Franjo Caro (62), vozač autobusa iz Bačke Palanke, verovatno bi mogao da uđe u Ginisovu knjigu rekorda zbog svog posla koji svakodnevno obavlja, a koji ga čak 48 puta dnevno vodi preko državne granice.

Radnim danima iz Bačke Palanke ima šest polazaka ka Iloku i isto toliko povrataka, pa Franjo vozeći autobus po četiri puta u jednoj vožnji pređe srpsku i hrvatsku granicu.

Kako je "Blic" u nekoliko navrata pisao, teritorija Hrvatske iločkim džepom duž desne obale Dunava ulazi kopnom duboko u teritoriju Srbije i razdvaja je prema Neštinu sa jedne strane i Šidu sa druge i na tom potezu postavljeno je nekoliko graničnih prelaza, a Franjo svakodnevno vozeći za lokalnog autoprevoznika prevozi putnike od Bačke Palanke do sremskih sela Neštin i Vizić koja pripadaju bačkopalanačkoj opštini.

 

–Već godinama vozim ovu liniju i svi me znaju. Od Palanke do Neština i Vizića, tamo i nazad, ima oko 35 kilometara, ali su zato postavljena četiri granična prelaza. Dakle, tamo i nazad moram ih osam puta proći autobusom. Znači da sa šest polazaka dnevno, 12 puta uđem i izađem, svaki put po par kilometara, u Hrvatsku, odnosno EU. Pre mosta s ove strane je naš granični prelaz, s druge strane hrvatski, pa pošto ne idem u Ilok, nego skrećem levo za Neštin, u Batovom dolu, pre izlaska iz EU, još je jedan hrvatski granični i policijski punkt, pa se penjem i izlazim na ravninu Plandište, pre Neština, gde me čeka još jedan naš prelaz. Znači da ih svaki put prođem 48 puta. Da li je to nekakav svetski rekord i ima li toga igde u svetu ne znam, ali čisto sumnjam - priča nam uz osmeh Franjo.

*FOTO: ROBERT GETEL / RAS SRBIJA

Kaže i da se već navikao na ovakve procedure i da je upoznao skoro sve srpske i hrvatske carinike i policajce koji rade na državnoj granici pa i maltene sve svoje putnike.

PROČITAJTE: "SRPSKI KRALJ U POHODU NA KRAŠ" U panici cela Hrvatska jer Šaranović "hrvatskoj braći kvari planove"

–Sve je to za one koji ne idu ovim putem veoma komplikovano, ali dok ne prođete ovuda, teško je to rečima i objasniti. Znam da iz ova dva sela u vreme školske godine sa mnom putuje četrdesetak osnovaca i srednjoškolaca i po koji meštanin na posao ili kod lekara, u sud ili u opštinu. Tokom školske godine imam šest polazaka iz Palanke ka Sremu. Poznaju me ljudi, činim ja njima i oni meni, a poznaju me i carinici i pogranična policija kako sa naše tako i sa hrvatske strane i imaju za nas puno razumevanja jer su deca u pitanju pa kada su velike gužve blokiraju saobraćaj i puste naš autobus da prođe bez čekanja – priča nam Franjo.

 

Cilj - pet miliona pređenih kilometara

Franjo kaže da je u četiri decenije dugoj karijeri prema evidenciji iz putnih naloga prešao preko 4,2 miliona kilometara vozeći prvo kamion, a zatim i autobus. "Prokrstario sam celu Evropu, a najduže putovanje bilo je kamionom do Azerbejdžana dokle mi je trebalo čak 29 dana. Pored toga, svojim automobilom u slobodno vreme prešao sam bar još 300.000 kilometara i voleo bih da dostignem pređenih pet miliona kilometara, a posle neka volan preuzme neko drugi", kaže Franjo.

Menja pasoš nekoliko puta godišnje

Franjo kaže da zbog administrativnih zavrzlama nekoliko puta godišnje mora da menja pasoš jer se brzo popuni pečatima, ali dodaje da se ne žali i da mu je lepo da vozi na toj liniji.

-Dešava se da me hrvatski carinici ili policajci zamole da im donesem nešto iz Palanke što kod njih nema ili je mnogo skuplje. Učinim im to. I naši i njihovi službenici na granici časte me, na primer, za Božić ili Uskrs a dešava se da naši za pravoslavni Božić pošalju hrvatskim carinicima i policajcima pečenja, kolača, osveženja, a za katolički Božić stižu ponude iz Hrvatske našim službenicima. Meni je dobro i sa jednima i sa drugima, a dokle ću voziti zaista ne znam - kaže naš sagovornik koji je posle četiri decenije vozačkog staža otišao u penziju bez ijednog dana bolovanja, a često ni ceo godišnji odmor nije iskoristio.

Priča nam da se na molbu lokalnog prevoznika vratio u službu jer u Bačkoj Palanci nema dovoljno vozača autobusa.

(BalkansPress / Izvor: Blic.rs)

Scroll to top