "kolateralna šteta" u pesmi "Čiko ja tebe gledam sa neba" obratila svojim krvnicima, među koje svakako spada i Šej:

Čiko, ja tebe gledam s neba
I vidim te kao na slici
Čiko, ja sam onaj cvet-beba
Koji si ubrao u Batajnici.

Ja sam bila ona mala
Milica, što je zadremala
U maminom zagrljaju
A probudila se u raju.

 

Sad nisam ona bulka rumena
Već beli anđelak one bulke
Što gleda svoje najdraže s neba
I vidi tebe... i tvoje ruke.

Moj tata se sada brije
A moja mama pegla pelene
Ja ih vidim i žao mi je
Što ne vide i oni mene.

Eno i moje roze noše
I lutke što se smešila na me
Kad su tvoje zle tice došle
I otele me od moje mame.

Tada sam se ovde popela
S nekom dečicom nepoznatom
Ali bih mnogo više volela
Da sam dole, s mamom i tatom.

Da ti kažem još samo ovo
Pa idi i zaboravi me
Mama će da me rodi ponovo
I daće mi još lepše ime!

Da li je posle ovoga moguće prihvatiti korišćenje tehnokratskih termina da bi se njima opisao gubitak ljudskih života?

(BalkansPress / Izvor: Espreso.rs)

Scroll to top