Obeležavanje 75. godišnjice završetka Drugog svetskog rata Evropa dočekuje podeljena: ono što se činilo kao nepobitna činjenica - da je Rusija jedna od najzaslužnijih zemalja za pobedu nad Hitlerovim Trećim rajhom, mnogi sad pokušavaju da dovedu u pitanje. Zašto?

Istoričari kažu zato što oni koji su izgubili oba svetska rata žele da rehabilituju svoju ulogu i da ostvare stare političke planove u novim okolnostima. Neistinita interpretacija istorijskih događaja, uloga sovjetskih i srpskih vojnika, razlog su i što će uskoro biti formiran zajednički institut za očuvanje istorijskih sećanja, na inicijativu poslanika Srbije i Rusije.

Imajući u vidu veliku štetu koja je prouzrokovana brojnim pokušajima revizije istorije, postavlja se pitanje zašto do sada nismo više učinili da tome stanemo na put.

- Za razliku od nas, koji smo pokazali neverovatnu inertnost i nezainteresovanost, Ruska akademija nauka odavno je osnovala posebno odeljenje koje se kontinuirano bavi isključivo istraživanjem, razotkrivanjem i potiskivanjem revizionističkih ideja i njihovih propagatora - kaže istoričar Dejan Ristić. - Treba ukazati i na to da se ta organizaciona jedinica RAN bavi suprotstavljanjem reviziji celokupne istorije ruskog naroda, počev od najranijih epoha pa sve do danas. Zato ne mislim da se treba ograničiti isključivo na razdoblje Drugog svetskog rata, baš kao što nije učinila ni RAN, već da se treba baviti celokupnom istorijom srpskog naroda kako bismo je zaštitili od brojnih napada kojima je izložena.

 

Najcelishodnije je, predlaže on, da i Srbija osnuje posebno specijalizovano odeljenje pri SANU.

- Suština je ne nametati istinu nego suprotstavljati izvore - smatra dr Momčilo Pavlović, iz Instituta za savremenu istoriju. - Druga je stvar revizija pogleda na pobednike i poražene u Drugom svetskom ratu na svetskom nivou, posebno evropskom i našem unutrašnjem. Čak ni Dan pobede više nije jedinstven, niti se na isti način obeležava u Evropi. U Rusiji se i dalje uz vojnu paradu obeležava Dan pobede nad fašizmom u Velikom otadžbinskom ratu, dok je u zemljama EU uglavnom taj dan zamenjen Danom Evrope, premda ta dva datuma nisu bitno povezana. Dan pobede je, kako je neko primetio, zamenjen Danom Evrope, što znači da je dan oslobođenja porobljenih zamenjen danom još većeg bogaćenja bogatih.

*Slavenko Terzić

Pavlović podseća da su nerazumevanja i sukobi u posleratnom periodu (Hladni rat) revidirali i stavove o pobedi nad fašizmom i ulozi pojedinih zemalja i naroda u slamanju Hitlerove moći i ideologije fašizma i nacizma:

- Tako se na Zapadu osporava nesumnjiva pobeda Crvene armije koja je bukvalno pregazila više od pola Evrope i oslobodila petnaestak današnjih evropskih državica od nemačkog nacizma. Zapadni, vesternizovani pogled na svet i prošlost osporava ili minimalizuje, često i kriminalizuje ulogu Crvene armije, navođenjem zločina silovanja koje su snage Crvene armije vršile u Nemačkoj i drugim zemljama. Pritom ne spominju, a kad spominju obično pravdaju, zločine i silovanja koje su snage SAD i drugih zemalja vršile u Francuskoj, Nemačkoj i drugim okupiranim zemljama, ili surovo bombardovanje gradova i masovno stradanje civila.

*Momčilo Pavlović

Vrednovanje istorijskih događaja nije isto na Istoku i na Zapadu, a Pavlović smatra da se radi o ratu pomoću prošlosti, odnosno ratu sećanja.

- Po svemu izgleda da Nemačka nije zaboravila niti ostavlja svoje saveznike iz vremena Hitlerovog nacizma - kaže nam. - Zdušno je radila na razbijanju jugoslovenske države, prva je priznala separatističke republike, pomogla Hrvatskoj da uđe u EU. Pomogla je i Bugarskoj, Rumuniji, baltičkim državama, a danas sponzoriše nezavisnost Kosova i Metohije.

Da oni koji su izgubili oba svetska rata žele da rehabilituju svoju ulogu, smatra i istoričar dr Slavenko Terzić, dopisni član SANU.

- Da bi to učinili potrebna im je revizija istorije i dokazivanje da su oni bili "na pravoj strani" - objašnjava nam. - Sa raspadom Čehoslovačke, Jugoslavije, SSSR, primećujemo pojavu neonacizma, direktnu rehabilitaciju te ideologije ili u nekim slučajevima rehabilitaciju saradnika ili ideologa nacizma. To zapažamo i na našem prostoru - na KiM su podignuti spomenici direktnim saradnicima nacizma i fašizma, dok je u Novom Pazaru postavljena spomen-ploča Aćifu Hadžiahmetoviću, koji je bio nemački agent i radio na albanizaciji tog dela Stare Srbije, odnosno Raške oblasti. I u Hrvatskoj su podignuta spomen-obeležja mnogim direktnim ideolozima ili istaknutim nacistima. Upravo na primeru bivšeg jugoslovenskog prostora vidimo plimu rehabilitacije ideologije i ideja saradnika nacizma. To, naravno, ne može dovesti do pomirenja i stabilnosti, već samo do novih sukoba koji nikome danas nisu potrebni.

 

Terzić smatra da revizija istorije zarad političkih potreba uzima sve više maha:

- Tiče se, pre svega, istorije Srba na Balkanu, ali i drugih regiona. Ovde nije reč samo o reviziji Drugog svetskog rata, nego o celokupnoj reviziji utvrđenih naučnih gledanja na istoriju Srba, Balkana, na istoriju drugih naroda. Protiv takvog tendencioznog političkog tumačenja istorije može se boriti jedino naučnom istinom zasnovanom na proverenim naučnim izvorima i kritikom njihovog tumačenja. Pred istorijskom naukom je veoma važan zadatak da se suprotstavi ponekad vrlo brutalnom iskrivljivanju istorijske istine. U našem slučaju, recimo, kad je reč o istoriji Bosne, Crne Gore, Kosova i Metohije.

*Crvenoarmejci u Beogradu

Terzić podseća na plimu političke publicistike u Evropi i na KiM, gde se dokazuje da su Albanci navodno direktni naslednici Ilira.

- To je poznata austrougarska i nemačka teza - kaže nam. - Još u toku Prvog svetskog rata izašla su dva velika zbornika u kojima se dokazuje da su savremeni Albanci direktni naslednici Ilira, iako nema nikakvog direktnog naučnog dokaza za tu tezu. Ponavlja se da su Srbi okupatori KiM, a u najnovije vreme gotovo tužno smešna teza nekih političara iz Prištine je da su Srbi navodno izvršili genocid nad Albancima, umesto opšte poznate činjenice da poslednjih 200 godina imamo direktno etničko čišćenje Srba iz tog dela Stare Srbije. To su svima poznate činjenice, o kojima ne govore samo srpski izvori, već i britanski, francuski, nemački...

Doskorašnji ambasador Srbije u Moskvi je ubeđen da plima revizije istorije ima zadatak da rehabilituje, kad je reč o novijoj istoriji, direktne saradnike nacista u toku Drugog svetskog rata i da ih prikaže kao navodne borce za slobodu.

- U istoriji Balkana suočavamo se sa jednom vrstom političkog revanša, gde one snage koje su pobeđene i u Prvom i u Drugom svetskom ratu nastoje sada da ostvare svoje stare političke ciljeve u novoj situaciji, pod novim političkim parolama evrointegracija ili pomirenja na Balkanu. Niko nije protiv pomirenja, ali osnov za pomirenje može da bude samo istorijska istina zasnovana na proverenim istorijskim činjenicama - zaključuje Terzić.

 

POŠASTI SE TREBA ODUPRETI

- Brojni su pseudoistoričari, šarlatani i njihovi sledbenici koji su u prethodnim godinama snažno kontaminirali javni prostor, medije i internet mnogim štetnim i neistinitim tvrdnjama u vezi sa pojedinim periodima, događajima i ličnostima srpske nacionalne istorije - kaže istoričar Dejan Ristić. - Velika šteta je već načinjena i svi mi snosimo deo odgovornosti zbog toga što do sada nismo reagovali. Poslednji je čas da se toj pošasti odupremo.

NERASVETLjENI DOGAĐAJI

- Što se tiče naših unutrašnjih odnosa, srpska istoriografija još uvek nije dovoljno istražila ili osvetlila neke probleme iz novije istorije, kao, na primer, zločine oslobodilaca, što se delom pretvorilo u primitivni antikomunizam, mesta stradanja, stratišta ni grobna mesta poraženih, da im se grob zatre - kaže Momčilo Pavlović. - Nije rasvetlila ni zločine iz sukoba devedesetih, pa čak ni broj žrtava brutalne NATO agresije na tadašnju SRJ, u stvari Srbiju, zarad otcepljenja Kosova i Metohije od Srbije... Najavljena državna komisija trebalo bi da ispravi makar tu nepravdu prema žrtvama od pre dve decenije.

(BalkansPress / Izvor: Novosti.rs)

Scroll to top