Neizmernu tugu za izgubljenim roditeljima nadoknadila je svojom ljubavlju njihova tetka Dobrica.

Dve hrabre devojčice, prema kojima je sudbina bila surova, ostavivši ih bez oca i majke, Tamara (11) i Tijana (9) Lazović iz sela Banje u opštini Zubin Potok na Kosovu i Metohiji, započinju novi život u novom domu.

Za dve godine Tamara i Tijana su izgubile oba roditelja - 2013. godine ostale su bez oca, koga je odnela bolest, posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom, a 2015. godine preminula je i njihova majka.

 

Brigu o devojčicama preuzela je Dobrica Sovrlić, njihova tetka po ocu iz Gazivoda koja je napustila posao i preselila se kod bratanica u selo Banje.

Neizmernu tugu za izgubljenim roditeljima, u započetoj i nedovršenoj kući sa brigom o maloj ekonomiji, bašti i stoci, tetka Dobrica je nadoknađivala ljubavlju i radom. Svaki novi dan je bio teži, devojčice su odrastale i Tamara je stasala za peti rezred i za prelazak u školu u Zubinom Potoku.

Tamo gde institucije zataje ili nemaju mogućnosti da pomognu, pojave se humani ljudi. Jedna kap je pokrenula more i olakšala svakodnevni život devojčicama.

Saša Dedović, privrednik iz Severne Mitrovice je čuo za Tamarinu i Tijaninu priču i odmah krenuo da ih obiđe i pomogne. Slučajno ili ne, njegove bliznakinje se zovu baš tako - Tamara i Tijana. Kako sam kaže, "to me je povuklo, od prvog trenutka sam ih doživljavao kao svoje".

Od njihovog prvog susreta prošlo je 4 godine, više se nisu razdvajali, Saša je brinuo o njihovim potrebama, ali je smatrao da to nije dovoljno i da deci treba izgraditi kuću u Zubinom Potoku.

 

Ono što je zamislio, Saša je ostvario uz pomoć humanih ljudi dobre volje, organizacija i preduzeća, na placu 3,5 ara, koje je devojčicama darovala opština Zubin Potok, izgrađena je kuća za Tamaru i Tijanu.

Pored Tamare i Tijane u novi dom se uselila i sreća. Prelepa kuća sa doksatom u mestu zvanom Staro selo Zubodolina u podnožju prelepih šumovitih brda Ibarskog Kolašina, danas je otvorila vrata svim prijateljima, darodavcima i komšijama.

Na licima devojčica osmesi, pokazuju svoje sobe, kupatilo, kuhinju, školski pribor.

-Ja i moja sestra Tijana se nalazimo u našoj novoj kući. Presrećne smo. Kuću nam je napravio Saša Dedović. Mnogo smo mu zahvalne. Tetka i teča vode računa o nama i mnogo smo im zahvalni, volimo ih najviše na svetu - priča Tamara, a Tijana dodaje da će im nedostajati drugarice iz sela "ali će ih viđati u školi".

Na Dobričinom licu se smenjuju tuga i sreća, očiju punih suza kaže da je nova kuća za njih od neprocenjivog značaja. Tamara je krenula u peti razred, svakodnevno bi prelazila iz sela do škole i nazad 20 km, a ovako je škola u neposrednoj blizini kuće. O devojčicama ima samo reči hvale.

-Dobra su deca, poslušna, vredna, dobri đaci, videćemo ovde u Zubinom Potoku, u selu su bile odlični đaci. Njih dve mi daju snagu, imala sam jednog brata, to mi je sve što mi je ostalo od brata, to mi je uspomena od brata - kaže tetka Dobrica.

 

Inicijator izgradnje novog doma za Tamaru i Tijanu, Saša Dedović skromno kaže da je priteći u pomoć bližnjem tradicija u našem narodu.

-Inicijativa je bila da decu prebacimo u urbanu sredinu i to je posle nekih 20 dana završeno uz pomoć dobrih ljudi, donatora, komšiluka. Kuća je useljiva, oni će već do petka preći, počeće novi život u novoj sredini, drugovi, drugarice, škola - priča Saša.

PROČITAJTE: SESTRE TAMARA (9) I TIJANA (7) IZ ZUBINOG POTOKA OSTALE SIROČIĆI: Roditelji nam nedostaju kada legnemo da spavamo, nemamo sa kim da pričamo

Radost današnjeg useljenja sa Tamarom i Tijanom podelio je i mesni paroh, sveštenik Aleksandar Zamfirović, koji je Tamari i Tijani u selu Banje bio veroučitelj.

One su redovno dolazile na nastavu, spremne i uredne, lepo vaspitane, u njihovim očima je mogla da se pročita živa vera, u njihovim postupcima životna hrabrost, da pored svega što ih je zadesilo koračaju, vedrog lica i duha.

(BalkansPress / Izvor: Kosovsko Online)

Scroll to top