Bio je treći dan NATO agresije na Jugoslaviju. Na aerodromu "Batajnica", u dva aviona MiG-29, smenjuju se piloti pred još jednu neravnopravnu borbu sa nebeskom mašinerijom najmoćnije alijanse sveta. Za borbeni let dobrovoljno se javlja major Zoran Radosavljević, najmlađi pilot-lovac 127. lovačke avijacijske eskadrile "Vitezovi".

Zna da vazduhoplovi nisu u najboljem stanju, da radari nisu sasvim ispravni, ali uzleće. Posle 12 minuta vazdušne borbe nad zapadnom Srbijom, Radosavljevićev avion pogodila je neprijateljska raketa. Pao je u Republici Srpskoj, na obronke Majevice iznad sela Donja Trnova. Telo i delovi aviona pronađeni su u zaseoku Žuge. Major Zoran Radosavljević vinuo se u legendu.

- Čuli smo se dva sata pre nego što je poleteo - priča Snežana Radosavljević Mažibrada, Zoranova sestra. - Pozvao me da mi kaže da su upravo saznali da je njegov kolega, potpukovnik Ilja Arizanov, koji je 24. marta 1999. prvi poleteo sa niškog aerodroma, preživeo obaranje njegovog aviona iznad Kosova i Metohije. Bio je mnogo srećan zbog Ilje. Pričali smo i o mojoj deci, Marku i Mariji, o skloništu u koje smo se sklanjali...

 

O borbenim letovima, kaže, nisu razgovarali. Znala je Snežana da će poleteti kada bude trebalo. Da zadatak neće odbiti. Odbranu otadžbine, veli, smatrao je svetom dužnošću.

- Imao je mobilni, pa mi se javljao čim bi prošla vazdušna opasnost. Te večeri, 26. marta, posle sirena, nije se javio. Okretala sam njegov broj, nije bio dostupan. Strahovala sam da nešto nije u redu. Znali smo da je poleteo, da su i njegov i avion pukovnika Slobodana Perića oboreni. Ipak, nadali smo se, jer je Perić preživeo. A onda su, 27. marta došli Ilja i Perić da nam kažu da Zoran nije preživeo - seća se Snežana.

Dok govori, posmatra bratovljev portret na zidu svoje dnevne sobe. Crtež, delo srpskog slikara Vujića, dobili su od kolektiva Ambasade SRJ u Atini. Čuva Snežana i bratovljev Orden za hrabrost, sablju, diplomu "Srpski vitez", fotografije sa jedrenja... I, posebno uramljenu "sliku-plaketu" koju je dobila od njegovih drugova iz Batajnice. Na njoj piše "Heroj Zoran Radosavljević", iznad je njegova fotografija u pilotskoj kabini, a iznad koje ručni sat koji je imao na ruci kada je poleteo.

Ponosna na brata heroja, dugo posmatra Zoranove slike sa jedrenja, i nastavlja:

- Pogledajte ove fotografije. Na njima je život, na njima je Zoran onakav kakav je bio. Živeo je 400 na sat. Za svoje 34 godine proživeo je toliko toga, što neko ne bi ni za dva života. Zato, molim vas, nemojte da vaš tekst bude mnogo tužan. Neka bude oda životu. Znam da bi Zoran tako voleo.

Svake godine na godišnjicu smrti, na Zoranovom grobu okupi se i za rodbinu mnogo nepoznatih ljudi, što znači da pilota heroja narod nije zaboravio.

 

(Novosti.rs | J. Matijević)

Scroll to top